Nemanja Tomić: Prvo sam voleo Radnički, tek onda Partizan; Sanjam 10.000 navijača na Čika Dači

Solidan start, neizvesna budućnost. Tako je bilo i prošle sezone kada je Radnički 1923 ciklus otvorio sa dve pobede, da bi potom više meseci bio zakucan za dno tabele. Ove sezone šest bodova iz šest kola, žale na Čika Dači za onim jednim ispuštenim na Voždovcu, i nadaju se da će proleće biti nešto mirnije. Nemanja Tomić, uz Marka Mirića jedan od vođa ekipe i lokalac iz Kragujevca, ne voli mnogo da priča za medije, ali nema problem da u kraćem intervjuu za Mozzart Sport jasno kaže...

“Nadam se plej-ofu, ne plej-autu. Pa da se tamo borimo za što bolju poziciju. Igramo mnogo bolje nego prošle sezone i imamo kvalitet da izbegnemo borbu za opstanak. Pokazali smo u ovih par kola, Lučani, Surdulica, Kolubara... Igrali smo dobro. Vojvodina je stvrano bolja ekipa od nas, uz večite sigurno najbolja“.

Verovatno baš zbog toga kvaliteta na tribinama Karađorđa ove sezone na hiljade ljudi. Na Čika Dači – uglavnom prazne. Tomić se kao rođeni Kragujevčanin nada da će se to uskoro promeniti. Da će ekipa navijačima dati povoda da se okupe u većem broju.

“Ja sam odrastao uz Radnički. Ovde sam stekao idole, gledao sam Radnički ceo život. Znam da svi vole prvo Zvezdu ili Partizan, ali ja sam kao klinac voleo Radnički. U redu, posle kad sam otišao u Beograd, naravno da sam zavoleo i Partizan, ali kada igram za Radnički puno mi je srce. I sanjam da na tribinama vidim 5.000 do 10.000 navijača. Izvodljivo je to ako bude rezultata, jer Kragujevac mnogo voli fudbal“.

Voli i svoju decu, pa nijedan klub u Srbiji nema toliko svojih u timu. Od Tomića preko Mirića, sve do Varjačića, Kovačevića...

“Voleo bih da nas bude još više. Nemam ništa protiv igrača sa strane naravno, ali najviše voliš da igraš sa našim ljudima“.

I ne odustaje od cilja sa početka teksta, borbe za plej-of, jer smatra da je Radničkom mesto u vrhu, iako je svestan da su se zbog pet mesta u Evropi svi pojačali za ovu sezonu Mozzart Bet Superlige. Pa ipak, Tomić nije saglasan sa mišlju da je ovo prvenstvo najjače u poslednjih nekoliko godina. Doduše, kada je on igrao prvi put u Srbiji...

“Nije za poređenje, jer se sa Partizanom uvek boriš za titulu, ali ja sam tada igrao sa Sašom Ilićem, Zvonetom Vukićem, Mladenom Krstajićem, Gavrančićem, Ljajićem, Fejsom, Aleksandrom Mitrovićem, pa Lazarom Markovićem... Ne mogu ja da kažem da je sada liga jača, jer to je bila jedna od najboljih Partizanovih generacije koje sam ja gledao“.

A ova sada?

“Iskreno da ti kažem, Zvezda je u ovom trenutku mnogo bolja ekipa. Samo kvalitet gledam. I čini mi se da neće imati previše problema da osvoji titulu“.

Nemanja Tomić (©Rastko Šurdić/Mozzart Bet)

Dani kada je razmišljao o titulama sada su iza Tomića. S 34 godine on je srećan u Kragujevcu i može u miru da se priseća najboljih dana. Pa i kako ga je nekad zvala slavna Roma. Partizan tada nije dao zeleno svetlo i ta jedna dodatna godina u srpskom fudbalu možda je i naštetila Tomićevoj inostranoj karijeri.

“Na papiru sam imao, slagaću te, Romu sigurno i valjda Fjorentinu. Sad, da li tu Partizan nije dao ili se neko nešto nije dogovorio, tad sam još imao i menadžera pa nisam ja ni bio uključen u tom, nemam pojma šta se tu izdešavalo. Samo znam da nisam otišao, da sam šansu čekao godinu dana i posle otišao u Tursku, u Genčlebirligi. Ne žalim, bilo mi je lepo u Turskoj, jaka liga, mada sam voleo da se oprobam u Italiji. Tad kad je Roma zvala ja sam igrao i za reprezentaciju, posle više nisam pozivan, pa zato verovatno i Turska. Da sam otišao u Seriju A, možda bih imao i neki nastup više za Orlove, zbog toga mi je krivo malo“.

Ne previše. Jer Tomić je i sada zadovoljan.

“Prezadovoljan. Igram u gradu koji volim, za klub koji volim“.