Nema panike u TSC-u

(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Bačke Topole)

Posle novog remija, još jedne propuštene prilike da se pobedi kod kuće, TSC je došao u poziciju da je bod iznad zone ispadanja. Ukoliko se slože drugi rezultati, potencijalno bi mogli Topolčani da se dodatno udalje od plej-ofa, ali im je on i dalje dostižan. Barem u teoriji. U opticaju je još 12 bodova, maksimalan učinak bi mogao da odvede tim sa severa Srbije u prvih osam kad se tabela podeli na kraju osnovnog dela prvenstva. Učešće u doigravanju značilo bi miran san pred kraj sezone, ali i pune ruke posla preko leta.  Kakve rezultate beleži ekipa cele sezone, nije da je baš po želji bilo koga u klubu.

Ponovo je izostala realizacija, TSC muči muke sa efikasnošću. Taman što su proradili u Lučanima, prvi put postigli tri pogotka na jednom meču, upali su fudbaleri tima iz Bačke Topole u novi krizni period, jer su na tri poslednja meča postigli jedan. Onaj protiv Čukaričkog, u poslednjem minutu prvog poluvremena, meča završenog nerešenim ishodom. Učinak ofanzivaca u tri susreta jednak je nuli po statistici. Nije previše rotirao stručni štab, ali konkretnog učinka na terenu nema.

Izostale su dobre partije Andreja Todoroskog, koji od maestralnog pogotka protiv OFK Beograd Mozzart Beta ne igra u zavidnoj formi. Dragoljub Savić ne koristi šansu kada je dobije, Prestiž Embungu je (zasad) prespavao celu sezonu. Radivoj Bosić ume da pruži dobru partiju, stavljao je na muke i defanzivce Železničara na poslednjem susretu, ali i dalje nema prvenca dojučerašnjeg fudbalera niškog Radničkog. Fali završni pas konstantno u igri, a nedostaje i potez pojedinca koji može da odvede meč na jednu stranu. Ne samo kod dotičnog krilnog napadača, već kod nekolicine u sastavu.

Posle remija sa timom iz Pančeva, ko je samo bacio oko na statistiku mogao je da kaže da mu je prosto neverovatno da su mreže mirovale. TSC je uputio 18 udaraca na gol Zorana Popovića, od čega je sedam išlo u okvir. Da su šanse bile izgledne, nije da su stopostotne, ali da baš nijedna uspela da se pretvori u pogodak, e to je razlog za brigu. Međutim, brige, glavobolje, barem ne one vidljive, javne, na severu Srbije – nema. Nije bilo nikakvih rezova, stručni štab ima poverenje uprave, igrače ne snose (barem da javnost zna) nikakve posledice. Čvrsto veruju u klubu iz Bačke Topole da će sve biti dobro i da je tim sposoban da na kraju sezone iznese ako ne dobar, onda zadovoljavajući rezultat.

Konstantno stižu izjave iz tabora Topolčana koji proseže optimizam. Veruje se u rad, trud, i smatraju svi da će na kraju stići nagrada. Remi se gleda kao osovjen bod, ne gubitak dva. Konkretno, ovog proleća je TSC upisao jednu pobedu na šest utakmica, uz tri remija i dva poraza. Osim reči da se određene stvari u igri moraju popraviti, nije bilo nikada priznanja da postoje drugi problemi, sem možda izostanka realizacije.

U takvom tonu, govorio je šef struke TSC-a nakon remija bez golova protiv pančevačke Dizelke. I dalje se sve gleda kroz prizmu pozitive.
„Znali smo kvalitet protivnika, dobro smo se pripremili za meč, neutralisali smo sve vrline Železničara, ugrožavali smo ga, od prvog minuta je bila misao da osvojimo tri boda, ali smo bili obazrivi, jer gost ima uspostavljene ofanzivne mehanizme. Mogao je da nas kazni. Drago mi je da smo kontrolisali utakmicu na ovaj način, protiv takvog protivnika. Moram da pohvalim momke koji dobro rade, utakmica je sprovedena iz mog ugla na najvećem nivou“, rekao je Nemanja Miljanović posle nerešenog ishoda sa Pančevcima.

Ipak, i dalje nedostaje pojedini igrači u sastavu Topolčana. Povreda muči Aleksandra Stančića, Stefan Mladenović se tek oporavio, Miloš Šatara je van stroja. Nije bilo ni Branka Jovičića. Sa druge strane, stručni štab smatra da je uz izostanak realizacije, igra protiv Dizelke baš ono što se traži, i da ekipa treba tako da izgleda u nastavku prvenstva.

„Nas remete kadrovski problemi, ne možemo u kontinuitetu da igramo sa određenim brojem igrača. Ovo je pokazatelj i vodila za dalje, do kraja prvenstva. Ako nastavimo ovako da igramo, u ovom ritmu, ovako organizovano, neće biti problema“.

Takođe, veliki plus vide Topolčani u partijama „bonus“ igrača. U poslednje vreme te zasluge pripadaju Andreju Petroviću i Mihajlu Milosaviću, u odsustvu ranije standardnih Aleksandra Stančića i Stefana Mladenovića.

„Petrović i Milosavić su dva vredna momka koja su ranije bila u drugom planu. Prednost su imali Stančić i Mladenović, koji sada vuku probleme sa povredama od decembra. Mladenović se vratio, Stančić je daleko od toga. Andrej i Bogdan Petrović, Soprenić i Tomović koriste svoju priliku, vredno treniraju, ja sam tu da ih podržim“, optimista je Miljanović.

Ne postoji džaba izraz mirna Bačka. Jer, Bačka Topola i TSC su savršen primer toga. A, da li su Topolčani bili u pravu kada su verovali, ostaje da se vidi do kraja sezone. Možda baš tempiraju formu kada bude najpotrebnije. Sledi put u Humsku, pa mečevi sa timovima iz donjeg dela tabele, tačnije sa konkurencijom u vidu kragujevačkog Radničkog i IMT-a, i meč protiv već otpisanog Napretka.