Nema više “lige petice”, sad su samo Englezi: Veliki vodič za novu sezonu

Nekada bi prošlo i po nekoliko meseci ispunjenih transfer spekulacijama (bilo je toga i u vreme kada su vesti sporije putovale) pre nego što planeta opet krene da se okreće oko lopte. 

Sada nismo ni imali tajm-aut: finiš najjačih evropskih liga stopio se sa završnicom Lige šampiona, ova nas je uvela u Evropsko prvenstvo, posle kojeg je odmah usledila Olimpijada i evo nama već Premijer lige, najskuplje srpske reči, makar kada je reč o televizijskim pravima. 

Nije, ipak, da se nečega nismo uželeli: posle godinu i po slušanja čudnih nasnimljenih zvukova i dovikivanja igrača, mudri se Englez pelcovao pa će tribine opet biti pune, i tako bi trebalo da ostane sve dok nas ne napadne kakav novi soj.

Dobro, ne kukamo, pričamo onako, tek da bismo nešto napisali. Istina je da smo se uželeli svega, i od ovog petka pa do nedelje, 22. maja, opet ćemo gledati u Ostrvo. 

Zbog navijača i atmosfere, ali i zato što Premijer liga, realno, više nema suparnika, što je ostala jedino prvenstvo u koje i dalje dolaze najveće zvezde (ima ih i u pojedinim, je li, klubovima, ali to neće učiniti francusku Ligu 1 mnogo atraktivnijom nego što je bila pre dolaska svakog mogućeg slobodnog transfera, na čelu sa onim najvažnijim od svih), zbog toga što se nazire da bi Mančester Siti mogao da ima makar jednog rivala, zbog i “Fantazija” i kladionice i svih radosti i propasti koje nam i jedno i drugo donose, zbog drame i neizvesnosti i sudija i VAR-a, zbog subote u 16 časova i ponedeljka u devet uveče. 

Zbog Marsela Bijelse i Džeka Griliša, zbog Virdžila van Dajka i Džejdona Sanča, zbog Šona Dajša i Romela Lukakua, zbog Rafe Beniteza i Harija Kejna, i svih onih koji će postati heroji u kišnim decembarskim noćima i pod zubatim februarskim suncima.

Zbog toga što je vreme da batalimo odrednicu “Velika šestorka”. 

Pa hajde da se prošetamo azbučno od Arsenala do Vulverhemptona, geografski od Brajtona na jugu do Njukasla na severu, i damo sud, ili makar ocenu, onoga što ovi timovi mogu i onoga što im (i dalje) treba.

ARSENAL: STAZA KA SIVILU

(kvota da će osvojiti titulu - 50)

Odnekle se Arsen Venger verovatno smeje, dok se navijačima Arsenala čini da žive svoj “Dan mrmota” i vlažni san Profesora koji im je doneo toliko radosti i potom previše dugo trošio taj kredit. Opet svi pričaju o nekim mladim igračima, o tome da je budućnost pred njima – a imaju sigurno budućnost i Saka, i Smit-Rou, i Vilok, i Martineli – ali na kratke staze, teško je biti optimističan, čak i ako za nedaće navijač neće direktno kriviti Mikela Artetu. 

Slučaj Granita Džake, njegov “Doktor Džekil i Mister Hajd” pristup ne samo kada igra za Švajcarsku i Arsenal, nego kada igra za Arsenal i Arsenal, eklatantni je primer lutanja i nesnađenosti; sve to će se verovatno lepo videti kada bude emitovana nova sezona serije “All or Nothing” na Amazonu, koji očigledno baš ume da prepozna dramu.

Sem što previše zavise od Obamejanga – zbog čega se pominjalo dovođenje Lautara Martineza, ali bi on mogao da završi na drugoj adresi na severu Londona – u Arsenalu su valjda svesni (iako nema garancija da će zbog toga delati) da im je sredina terena, posebno nakon dovođenja (pre)skupog Bena Vajta, trenutno najveći problem. Na Emiratima maštaju o Džejmsu Medisonu, ali bi bili zadovoljni da se na još jednu pozajmicu vrati Martin Edegor.

Ukoliko toga ne bude, možda bi Arteta, koliko god bio voljen, mogao da bude žrtva laganog kraha Arsenala, onog od sorte koja najviše boli: ne implozija, ne crna rupa koja se odjednom pojavi i sve proguta, već hronično propadanje.

Došli: Nuno Tavares (Benfika, slobodan igrač), Albert Sami Lokonga (Anderleht, 15.000.000 funti), Ben Vajt (Brajton, 50.000.000)

Otišli: Dani Sebaljos (Real Madrid), Martin Edegor (Real Madrid), David Luiz, Mateo Genduzi (Marselj)

ASTON VILA: MOŽE (LI) BEZ GRILIŠA

Džek Griliš u dresu Sitija (©Reuters)

Ovako smo u Siti ispratili Džeka Griliša, poslednju veliku zvezdu Aston Vile, i možda jedinu istinsku u ovom veku, pitajući se šta će ne samo Vila, već i šta će Birmingem biti bez čoveka koji je bio jedan od njegovih retkih simbola:

U neko drugo vreme, možda; u alternativnom univerzumu u kojem najbolja muzika nije stigla iz Liverpula, a najskuplje noge fudbalera nisu prikupljane u Mančesteru, samo bi tada Džek Griliš mogao da provede celu karijeru u voljenom dresu, da ih povede do nekog finala, da naraštajima i naraštajima bude prva pomisao na njegov rodni grad.

Ali čak i da mu ne zvižde, a verovatno mu neće zviždati, kada se vrati na Vila Park, tamo odakle ga posmatraju i tata i deda i pradeda i onaj predak što je igrao u istom dresu i nije mogao ni da sanja da će krv njegove krvi trčati po istom mestu i da će mu se pevati; čak i tada, dok svetloplavi autobus sa iscrtanim arapskim slovima bude prilazio nekada ekstravagantnom zdanju koje su krasile balustrade, dok ga s one strane prozora bude gledao njegov grad, tako neobičan u svojoj običnosti, tako nevažan svima osim 'Brumijima', pa još kada, prvi put u onoj drugoj svlačionici, na tabli ne vidi svoje ime, hoće li Džek Griliš poželeti da može da vrati vreme?” 

Možda nije fer prema Dinu Situ, ni prema Oliju Votkinsu, ni prema došljacima Lionu Bejliju i Emiju Buendiji i zanimljivoj odluci da se plati Dani Ings, da ovoliko redova u najavi posvetimo (zasad) rekordnom transferu engleskog fudbala i igraču koji više nije tu, ali čitava sezona Vile zapravo će biti posmatrana kroz tu vizuru: ukoliko im bude dobro išlo – a dobro je, u Vilinom slučaju, svaki rezultat iznad prošlogodišnjeg, te borba za evropsku kartu – onda će narativ biti da nisu bili Grilišev tim, pa još pojačan ukoliko Džeki bude grejao Pepovu klubu; ako krenu da posrću, svi će pričati o tome koliko im fali njihova ikona.

I možda će, na neki čudan način, sa podignutim štucnama biti bolji.

Sve sa Ešlijem Jangom...

Došli: Lion Bejli (Bajer Leverkuzen), Emilijano Buendija (Norič, 38.000.000), Ešli Jang (Inter, slobodan igrač), Dani Ings (Sautempton), Aksel Tuanzebe (Man. Junajted, pozajmica)

Otišli: Ahmed Elmohamadi (istekao ugovor), Džek Griliš (Man. Siti, 100.000.000), Tom Hiton (Mančester Junajted), Mbvana Samata (Fenerbahče)

BRENTFORD: STATISTIČKO IZNENAĐENJE

 Ima onih ljudi koji mnogo vole statistiku, pa će vam pričati o izmišljenim kategorijama kao što su xG i sve provlačiti kroz eksel tabele i na treninge, umesto čunjeva, donosi laptopove i tablete, a potencijalna pojačanja posmatrati u ocenama od 1 do 20, kao da igraju “Menadžera”.

Ti ljudi su Tomas Frank i njegov šef Metju Benam.

Klub iz Londona, pod vođstvom Danca, u vlasništvu šarmantnog Benama, sa sve diplomom fizike sa Oksforda i neformalnom diplomom najuspešnijeg kockara na Ostrvu i verovatno najvoljenijeg od svih gazdi u Premijer ligi, doneće svežinu i neizvesnost: moguće je da će biti topovsko meso i da im se njihov matematički pristup olupa o glavu, moguće je da će u novembru, makar nakratko, biti prvi na tabeli.

Tomas Frank ne libi se da upotrebi gomilu svojih Skandinavaca, da gurne mlade igrače u prvi tim, da proba nešto što niko pre njega nije. Imalo bi smisla da na krilima sjajnog nastupa Danaca na Evropskom prvenstvu njihova ispostava uradi nešto veliko, poput opstanka. To će pre svega zavisiti od raspoloženja Ajvana Tonija, njihovog najboljeg strelca i potencijalnog aduta u brojnom Fantazi timu.

Došli: Frank Onijeka (Midtjiland, sedam miliona), Kristofer Ajer (Seltik, 12.000.000), Joan Visa (Lorijan)

Otišli: Henrik Dalsgor (Midtjiland)

BRAJTON: ČUVARI PLAŽE U ZIMSKOM PERIODU

Ako je Tomas Frank novo srculence britanskih medija, to je samo zato što je Grem Poter pomalo izgustiran. Brajton je divno nepredvidiv, i mnogi rival zna da ostavi bodove da ih pojedu galebovi, ali od ekipe koja je već nekoliko sezona u ligi očekivalo bi se da pokaže malo veću želju za napretkom. 

Nekoliko važnih imena napustilo je harizmatičnog trenera – pre svega će Luis Dank morati mnogo da zapne da nadomesti pune kofere koji stoje na mestu gde je bio Ben Vajt – a neće biti mi Metjua Rajana, Davija Prepera niti Iranca Alireze Džahanbakša, koji se vratio u Holandiju, gde je, za razliku od Engleske, umeo da daje golove.

I dalje je to sastav koji će moći mnoge da pecne, sa Grosom, Marčom, Trosarom, Nilom Mopejom, Bisumom, Velbekom i Lalanom (potonja dvojica ukoliko ih zaobiđu povrede), ali sezona je duga, a klupa kratka.

Brajton ne bi trebalo da ima problem sa opstankom, ali i dalje će ovo – sem finansijski, očigledno – delovati kao godina koja je došla tek da bi prošla.

Došli: Enok Mvepu (RB Salcburg), Kjel Šerpen (Ajaks), Džeremi Sarmijento (Benfika)

Otišli: Ben Vajt (Arsenal), Davi Proper (PSV), Hose Iskerdo, Met Rajan (Real Sosijedad), Jan Mlakar (Hajduk Split)

BARNLI: SAME OLD, SAME OLD

Neka bude da je, u doba neizvesnosti, u doba kada ne znamo kako će nam izgledati odmori, jeseni, poslovi i putovanja, neka bude da postoji nešto u šta se čovek može pouzdati.

Eto, na primer, u Barnli.

Igraće ono svoje, već šestu sezonu, robusno i zadrto, neće se preterano pojačati ni oslabiti, tući će se sa mnogima i od Mančester Sitija pući sa 0:5 i 0:6, natrag će stvari da drže golman Poup i tandem Tarkovski i Mi, napred će da porode svaki gol, Šon Dajš će da se nervira i da zabavlja novinare, i biće to duga jesen i još duža zima.

Malo je ispod radara prošlo da je Barnli krajem prošle godine dobio nove vlasnike, i to Amerikance, ali se zasad nije videlo kakvi su njihovi planovi za ovaj klub. Ako ih uopšte imaju...

Došli: Nejtan Kolins (Stouk), Vejn Henesi (Kristal Palas)

Otišli: Robi Brejdi (istekao ugovor), Ben Gibson (Norič)

ČELSI: PEPOVA “PLAVA BEŠTIJA“ NAPADA TITULU

(kvota da će osvojiti titulu - 6,00)

Romelu Lukaku

Prošli put kada je evropski šampion bio iz Engleske, taj tim je dominantno započeo i dominantno završio takmičenje u Premijer ligi.

Čelsi Tomasa Tuhela, opako pojačan možda i jedinim parčetom pazla koji im je nedostajao – nadali su se da bi taj opaki špic mogao da bude Erling Haland, ali ima romantike i u povratku Romelua Lukakua – verovatno je jedini koji bi realistično mogao da uzdrma imperiju sa jednog drugog, onog Bliskog istoka. Baš kao što su to uradili u finalu u Portu. 

Ruski medved bi rado zatrpao sve te izvore nafte, ali bi bio zadovoljan i samo kratkim prekidom dotoka.  

Tuhel deluje vrlo odlučno u sprovođenju plana (mada ne bi bio prvi put da jedan menadžer Čelsija bude najuren posle velikih uspeha, uz šalu u kojoj ima i zbilje da stara Romanova patnja Andrej Ševčenko čeka kao zapeta puška), o čemu svedoči ne samo dovođenje Lukakua nego i činjenica da će se osloniti na iskusne snage – nesuđeni ljubimac Stamford Bridža, nadareni Škot Bili Gilmor, poslat je na pozajmicu – uz još malo pomeranja poluga ne bi li Timo Verner najzad pronašao svoje samopouzdanje, i ne bi li svi bili namireni, od Pulišića do Zijeha. 

Jedini koji ne mora da brine je N'Golo Kante, a kada je on srećan, ljubimica Romana Abramoviča prede kao kudrava sibirska mačka.

Došli: Romelu Lukaku (Inter), Markus Betineli (Fulam)

Otišli: Fikajo Tomori (Milan, 25.000.000), Vili Kabaljero, Bili Gilmor (Norič, pozajmica) 

KRISTAL PALAS: KLIZEĆI ZA VIJERU

Neki drugi timovi vape za eksperimentisanjem i promenama, na Selhurst Parku od njih zaziru. Poslednji put kada na klupi nije bio Roj Hodžson i poslednji put kada su želeli da umesto sigurnog učesnika Premijer lige postanu nešto više, to im se omalo obilo o glavu. 

Sada je tu, pravo iz komentatorske fotelje, Patrik Vijera, u gradu koji mnogo voli i koji mu je mnogo toga dao. Kao što je nekada pokrivao teren pa bio i onamo i ovamo, tako je danas u Kristal Palasu, dok drugim okom motri na Emirate i razmišlja da li bi mu makar pristojna, ako ne i spektakularna sezona sa novim klubom omogućila klizeći start do klupe Arsenala.

Ovo je i dalje Hodžsonov tim – uprkos odlascima Patrika van Anholta, Mamadua Sahoa i Androsa Taunsenda, Džejmsa Makartija, Garija Kejhila, nije bilo mnogo igrača na ulaznim vratima – što će zadatak pred Vijerom i njegovim kapitenom Lukom Milivojevićem usložniti, moguće i do granice neizdrživog. 

Još slovo o navijačima: niko ne pravi takvu atmosferu i niko ne peva kao Palasovi fanovi. Biće divno ponovo, u drugom kolu protiv (donekle) lokalnog rivala Brentforda, iz južnog Londona začuti ono njihovo “We follow, we follow, we follow...”

Došli: Mark Gei (Čelsi, 15.000.000), Joakim Andersen (Lion, 12.000.000), Majkl Oliz (Reding, 6.000.000), Konor Galager (Čelsi, pozajmica)

Otišli: Džejms Makarti (Seltik), Andros Taunsend (Everton), Patrik van Anholt (Galatasaraj), Mamadu Sako (Monpelje), Vejn Henesi (Barnli), Konor Vikam, Skot Dan, Gari Kejhil

EVERTON: OPROSTITE MU NJEGOVU RUŽNU PROŠLOST

(kvota da će osvojiti titulu - 100)

Rafael Benitez (©Reuters)

Čak ni skandal sa hapšenjem igrača za kojeg se pretpostavlja da je Gilfi Sigurdson, zbog pedofilije, nije uspeo da medijski nadmaši priču o Rafaelu Benitezu kao novom menadžeru Evertona. 

Španac koji je status legende stekao u blizini Gudisona već u prvih nekoliko sedmica biće pukovnik ili pokojnik: ukoliko Evertonu krene dobro, ukoliko budu igrali lepo (za šta je Rafa, uprkos uvreženom verovanju, sposoban), sve će tiši biti kontingent onih koji će mu pominjati ružnu prošlost; ako se karamele istope već na avgustovskoj i septembarskoj žegi, ne treba očekivati da će njegov povratak u Premijer ligu trajati dugo.

U senci Rafine sudbine odvijale su se i spekulacije o transferu Hamesa Rodrigeza, koji se zbog bega Karla Ančelotija u Real verovatno već mesecima oseća prevaren kao Aguero kada je stigao u Barselonu; ali i fakat da u redovima Evertona, makar u prvih jedanaest, od Pikforda do Kalvert-Luina, ima sasvim dovoljno znanja za borbu za Evropu. 

Gazda Farhad Moširi pokazao je da ne krije zmiju u džepu, ali se za pola decenije u njegovom režimu Everton nije pomerio s mesta. I za njega je Rafa rizik, posebno što bi bogati Persijanac voleo da nađe dugoročno rešenje i čoveka s kojim bi, kao Arsenal s Vengerom ili Totenhem sa Poketinom, stigao do novog stadiona, koji je u izgradnji.

Preteranih pojačanja, u očekivanju prodaje, nije bilo, ali će novu šansu verovatno tražiti povratnici Mojze Ken i Dženk Tosun, nadajući se da ono poslovično “Za mene svi kreću od nule” koje vole da izgovore novi treneri ovog puta neće biti samo fol.

Došli: Andros Taunsend (Kristal Palas, slobodan igrač), Asmir Begović (Bornmut, slobodan igrač), Demarai Grej (Bajer Leverkuzen)

Otišli: Bernard (Šardža), Teo Volkot (Sautempton), Džošua King (Votford), Janik Bolasi

LIDS: LUDILOM PROTIV SINDROMA DRUGE SEZONE

(kvota da će osvojiti titulu - 120)

Nije što su je velikan engleskog fudbala u svojoj povratničkoj sezoni bio deveti, nego što je Lids Junajted bio najbolja devedesetominutna zabava koju ste sebi mogli (skoro) besplatno da priuštite svakog vikenda. Po krštenici najstariji, po duhu i ritmu možda i najmlađi menadžer u Premijer ligi i dalje voli ovaj grad i ovaj klub, a kada vas Marselo Bijelsa voli, onda za Marsela Bijelsu i trčite i ginete ako treba.

Od početka velikog projekta “Lids u eliti” nije bilo pitanje kada će se, već kako će se to dogoditi. Kočoperni, uvek u pokretu, inventivni, naloženi protiv velikih (uz povremene kikseve na mečevima gde je trebalo da upišu sva tri boda), iznenadili su samo one koji nisu znali ništa o “Ludaku” i o strasti što je u Jorkširu osećaju. 

Samo, kako dalje? Da li bi i Bijelsa i njegovi momci i oni koji su napokon na tribinama dočekali ispoljavanje strasti, bili zadovoljni sa još jednim devetim, desetim mestom? Ili je došlo vreme za još jednu epizodu serije “Lids u Evropi”? 

Čuvena je, i već pomalo izanđala, priča o “Sindromu druge sezone”, ali svi lekari, a posebno oni amaterske provinijencije, gledaće upravo u Lids, strahujući – jer to teško, dok god je Bijelse i momaka kao što su Kalvin Filips, Rafinja, Stjuart Dalas, Patrik Bamford, priželjkivati Lidsu išta loše (jedan od iznenađujućih transfera bio je odlazak Ezgjana Alioskog) – da bi ta okrutna dijagnoza mogla da pogodi baš njih.

Došli: Žunior Firpo (Barselona, 12.000.000), Džek Harison (Mančester Siti, 10.000.000)

Otišli: Ezgjan Alioski (Al-Ahli, Saudijska Arabija), Kiko Kasilja (Elče)

LESTER SITI: PRELOMI U MOZGU, BRENDANE

(kvota da će osvojiti titulu - 50,0)

Dve godine zaredom Lester Siti i Brendan Rodžers ostali su bez Lige šampiona u poslednjim kolima, dve godine je bivšem čudesnom šampionu pomanjkalo daha baš kada je bilo najvažnije, i dve godine su se nasmejali, otresli prašinu i drače s ramena i nastavili dalje.

Nema mnogo klubova koji su vođeni toliko pristojno, odmereno i sa nečim što makar nalikuje organizovanoj ideji, a ne tek reakciji ili pukom zbegu; ali to u životu i u Premijer ligi ne mora ništa da znači – i bolji su propadali, i gori su se uznosili (opet) do visina.

Pobeda u Komjuniti šildu jeste simbolična, ali još jedan pokazatelj da je ovaj tim Lestera na pravom putu, i čini se da im više od dubine “rostera” nedostaje – ili čoveku koji ih predvodi – mentalna snaga da se ne survaju u ništavilo baš onda kada svi pomisle da su favoriti.

Godinu iskusniji, sređeniji, zdraviji Harvi Barns, Juri Tilemans (pod uslovom da ostane), Ndidi i Madison mogu da naprave taj prelom u mozgu, a iako će ikona i vrhovni lisac Džejmi Vardi ugurati poneki gol, i na njemu se, posebno zbog onih energetskih pića i drugih gastroenteroloških grehova, mora pokazati protok vremena. Očekuje se da Iheanačo drži vodu dok se ne razmahne najveće ovoletošnje pojačanje, Patson Daka.

U penziju je pomalo tiho otišao kapiten šampionskog sastava, Ves Morgan, pa bi Fofana i Sojundžu mogli u njegovu slavu da ne puštaju mnogo golova. Napravimo svakako pauzu i salutirajmo velikom tipu, zaslužio je.

Došli: Patson Daka (RB Salcburg, 23.000.000), Bubakari Sumare (Lil, 17.000.000), Rajan Bertrand (Sautempton, slobodan igrač)

Otišli: Ves Morgan (penzija), Kristijan Fuks, Metju Džejms

LIVERPUL: LEPE BAJKE O “DVANAESTOM IGRAČU“

(kvota da će osvojiti titulu - 6,00)

Ibrahima Konate (©Reuters)

Ume, baš ume Jirgen Klop sa medijima, baci im sočnu jabuku i onda svi to prenose, i mnogo dobro zvuči sve to što priča, posebno ako navijate za Liverpul, pa je tako odlična rečenica da su “najveće pojačanje ove sezone naši navijači, i da nam drugo ne treba”.

Ali ako stvarno navijate za Liverpul, onda vas mora nervirati što Junajted i Siti i Čelsi opet izdvajaju na stotine miliona funti, a Liverpul dovede jednog igrača i čeka da proda još nekog jer se kaže da para nema, i još više čeka da se ova trojica napred opet smisle da li mogu i žele zajedno (ili će Nemac nacrtati nešto da uklopi i Žotu i Firmina, koji je sve manje špic, ako je to ikada i bio), sad kad nerealno i nerealistično deluju sve priče o prelascima Salaha ili Manea u barselone i reale.

Liverpul je prošle godine bio notorno baksuzan i odveo sve svoje pristalice na magično putovanje sa pauzama za povraćanje: u novembru se činilo da će i bez Van Dajka i sa pola sastava moći da odbrani titulu, onda je izgledalo da će biti verovatno najgori branilac titule u novijoj istoriji, na koncu je Alison skočio, Liga šampiona je obezbeđena, osmesi su se pomalo vratili, a vratilo se i pola ekipe sa fizikalnih terapija ili iz sopstvenih stupora.

U jednoj pripremnoj utakmici Ibrahima Konate pokazao je da zna fudbala, sve sa onim iznošenjem lopte i preciznim pasovima napred uklopiće se lepo u “gegenpresing”, ali opravdana su strahovanja da je ostala rupa iza Đinija Vajnalduma (Mersisajdom kruži dobar štos ovih dana: Đini ima toliko dobar pregled igre da je još u maju znao da će igrati sa Mesijem), a da navijači mogu da pevaju koliko god žele – to na 38 dugih mečeva mahom ne donosi titule.

A titula je, posebno jer ona dugo čekana nije ni proslavljena kako dolikuje, jedino što i dalje zanima Enfild.

Došli: Ibrahima Konate (RB Lajpcig, 36.0000.000)

Otišli: Đini Vajnaldum (PSŽ), Hari Vilson (Fulam, 12.000.000), Marko Grujić, Ozan Kabak

MANČESTER SITI: HILJADE I HILJADE MILIONA

(kvota da će osvojiti titulu - 1,70)

Lepo je ložiti se, i lepo je pričati o neizvesnostima i iznenađenjima, i lepo je reći kako ne igraju vreće novca, nego igraju igrači, ali surova istina je da ovaj moderni fudbal baš igraju vreće novca. Proizvedene mahom od naftnih prerađevina...

Siti je ubedljivo vratio titulu u svoju sve veću trofejnu salu – mada u njoj i dalje postoji jedno prazno mesto zbog kojeg neće stati – i malo je onih koji bi smeli da stave pare, heh, pare, kapirate, da se to opet neće desiti, posebno nakon što su još jednom ismejali pravila o “finansijskom fer-pleju” (pa dobro, da li to iko više shvata za ozbiljno?), i u pandemijskoj godini oborili rekord za Džeka Griliša i sigurno je pitanje dana, odnosno čekanja da prođe prvo kolo, kada će oboriti rekord za Harija Kejna.

Pepu Gvardioli, na stranu njegovo trenersko znanje, jednostavno se može da poput deteta u poslastičarnici upre prstom i na tanjiru će mu se stvoriti ono što ište; to ne deluje fer, ali ko vas još pita za fer?

Nakon Vensana Kompanija i Davida Silve, otišao je još jedan čovek koji je pomalo nadobudnom Sitiju davao ljudsko lice, Kun Aguero. Neće se ni osetiti, posebno kada i ako svetloplavu devetku obuče kapiten engleske reprezentacije.

Gvardiola iz godine u godinu harizmom i znanjem uspeva da ubedi sve dobro (pre)plaćene zvezde da imaju svoje mesto, pa se niko ne buni, i u dženetu nema nikakve frke.

Moglo bi da je bude isključivo ako Čelsi ili možda gradski rival – koji još čeka trenera, i pitanje je hoće li ga dočekati – budu izašli na crtu.

Došli: Džek Griliš (Aston Vila, 100.000.000), Skot Karson (Derbi, slobodan igrač)

Otišli: Sergio Aguero (Barselona), Erik Garsija (Barselona), Džek Harison (Lids, 10.000.000)

MANČESTER JUNAJTED: DA LI JE VREME ZA TROFEJ

(kvota da će osvojiti titulu - 10,0)

Džejdon Sančo

Logično bi bilo, sa dovođenjem Rafaela Varana koji će zategnuti odbranu, i sa grudvom entuzijazma, radosti i driblinga po imenu Džejdon Sančo, da bi Mančester Junajted mogao da, ako ništa drugo, a ono smanji zaostatak od prošle sezone za šampionom i gradskim rivalom.

Samo što logika, otkako je ser Aleks Ferguson pritvorio vrata “Teatra snova” i ostavio ključeve ispod otirača, nije često stanovala na Old Trafordu. Junajted je tim kontroverzi, ponekad posvađan sam sa sobom kao što je ranije, u doba najvećih uspeha, bio posvađan sa ostatkom države.

Glejzeri protiv navijača, Solskjer protiv velikih ega, Henderson protiv De Hee, Pogba protiv Pogbe, Pogbin agent protiv svih koji nešto kažu ili pomisle o Pogbi, Fernandes protiv sudija koji se drznu da mu ne daju penal...

Nijedan menadžer Mančester Junajteda, ma koliko radosti svojevremeno donosio, ne može da bude posmatran kao veliki i uspešan pre nego što donese trofej. Ole Gunar Solskjer nije to uspeo da uradi ni proletos, u Ligi Evrope, ali bi mu bilo oprošteno ukoliko bi se njegov sastav, sa preporođenim Lukom Šoom i sa špicom Kavani-Sančo-Rašford, makar dobrano potukao sa komšijama iz grada.

Došli: Džejdon Sančo (Borusija Dortmund, 73.000.000), Tom Hiton (Aston Vila), Rafael Varan (Real Madrid)

Otišli: Aksel Tuanzebe (Aston Vila, pozajmica), Serhio Romero

NJUKASL JUNAJTED: ŠTA REĆI, A NE ZAPLAKATI

Tako, valjda, vele deca na internetu. Dok je Majka Ešlija, Njukasl, veliki klub iz velikog grada sa mnogo navijača širom Evrope, biće koktel tuge, sramote i samomržnje, i to nijedno pojačanje neće moći da promeni.

Možda je zato gospodin SportsDirect, koji bi kao da proda klub, a oni mu kao ne daju, lepo odlučio da ove sezone – sem ako avgust nešto ne promeni – pojačanja i ne bude.

Pa kad već navijači zapomažu, da imaju i zbog čega, ili da iskoristimo još jednu narodnu mudrost, ovog puta naših roditelja: “Nemoj da plačeš, jer ako budeš plakao, ima da ti ja dam razlog zašto plačeš.”

Stiv Brus (ni njega ne vole na Tajnsajdu) i kompanija spasli su se i prošle sezone samo zato što je bilo nekih jako loših timova, a i zato što Sen-Maksiman i Almiron ne mogu, koliko god da se trude, da zaborave da igraju fudbal.

Došli: niko

Otišli: Endi Kerol (istekao ugovor), Kristijan Acu (Al-Raed, Saudijska Arabija), Florijan Ležen (Alaves), Anri Seve (istekao ugovor)

NORIČ SITI: BEG OD NAIVE

Nekoliko prepoznatljivih lica od prošlog puta kada je ligu krasio taj drečavo žuti dres – pre svih Temu Puki, Kantvel i borbeni kapiten Grent Henli, kojeg smo gledali i na Evropskom prvenstvu, u dresu Škotske, nažalost ne i Emi Buendija, njihov ubedljivo najbolji igrač – ali ekipa Danijela Farkea, u čiji je projekat klub imao poverenja, i to im se dobrim vratilo, valjda je namazanija i prefriganija.

Pre dve godine umeli su da na Kerou Roudu umlate aktuelnog šampiona Siti, a potom polako da klizaju sve do Čempionšipa; sada bi bili zadovoljni onim spasonosnim 17. mestom, ma koliko se “mini-Klop” (i on ume sa štampom) zaklinjao da pucaju na više.

Opet je Norič bio ubedljiv u drugom rangu, opet su igrali i na oko lepo i probitačno, opet su sa blagim optimizmom došli među velike, opet su doveli toliko igrača da ih je teško i pobrojati, opet moraju da se paze da ne polete; uostalom, vrsta po kojoj su dobili nadimak nije poznata po prevaljivanju velikih distanci, makar ne odjedared.

Došli: Kristos Colis (PAOK, 8.000.000), Milot Rašica (Verder Bremen, 8.000.000), Džoš Sardžant (Verder Bremen, 8.000.000), Ben Gibson (Barnli, 7.000.000), Angus Gan (Sautempton, 4.000.000), Bili Gilmor (Čelsi, pozajmica)

Otišli: Emilijano Buendija (Aston Vila, 38.000.000), Moric Lajtner (Cirih), Mario Vrančić (Stouk)

SAUTEMPTON: NAJGORE JE KAD SI RAVNODUŠAN

Još jedna sezona koju na stadionu Svete Marije dočekuju bez previše optimizma i radosti. Tim koji je sposoban da primi po devet golova u dve različite sezone, a da nikoga to previše i ne iznervira možda i ne zaslužuje da zauzima mesto nekom strastvenijem u Premijer ligi, ali teško da bi Ralf Hazenhitl dozvolio sebi ispadanje.

Dugotrajna ravnodušnost i postavljanje retoričkih pitanja – sećate se kad je Sautempton prošle godine bio prvi na tabeli, pa vodio protiv Junajteda 2:0, pa izgubio, pa je sve krenulo po zlu? Šta bi bilo da smo izdržali tog nedeljnog popodneva, pitaju se i dalje? – uzdrmana je tek sumornom vešću da je Dani Ings, jedini koji je redovno davao golove u crveno-belom, otišao u Aston Vilu, a da zamena suštinski ne postoji, ili makar ne još. 

Sautempton previše zavisi od inspiracije Džejmsa Vord-Prauza, ali koliko god da je reč o kulturnom igraču, čini se da ga ostatak ne prati, ili makar da se ne razumeju dovoljno.

Postoji na “Football Manageru” i sličnim igrama ona linija koja govori o “hemiji” među igračima, i kada bismo Sautempton predstavili grafički, dosta bi veza bilo crveno. A to, koliko god on delovao da zna, uglavnom bude krivica trenera...

Došli: Tino Livramento (Čelsi), Teo Volkot (Everton)

Otišli: Rajan Bertrand (Lester), Angus Gan (Norič), Mario Lemina (Nica), Dani Ings (Aston Vila)

TOTENHEM: POSLEDNJI HARIJEV PLES?

(kvota da će osvojiti titulu - 40,0)

Hari Kejn (©Reuters)

Vajni će stručnjaci reći da prva utakmica ne može da vam odredi sezonu, ali ništa kao prva utakmica – ne samo jer je reč o debiju Nuna Espirita Santa na zvaničnim utakmicama i ne ni zato što na Vajt Hart Lejn u nedelju dolazi Mančester Siti – neće ogoliti sve probleme Totenhema i predskazati im sudbinu. 

Hoće li igrati Hari Kejn ili će Danijel Levi izvući još koje milionče od šeika samo da ga izostavi tog dana; ako bude igrao, hoće li mu navijači zviždati ili se nadati, u patetici koja je obeležje svakog pravog ljubitelja fudbala, da će ga aplauzi i ovacije naterati da se predomisli i da ipak ostane; šta govori o Totenhemu što je čovek koji je trebalo da ostane tu zauvek, na novom stadionu, odlučio da mu je ipak dosta turbulencija?

Levi se možda nadao da privoleti Antonija Kontea ili da će se posle raskida vratiti iskra ljubavi sa Maurisijom Poketinom, ali Italijan je bio navodno težak u pregovorima, a Argentincu se namestilo da ima najskuplji pogled na fudbalskom svetu; no ne mora to nužno da bude lepše jer će doskorašnji menadžer Vulverhemptona Nuno Espirito Santo imati sopstvenu agendu, da pokaže da može i ume i bez hrpe sunarodnika koje je morao u zanimljivom, ali suštinski menadžerskom klubu.

Sem u Kejna, gledaće se i u još jednog bivšeg igrača Totenhema, Dele Alija, te u Brajana Hila koji može da bude ovakav i onakav, ali sigurno neće izazivati frustracije koliko i Erik Lamela.

Nestao je i poslednji deo stare osovine Vertongen-Aldervejreld (Tobi je otišao u Katar), a biće zanimljivo videti kako će se tu, verovatno u tandemu sa sve boljim Rodonom, snaći Kristijan Romero, pridošlica iz Atalante.

I, pre svega, koga će, da li Lautara, dovesti tamo gde je bio onaj čije se ime uskoro verovatno neće pominjati.

Došli: Kristijan Romero (Atalanta, 47.000.000), Pjerluiđi Golini (Atalanta, pozajmica), Brajan Hil (Sevilja, 21.000.000 + Erik Lamela)

Otišli: Paulo Gazaniga (istekao ugovor), Dani Rouz (Votford), Erik Lamela (Sevilja), Džo Hart (Seltik), Huan Fojt (Viljareal, otkup posle pozajmice)

VOTFORD: IGRAČKA FAMILIJE POCO

Gotovo svaki klub od 17 koje smo već nabrojali i dva koja su nam preostala ima nešto zbog čega biste mogli da ih gotivite i da navijate za njih; samo se za Votford, dugogodišnju i često pokvarenu igračku porodice Poco, moraju svećom tražiti komplimenti, i podsećati na zlatne dane kada je predsedavao njihov veliki fan Elton Džon.

Ne zato što menadžeru Ćisku nešto fali (nije on kriv što su našeg Vladu Ivića smenili prvom prilikom, niti je kriv što svetske kladionice daju najmanju kvotu da će upravo Špančeva glava prva odleteti), niti zato što bi se neko usudio, makar ne pred njim, da prozbori koju lošu o kapitenu Troju Diniju, niti zato što Ismaila Sar ili Džošua King ne znaju fudbala.

No ako je Mančester Siti slika i prilika svega što ne valja u vrhunskom fudbalu, onda je Votford isto to na nižem nivou, u, nazovimo to tako, “drugom rangu”. Streljanje trenera, mutljavina s menadžerima i agentima i sa drugim klubovima, mučni pregovori oko ugovora i odsustvo bilo kakvog identiteta – sve to je problem koji Votford može da reši samo lepim fudbalom i dobrim rezultatima, što neće biti lako.

Mali kuriozitet za kraj: u podmlatku Votforda šansu vrebaju, a poneko će je i dobiti već ove godine, čak trojica sinova čuvenih (i nešto manje čuvenih) igrača: Mauricio Poketino (zove se kao tata), Henri Denisov Vajz i Meti Džejmijev Polok. Do ovog leta sa njima je bio i Mičel Denisov Bergkamp...

Došli: Dani Rouz (Totenhem), Imran Luza (Nant), Ešli Flečer (Midlzbro), Emanuel Denis (Klub Briž), Juraj Kucka (Parma), Džošua King

Otišli: Kreg Doson (Vest Hem), Ben Vilmot (Stouk), Karlos Sančez (istekao ugovor), Ašraf Lazar (istekao ugovor)

VEST HEM: EVROPSKI BALONČIĆI

Nema većeg dokaza da naporan rad, posebno kad ne pričaš koliko naporno radiš, donosi rezultate, od rehabilitacije Dejvida Mojesa. Odabrani naslednik ser Aleksa Fergusona nije uspevao da posle Old Traforda pronađe sebe i svoj mir i bio je predmet mnogoga vica.

A sada je Vest Hem, voljeni klub iz istočnog Londona, izveo u Evropu. Deklan Rajs je pod njim dogurao do mesta standardnog reprezentativca i vicešampiona kontinenta, Souček i Cufal izrasli su u najbolji češki tandem još od Kolera i Baroša, ili Bergera i Poborskog, Bouen deluje kao da u drugoj sezoni može da bude još bolji, a da je Majkl Antonio bio makar malo zdraviji, možda bi se slušala i himna Lige šampiona... O onom novom igraču po imenu Džesi Lingard, kojeg ipak nisu uspeli da zadrže, da i ne govorimo.

Kod Mojesa je uspeh vazda bio najveći problem: sa onakvih dvanaest(ak) meseci iza sebe, očekivanja su veća, a prostor za krah širok poput starih dokova na Temzi.

Ali ako je ovo zaista neki novi Mojes, možda Vest Hem može da nastavi na dva-tri fronta (što je argument zbog kojeg mnogi predviđaju ovoj ekipi mnogo jadniji plasman nego lane) i bez Lingarda, posebno ukoliko na pijaci uspeju da nađu zamenu za Antonija i svaku liniju impregniraju makar još jednim parom nogu?

Došli: Kreg Doson (Votford), Alfons Areola (PSŽ, pozajmica), Armstrong Oko-Fleks (Seltik)

Otišli: Felipe Anderson (Lacio, otkup), Fabijan Balbuena (slobodan igrač)

VULVEREHEMPTON: U PORTUGALSKOM IZLOGU

Jedan Portugalac je otišao, na njegovo mesto je stigao drugi. Bruno Laz, kojeg se potonje sećamo iz Benfike – tamo je u prvoj sezoni oborio mnoge rekorde i ubedljivo osvojio titulu, da bi u drugoj pet mečeva zaredom ostao kratkih rukava na “Lužu” – predvodiće istureno odeljenje svoje domovine duboko u Midlendsu.

Lusofonsko-hispanistički sastav ojačan je Raulom Himenezom: sjajni Meksikanac je doživeo stravičnu povredu glave još prošle jeseni, ali ga to nije zaustavilo. Na početku sezone neće biti Pedra Neta, što će dati šansu Podenseu da nastavi da igra dobro, Žoau Mutinju da nam poruči da nije za bacanje, Adami Traoreu da se vrati u formu, ali i malom Fransisku Trinkau da se prilagodi i na terenu kao što je već u gradu.

Vulvsi su pre nekoliko godina delovali kao tim sa uzlaznom trajektorijom, ali kineske gazde i čovek koji se pita za sve, Žorž Mendeš, izgleda da su zadovoljni da trofejni klub bude samo lep i intrigantan izlog za talente sa Iberijskog i drugih poluostrva. Šteta... 

Došli: Hose Sa (Olimpijakos, 6.000.000), Fransisko Trinkao (Barselona, pozajmica), Rajan Ait-Nuri (Anžer, otkup pozajmice), Jerson Moskera (Atletiko Nasional)

Otišli: Rui Patrisio (Roma), Ruben Vinagre (Sporting), Vitinja (Porto, kraj pozajmice), Vilijan Hose (Real Sosijedad, kraj pozajmice)

KVOTE ZA ŠAMPIONA ENGLESKE

Mančester Siti 1,70

Čelsi 6,00

Liverpul 6,00

Mančester junajted 10,0

Totenhem 40,0

Arsenal 50,0

Lester 50,0

Everton 100

Lids 120

Vest Hem 150

PREMIJER LIGA – 1. KOLO

Petak

21.00: (4,10) Brentford (3,45) Arsenal (1,95)

Subota

13.30: (1,60) Mančester junajted (4,00) Lids (5,70)

16.00: (2,95) Barnli (2,95) Brajton (2,65)

16.00: (1,33) Čelsi (5,00) Kristal Palas (10,0)

16.00: (2,00) Everton (3,40) Sautempton (3,90)

16.00: (1,75) Lester (3,50) Vulverhempton (5,10)

16.00: (2,85) Votford (3,20) Aston Vila (2,55)

18.30: (8,00) Norič (5,30) Liverpul (1,35)

Nedelja

15.00: (3,15) Njukasl (3,30) Vest Hem (2,30)

17.30: (5,20) Totenhem (3,70) Mančester Siti (1,70)

***kvote su podložne promenama