Nema više Hadžija ni Batistute, ali… Serija B na nivou Evrolige i milionima ispred Superlige
.jpg.webp)
.jpg.webp)
_Cropped.jpg.webp)
Vreme čitanja: 3min | pet. 06.03.26. | 09:06
Iako Italijani sve teže drže priključak za onim najbogatijim ligama Evrope
Ima već četvrt veka i kusur otkako su Italijani vladali Evropom i iz prelaznog roka u prelazni rok obarali rekorde i dovodili najveće fudbalere sveta. Era “sedam sestara” odavno je prošla, a poslednjih godina Italijani sve teže prate ritam koji nameću pre svih Premijer liga, pa i Pari Sen Žermen u Francuskoj ili Real i Barselona u Španiji. Međutim, kad uporedimo s onim što je nama blisko – nije njima na Apeninima uopšte toliko loše.
U prilog tome i zvanični podaci Serije B – drugog dakle ranga takmičenja u Italiji – o klupskim budžetima za plate igrača, članova stručnog štaba, čak i sportskih direktora. Objavljuju se dva puta godišnje, sada su “osveženi” posle zimskog remonta.
Izabrane vesti
U “troškarniku” je tako novih 18.500.000 evra koji će morati da se plate, od čega 4.200.000 ide na nove trenere, a čak 2.000.000 na nove direktore. Posebno su se isprsili klubovi kojima preti ispadanje. Recimo, Sampdorija je svoj budžet uvećala za čak 4.000.000 evra.
I tu dolazimo do najzanimljivijeg dela – ukupne sume. Sampdorija će, naime, ove sezone na igrače, stručni štab i sportskog direktora potrošiti okruglo 30.000.000 evra! I s tim novcem je trenutno dva boda iznad baraža za opstanak?!
Čisto poređenja radi, ni najbogatiji klubovi u Evroligi – košarkaškom pandanu Lige šampiona – na plate igrača ne troše tih 30.000.000 evra. Doduše, tu pričamo o neto iznosima. Bruto su značajno veći. I pride, u košarci se obično ne broje treneri i direktori. Ali Serija B ih broji. Ima vala i šta da broji. No i kad u jednačinu uključimo sve namete, samo retki evroligaši prebacuju tih 30.000.000 i to kad u tu sumu uključimo i sve organizacione troškove, mlađe selekcije... Otprilike, u proseku je Serija A na nivou Evrolige.
🔥🔥🔥
Častimo čitaoce Mozzart Sporta sa 2.000 dinara!
🔥🔥🔥
Recimo, budžet Specije, koja je pretposlednja na tabeli Serije B, iznosi čak 26.500.000 evra. I to zato što je bivši selektor Italije Roberto Donadoni prihvatio težak zadatak da je sačuva u drugoj ligi i tu uslugu naplatio skoro 2.000.000 evra. Na igrače je dodao nešto preko 800.000. Očigledno čovek veruje u svoje kapacitete.
Ovajdili su se i direktori. U Juve Stabiji je novi “tehniko” dobio 600.000 evra, u Mantovi 400.000, a i ona je u zoni ispadanja. Ulagali su i drugi. Račun Frozinonea i Venecije sada je za 1.900.000 evra veći, Bari je investirao dodatnih 1.700.000. Da podsetimo, govorimo o ulaganjima drugoligaša. Retki su uspeli da uštede. Kao Katanazaro koji je troškove oborio za 1.100.000 evra.
Kako bilo, ukupni troškovi za plate u Seriji B – 323.500.000 evra! Od čega je 282.300.000 fiksno, a deo od 41.200.000 zavistan od bonusa.
Što se tiče najvećih budžeta, na vrhu je Monca sa troškom od 33.500.000 evra, slede je Palermo (30.400.000), Venecija (30.300.000), Sampodoria (30.000.000). I opet jedno poređenje: tačno je da u Mozzart Bet Superligi Crvena zvezda ima duplo više novca od pomenutih, ali nema kao izazivače četiri kluba sa budžetima od 30.000.000 evra. I nije čudo što su Monca, Venecija i Palermo u trci za promocijom. Sampdorija je izuzetak.
Uostalom, na samom dnu pomenute liste stoji Peskara sa budžetom od 7.100.000 evra za plate igrača, trenera i sportskog direktora. A baš nedavno je Ivica Tončev, prvi čovek niškog Radničkog, u intervjuu za podcast “2x45” rekao da njegov klub – svakako ne spade među bogatije, ali nije ni najsiromašniji u Srbiji – ima ukupan godišnji budžet od 2.500.000 evra. Nije tajna ni da na plate igrača francuski ASVEL izdvaja manje od 5.000.000 evra pa je najsiromašniji evroligaš.
Kad je Serija B u pitanju, dakle, nije ovo sezona 1993/1994 pa da tamo igraju asovi kakvi su bili Gabrijel Batistuta, George Hadži, Enriko Kjeza, Oliver Birof, Štefan Efenberg, Kristijan Vijeri ili Filipo Inzagi, ali nije baš ni da se teško živi.
