Nemanja Radonjić: Rekao sam Rikardu Rodrigezu – gotov si! Švajcarska mi je poseban motiv

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Bahreina)

Obično ne voli da se eksponira u medijima, ali uoči Mundijala u Kataru Nemanja Radonjić, kao uostalom i svi drugi u srpskom timu, poprilično opušten u razgovorima sa izveštačima Mozzart Sporta i Sportske centrale sa priprema u Bahreinu. Ne krije razlog.

“Pa, ako pričamo o fudbalu, nema većeg događaja od Svetskog prvenstva“, otvoreno će Radonjić, vidno raspoložen jer će se uskoro odmeriti sa najboljima na planeti.

Brazil pod broj jedan.

“Među najboljim su ekipama na svetu i bolje je što je prva utakmica sa njima. Ai i mi smo fenomenalan tim i tvrdim da mi imamo ekipu da možemo da igramo sa svakim. Sad za koliko će to biti dovoljno? Uvek ti je potrebno i malo sreće. Ali ja volim kada igramo sa najboljima, to me dodatno motiviše. Kao onda protiv Portugalije u drugih 45 minuta u Beogradu...“

Beše to onda kad je Žoao Kanselo morao napolje posle 17 minuta jer ni lasom nije mogao da uhvati Radonjića...

“E, baš to“, smeje se prvotimac Torina.

Ovog puta Radonjić ima drugog pika. 

“Švajcarci su nam ostali dužni iz Rusije. Baš dužni. Ono je po meni bio čist penal kad su dvojica vukli Aleksandra Mitrovića. Meni lično oni su najveća motivacija“.

Ne priča to Radonjić nikom iza leđa. Štaviše, rekao je to u lice i Rikardu Rodrigezu, svom kapitenu iz Torina sa kojom bi mogao da ima direktne duele po krilu.

“Baš smo pričali o tome. Rekao sam mu da je gotov ako se to desi, a-ha-ha. Ni na treningu on ne voli da igra jedan na jedan protiv mene. Samo da ne ispadne da je loš igrač, odličan je. U Torinu uvek preko njega ulazimo u igru, jer je napred vrlo opasan“.

Da li je onda o Mundijalu pričao i sa Hrvatom Nikolom Vlašićem?

“Pričamo. Uvek me pita: Kako, bre, imate uvek toliko dobrih igrača, a nikad ništa ne uradite? Ja ne znam ni sam šta da mu kažem“.

Andrija Živković: Imam osećaj da ćemo da napravimo čudo, hoću da ga osvojimo

Cela zemlja sada se nada da će se situacija preokrenuti. Posebno jer Orlovi dugo nisu bili ofanzivno ovako potentni.

“I zbog toga baš volim da igram sa reprezentacijom, posebno sada kada imamo napadače kakvi su Mitrović i Vlahović. S njima znaš, kad prođeš sa strane ne moraš da gledaš gde su, samo je digni i neko sigurno skače. Pogotovo Mitar. Njemu uvek na glavu dođe. A na drugoj strani, Sergeju i Dući Tadiću samo daš loptu u noge i ti piči napred, stići će ona“.

Još jedna stvar koja je zajednička za mnoge naše igrače je i Radonjićev trener u Torinu Ivan Jurić, jer Hrvat ne samo da je Nemanji dao slobodu da pokaže šta zna, već je i Vanju Milinković Savića promovisao u prvog golmana, Saši Lukiću dao kapitensku traku, a prethodno imao veliki uticaj i na karijere Darka Lazovića i kasnije Ivana Ilića.

“Poznaje naš mentalitet. Iz Splita je, i kao trener i kao čovek je mnogo dobar. Meni je dosta pomogao. Ja sam najviše i došao zbog njega, jer me je on zvao. Dosta mi pomaže. Stalno pričamo, savetuje me. Taktičke stvari neke... Ne priča mi da li da kad primim loptu idem desno ili levo, to znam i sam, a-ha-ha. Ali to je ipak Italija, ne može se bez taktike, a ja sam ovde igrao samo u Romi, još kao omladinac“.

ALEKSANDAR MITROVIĆ – Početak srpskog rekordera: Žuti, gol i crveni karton, sve za 45 minuta

Kad smo već kod taktike, levo ili desno?

“Meni više odgovara levo, i u Torinu igram levo, samo nije to ova ista taktika, sa kvintama što Italijani kažu. Ali, ako me Mister stavi i desno - ne smeta mi ništa. I sedam ili 70 minuta? Ovo je reprezentacija, nije bitno“.

I to valjda govori o atmosferi u timu. A da se nešto naslutiti i kada se vidi grupa od 26 igrača, nepodeljena u klanove. Okupljena oko jednog ili dva stola, ili neke društvene igre.

“Ja ti to ni ne igram, nisam ljubitelj društvenih igara, ali gledam sa strane. Volim da gledam kad igraju tu Mafiju, jer se stalno svađaju ko najviše laže. A dobro lažu. Mislim Mitar najviše“, smeje se Radonjić.