Situacija Luke Jovića je sve teža, prekretnica je sve bliže

Kada je Real Madrid letos platio 60.000.000 evra za transfer Luke Jovića, niko nije očekivao od mladog Srbina da izbaci Karima Benzemu iz startne postave i da rešeta mreže kao u Nemačkoj. 

Ali niko nije ni očekivao ni da će Jović devet meseci posle dolaska u Madrid biti treći špic u ekipi Zinedina Zidana.

A upravo to se trenutno dešava. Posle sinoćnjeg El Klasika, javnost u Španiji je složna da je Marijano Dijas zaslužio da preskoči Jovića po hijerarhiji u ekipi i da će Srbin morati da se namuči da bi obezbedio mesto na klupi. Situacija za srpskog reprezentativca se pogoršava umesto da se popravlja kako sezona odmiče. Pogotovo što sve ozbiljniji izbori iz Madrida provlače između redova da su Lautaro Martinez ili Erling Haland igrači koji fale Realu i koji bi garantovali golove. Atu ne bi bilo mesta ni za Jovića, ni za Dijasa... 

Da su u Realu letos verovali da Marijano Dijas može da iznese sezonu kao drugi špic, verovatno ne bi platili toliki novac za transfer Jovića. Mogli su da uštede taj novac i da zadrže Borhu Majorala ili Raula De Tomasa kao trećeg špica. Ili da se Marijanom bore za status Benzemnog zamenika. Ali nisu verovali u njih trojicu i više su verovali u Luku Jovića. Tada jednog od najtraženijih napadača Evrope o čijem dovođenju su razmišljali i Barselona, Inter, PSŽ... 

Ta vera u Jovića se Realu do sada nije isplatila. Istina, postoji tu i period adaptacije. Uostalom, Eden Azar je kao kapitalno pojačanje plaćen 100.000.000 evra, a ima gori učinak od Jovića: 15 utakmica i jedan gol. Međutim, Azar je imao mnogo problema sa povredama. Čak četiri različite zbog kojih je propustio 21 utakmicu u svim takmičenjima. Azar ima i drugačiji status u klubu. On je istinska zvezda koju bi svaki klub ili trener čekali da se bude fit.

Jovićeva situacija je drugačija. Osim manjih problema sa povredom kuka zbog koje je propustio jednu utakmicu, u ostatku sezone je biuo zdrav i u konkurenciji za tim. Zidan mu je pružio šansu na 24 utakmice u kojima je 16 puta ulazio sa klupe, sedam puta je zamenjen i samo jednom je proveo na terenu svih 90 minuta. Za 770 minuta na terenu je postigao dva gola. 

To je učinak ispod očekivanja u Real Madridu. Tamo je period adaptacije čak i kraći nego u ostalim klubovima. Jer Real ne trpi nikakvo čekanje i improvizaciju ako je igrač zdrav i već je igrao ozbiljan fudbal. A Luka sa 22 godine nije klinac poput Vinisijusa ili Rodriga kojima treba dati nešto veću šansu za privikavanje. Jović je pojačanje od 60.000.000 evra od kojeg se očekivalo da već posle nekoliko meseci isporuči golove. Devet meseci posle njegovog dolaska u klub, očigledno je da nije uspeo.

Poslednja dešavanja i trenerove odluke govore da je i Zizu došao do granice strpljenja. Iako je džentlmenski branio Luku kroz izjave, pozivao na strpljenje i pokušavao da skine pritisak sa njega, sada je na delima pokazao zaokret. Rešio je da pruži šansu Marijanu Dijasu.

Napadač rodom iz Dominikanske Republike je bio viđen na transfer listi letos i zimus. Odlučio je da ostane uprkos brojnim ponudama. Zidan ga je zbog te tvrdoglavosti samo jednom u prvom delu sezone pozvao da sedi na klupi i nije mu dao šansu da uđe. Ipak, u poslednje vreme je počeo da razmišlja o njemu. Dao mu je šansu u Superkupu Španije kada je Jović bio starter u odsustvu povređenog Benzeme i kada nije iskoristio šansu. Na kraju je Zidan odlučio da u prvenstvenom meču sezone (Realu bi poraz u El Klasiku značio kraj snova o tituli) protiv Barselone ne pozove Jovića u konkurenciju za tim već da se opredeli za Dijasa kao alternativnog špica. Španac je dobio šansu u nadoknadi vremena i za nepun minut na terenu postigao gol kojim je naterao trenera da mu makar u sledećih nekoliko mečeva pruži šansu da uđe. A pritisak javnosti i navijača će svakako biti od pomoći Marijanu.

“Koliko nepošten je Zidan bio prema Marijanu…”, naslov je današnje kolumne uglednog Markinog urednika Uga Sereza.

I pored svih krupnih utisaka iz El Klasika kojih su Marka i ostali mediji prepuni, Marijanov gol i status drugog napadača je nešto o čemu se danas glasno priča.

Marijanu se odaje priznanje za sve što je izdržao ove sezone i što je ostao psihološki jak da u tih minut vremena na terenu pokaže da nije zaboravio da postiže golove. Čak mu se Serezo čudi što nije eksplodirao od radosti i što je bio hladan. Pita se da li je Marijano bio na ivici da zaplače od muke. Podseća se da mu je letos čak oduzet i broj “sedam” kako bi ga naterali da ode što baš i nije u maniru Kraljevskog kluba.

Odmah su počeli da se izvlače podaci koji će da govore u Marijanovu korist, pa tako Marka piše da je Dijas najefektniji napadač u Zodanovoj trenerskoj eri u Realu kada se računaju oba mandata. Dao je osam golova za 551 minuta igre kod Zidana što je gol na skoro 69 minuta. Kristijano Ronaldo je drugi (88,7 minuta za gol), Alvaro Morata treći (93,7), a Jović je na desetom mestu (385,5). Poruka je: Iako ga trener ne voli, on daje golove kad god mu se pruži šansa. 

Zidanu su posle meča postavljana konkretna pitanja.
“Na kraju nam je Marijano bio važan. Ušao je i dao gol. Drago mi je zbog njega jer mu sigurno nije bilo lako do sada. Svi su srećni zbog njega”, rekao je Zinedin Zidan.

Da li ste bili neprevadni prema njemu?
“Svako ima pravo na mišljenje. Marijano je treći napadač ekipe i sinoć je obavio dobar posao. Ali ništa se neće promeniti. Sada sam doneo takvu odluku jer sam ja taj koji odlučuje. Računam na sve igrače koje imam u timu”.

Može se zaključiti da Zidan (još) nije digao ruke od Jovića, ali i da će srpskom napadaču biti sve teže do kraja sezone. Zizu više neće moći da ignoriše Dijasa, Jović će dobijati manje šansi, a Benzema je i dalje neprikosnoven. Možda nova konkurencija probudi Jovića. Možda mu Dijasov primer posluži kao motiv. Osim nedostatka golova, ono što se u Madridu zameralo Joviću je nedostatak truda i entuzijazma kada bi dobio šansu sa klupe u poslednjih desetak minuta. Pogotovo u meču protiv Mančester Sitija.

Možda bi Mančester Siti mogao da mu bude prekretnica. Real neće imati drugog izbora osim da napadne Građane u revanšu. Šanse za prolaz mu nisu velike, ali nisu bile ni Ajaksove lane u Madridu. Zidanu će u Mančesteru biti potrebna sva moguća ofanzivna sila koju ima na raspolaganju. U tu bi možda Jović mogao da dobije šansu koja će mu lansirati karijeru u Realu. Takve šanse se ne dešavaju često u velikim klubovima. Bane Ivanović ju je u Čelsiju čekao sedam-osam meseci i iskoristio je kada je sa dva gola Liverpulu pokazao da zaslužuje dres Plavaca.

Jovićevo vreme polako curi, a ovo koje je do sada imao, nije iskoristio na pravi način. Nije mu pomogla ni prilično haotična situacija van kluba. Svađa sa selektorom Tumbakovićem, napuštanje pa vraćanje u reprezentaciju, razvlačenje po tabloidima i trač rubrikama na koje se i sam upecao i ušao u prepriku preko društvenih mreža... Možda te stvari i zanimaju ljude na ovim prostorima željne senzacije i žutila, ali u Madridu to ne interesuje nikoga. Interesuju ih golovi napadača. I pobede. U suprotnom će neki razmaženi madridista, kojem su deda i tata ostavili sezonsku za Real i gledao je mnogo veće igrače od Jovića, izvući belu maramicu i pomoći klubu da reši situaciju. U Realu niko ne preživi bele maramice.

Perica Ognjenović je bio talentovaniji igrač od Luke Jovića, ali nije bio za Real. Za njih nije bio ni majstor poput Robija Prosinečkog. Tamo su i igrači poput Kanavara, Anelke, Ze Roberta, Valtera Samuela, pa čak i velikog Rikarda Kake proglašeni promašajima.

Zidan još pokušava da amortizuje nedostatak Jovićevih golova ali neće moći još dugo. Na kraju, ni Zidan nije nezamenjiv. Takvih u Realu nema. Nisu to čak bili ni Raul, ni Kasiljas, pa neće ni Zidan. A čini se da je Zizu jedini zaštitnik Jovića u Madridu trenutno. Ipak, sve ima svoju granicu i ni Zidan ne može da rizikuje da zbog nedostatka golova ostane bez pobeda. A bez pobeda nema trofeja. A bez trofeja se zna šta sledi. 

(FOTO: Reuters)