Nemanja Motika, velika nada Orlova iz Bajernovog prvog tima: Jedva čekam da se prekrstim u dresu Srbije
Vreme čitanja: 6min | čet. 07.10.21. | 09:41
Talentovani ofanzivac sa 18 godina zaslužio čast da stasava uz Milera, Levandovskog i ostale zvezde Bavaraca. Julijan Nagelsman savetuje: Samo budi strpljiv
Bleštava i velika, elitna fudbalska pozornica spremna je za novog ambasadora Srbije u kopačkama, a sudeći po njegovim igrama, ali i rezonovanjima koja je izneo za Mozzart Sport, ni on nije ništa manje pripremljen za nju. Nemanja Motika igrač je koji je u kratkom periodu uspeo da privuče veliku pažnju u svetu fudbala i to u potpunosti sa razlogom. Biser Bajerna iz Minhena u nemačkom gigantu označen je kao jedan od projekata za budućnost kluba, a da Bavarci nisu pogrešili u proceni potvrdio je učinak omladinskog reprezentativca Srbije. Učinak na terenu uticao je da dospe u žižu medijske javnosti u Nemačkoj, a ofanzivac se kroz razgovor za naš sajt predstavio i srpskoj javnosti.
Izabrane vesti
"Rođen sam u Berlinu gde sam igrao u lokalnom klubu. Otac je brata i mene kada smo imali šest godina upisao na fudbal, u lokalni klub BFC Projsen. Redovno smo igrali za dve ili tri godine starije selekcije, privukli smo dosta pažnje, te nas je kontaktirala Herta u koju smo potom prešli. Igrama na turnirima gde sam često bio najbolji strelac, a brat kao defanzivni vezni najbolji igrač, zaslužili smo poziv Bajerna", počeo je razgovor za Mozzart Sport Motika, koji je trenutno uz selekciju Orlića rođenih 2003. godine
Prelazak u redove fudbalskog giganta predstavljao je samo novi stepenik na putu do cilja mladog ofanzivca koji se najbolje snalazi na pozicijama levog krila i polušpica.
"Čast je dobiti poziv iz Minhena. Bilo je i drugih klubova, odluka nije bila jednostavna, želeli smo da izaberemo pravu sredinu za napredak, međutim kad vas zove gigant kao što je Bajern odgovor jednostavno mora da bude pozitivan. Konkurencija je najjača, nije lako izboriti se, svaki dan je novo dokazivanje i velika borba. Snalazim se u tome, idem pravim putem i mogu reći da sam zadovoljan".
Novi u nizu ostvarenih snova bila je prekomanda u prvi tim sa kojim Motika trenira svakodnevno, iako minute još skuplja u četvrtom rangu takmičenja.
"Kada sam prekomandovan u prvi tim, odnosno kad sam počeo da treniram sa njima, bio sam impresioniran. Sada je postala svakodnevica da treniram sa Nojerom, Levandovskim, Milerom, da potom u klupskom kampu odemo na ručak. Svestan sam da je to san mililona i takva privilegija dodatni je motiv da pružate maksimum, da se trudite i namećete iz treninga u trening".
Talentovani ofanzivac istakao je da nije lako izboriti se u Nemačkoj za svoj komad fudbalskog neba, ali da je borba u potpunosti pravedna i da je status svakoga plod isključivo zasluga.
"Imam velike ambicije i jasnu viziju, svestan sam da će biti dobro ukoliko nastavim u ovom smeru. Razgovarao sam i sa ljudima iz kluba, trebalo bi da potpišem profesionalni ugovor. Nadam se da će uskoro zvanično doći do tog čina, to je naredni korak, potvrda i nagrada za trud".
Borba za mesto među ofanzivcima u veznom redu tek predstoji, a to što je izašao na crtu asovima poput Tomasa Milera, Liroja Sanea, Kingslija Komana i drugih zvezda Bavaraca nije uplašilo Motiku.
"Već mogu da se svrstam u konkurente igračima kao što su Sane i Koman. Svaki dan imam priliku da se merim sa njima. Suvišno je govoriti kako je raditi u takvoj konkurenciji. Kao što ja znam njih i oni znaju mene. Ambicija mi je jasna, u zdravoj konkurenciji cilj mi je da im ugrozim mesto u startnoj postavi. Ako Bog da, već za koji mesec".
Mladi strateg Julijan Nagelsman letos je preuzeo kormilo tima i već je implementirao svoju filozofiju, a srpski fudbaler lako se adaptirao na način rada perspektivnog šefa stručnog štaba.
"Nagelsman je mlad trener, ali se odlično razume u fudbal. Fenomenalan je i njegov uticaj se zaista oseti. Doprinosi napretku čitavog tima, od nas najmlađih, do najiskusnijih igrača. U Bajernu me svi zovu nadimkom Nene, pa i on, često na treningu čujem svoje ime, ali je u većini slučajeva razlog pozitivan. Pun je razumevanja, shvata moju želju da se nametnem, da pokažem sve što znam, ali me savetuje da budem strpljiv. Rekao mi je da put do cilja nije lak, ali da je ključ u strpljenju, mirnoj i hladnoj glavi".
Četiri gola Motike protiv Švajnfurta u pobedi drugog tima Bajerna (6:3) bila su povod da ofanzivac rođen 2003. godine osvane praktično na sportskim stupcima svih medija u Nemačkoj.
"Prethodih sezona igrao sam dobro, ali je početak aktuelne zaista fantastičan. Na 15 utakmica upisao sam 13 golova uz šest asistencija, a upravo duel sa jednim od najvećih rivala bio je povod da skrenem najviše pažnje. Postižem često golove, neretko sam strelac, ali sam protiv Švajnfurta čak četiri puta pogađao mrežu. Dođe takav dan, sve mi je išlo od ruke. Mediji dosta pišu o meni u poslednje vreme. Dobre igre su povod za interesovanje, a naravno da mi pažnja prija. Rodbina i prijatelji mi šalju vesti o meni, ponosni su što me dodatno čini srećnim i motiviše. Javlja se i familija iz Srbije, ponosan sam što igrama ne predstavljam samo sebe, već i zemlju iz koje su mi koreni".
Nakon što je prošao mlađe selekcije Nemačke, biser Bajerna je početkom godine ipak doneo odluku da obuče dres Srbije.
"Dobio sam poziv Nemačke, ali sam morao da odbijem. Volim da igram za svoju državu, to mi je posebna čast i užitak. Bilo mi je veoma drago kad sam dobio poziv selektora Srbije. Samo sam čekao da doživim taj osećaj da obučem dres Srbije, da se prekrstim, poljubim grb. Taj osećaj je jedinstven. San mi je da isto iskusim i u seniorskoj reprezentaciji Srbije".
Motika se vrlo brzo adaptirao u omladinskoj selekciji pod komandom selektora Dejana Brankovića, a dvomeč protiv Bosne i Hercegovine koji sledi (8. i 10. oktobra) biće prilika da se još bolje upozna sa saigračima u nacionalnom timu.
"Dobro sam se uklopio, odlično sam prihvaćen. Sa svima sam dobar, odlično se razumemo. Kapiten Stefan Despotovski mi je cimer, te sa njim provodim najviše vremena. Zadovoljan sam i radom, odgovara mi kako radimo sa selektorom Dejanom Brankovićem i njegovim stručnim štabom, a imam utisak da je i on zadovoljan".
Putokaz mladom ofanzivcu predstavljaju i brojni srpski reprezentativci koji su ostavili zapažen trag u Bundesligi poput Filipa Kostića i Luke Jovića.
"Kostić je odigrao odlično protiv Bajerna, asistencijom i golom doneo je pobedu svom timu i privukao veliku pažnju medija. Nisam imao prilike da se upoznam sa Kostićem, ali sam igrao protiv Tadića tokom priprema. Razgovarali smo tada, stigli da razmenimo koju rečenicu, našalimo se. Pratim seniorsku reprezentaciju i drago mi je što su ozbiljni konkurenti za plasman na Svetsko prvenstvo u Kataru".
ZVEZDAŠ SPORTSKIH GENA
Nemanja ne skriva da sa zadovoljstvom svaki odmor koristi da ode u Bijeljinu gde njegova porodica ima kuću, ali i da obiđe rodna mesta oca i majke.
"Majka je rodom iz Vranja, a otac iz okoline Sarajeva, iz Nišićke visoravni. Kad god sam u prilici volim da dođem u krajeve iz kojih su mi koreni. Roditelji su mi najveća podrška. Imali su od prvih koraka razumevanja, valjda jer su se i sami bavili sportom. Majka je u školskim danima igrala rukomet i odbojku, dok je otac trenirao fudbal. Bio je dobar, ali, za razliku od mene i brata, nije imao podršku kakvu on nama pruža, morao je sam da se bori".
Nemanjin godinu dana mlađi brat Nikola takođe je prošao Bajernovu školu, a danas je član Klagenfurta. Vezni fudbaler član je mlađe omladinske reprezentacije Srbije.
"Otac je zajedno sa nama trenutno u Srbiji. I Nikola ima dve utakmce, tako da će tata gledati četiri meča u isto toliko dana. Neće mu biti dosadno".
Fudbaler minhenskog kluba istakao je da prati igre reprezentacije Srbije, ali i srpskih klubova u Evropi, naglasivši da je ponosan na međunarodne uspehe i crveno i crno-belih.
"Navijam za Crvenu zvezdu, ali nisam imao prilike da prisustvujem utakmicama u Srbiji. Žao mi je što Zvezda nije ušla u Ligu šampiona, međutim i Liga Evrope je uspeh. Gledao sam crveno-bele u Minhenu pre dve godine. Mnogo poznanika iz Srbije mi se javilo pred tu utakmicu, pitalo za kartu. Trudio sam se da izađem svima u susret. Naručio sam maksimalan broj ulaznica, onoliko koliko sam imao pravo. Mislim da niko od članova kluba nikada nje potraživao toliko karata", uz osmeh se prisetio Motika.