Neko mora da šapne Baharu da se ovo u Zvezdi zove kriza

Moralo je jednom i to da se desi. Prvi put posle oktobra 2021. i duela u Surdulici Crvena zvezda je pala u Mozzart Bet Superligi, tek šesti put od mandata Vladana Milojevića kad je počela da maršira domaćim prvenstvom. Pre Voždovca, klub sa Marakane ostajao je bez bodova u sudarima sa Napretkom, Čukaričkim, Partizanom, TSC- om i pomenutim Radnikom, što svakako predstavlja novu normalnost kluba. Ili nenormalnost srpskog fudbala.

I kad se izgubi, kao u subotu veče na Krovu, postoji lepši i bolji način. Trener Crvene zvezde Barak Bahar i posle tri lopte u mreži Omrija Glazera, koje su predstavljale personifikaciju pukotina u defanzivnom sistemu srpskog šampiona, delovao je flegmatično i mirno. Kao da se ništa nije desilo. Što je možda i deo trenerskog opusa izraleskog stručnjaka jer se nije previše „puvao“ ni kada je gazio na turniru u Sankt Peterburgu ili spakovao Fjorentini pet golova u prvom poluvremenu.

Verovatno je to navika Baraka Bahara, jer je došao u Srbiju iz konkurentnijeg prvenstva. Sa Makabijem iz Haife je lagano odbranio titulu iako je imao pet poraza, ali kada se nešto poput ovog na krovu desi crveno-belima, onda se to u Crvenoj zvezdi zove kriza. Pogotovo što je utakmici protiv Voždovca prethodilo i poluvreme bez golova sa subotičkim Spartakom. Dakle, za skoro 145 minuta takmičarskog fudbala, crveno-beli su dali dva gola. Daleko ispod nivoa učesnika Lige šampiona.

Naravno, nije Crvena zvezda izgubila zbog napadačke impotencije protiv Voždovca, pošto je čak 34 puta odapinjala ka golu Katićevom golu i imala posed od preko 70 posto. Možda se u tim brojkama kriju i razlozi prvog neuspeha i prekida istorijskog niza, jer je Barak Bahar iz korena promenio način igre kluba sa Marakane. I to je trenerski vrlo legitimno.

Zvuči krajnje čudno, posebno posle 36 golova na 12 utakmica (računajući i prijateljske), ali crveno-beli su ispred protivničkog gola igrali na jednobrazan način. Bez alternative. Presing u ranoj fazi protivničkog napada i otkidanje druge lopte davao je šansu Bukariju, Mitroviću, Krasou i Ivaniću da trče na nepostavljenu odbranu i demonstriraju novu komponentu u Zvezdinoj igri – brzinu potrebnu za Evropu. Primera radi: crveno-belima je bila potrebna akcija od pet sekundi i četiri tačna dodavanja da daju golu Feneru, sedam sekundi da iz pet dodavanja matiraju Nefči... Tad je bilo prostora iza protivničke odbrane. Bez Kataija i Ivanića i sa uspavanim Krasoom i dekoncentrisanim Lučićem nije bilo kreacije na malom prostoru. A to će u domaćem prvenstvu biti potrebnije Crvenoj zvezdi od brzine.

Spoznali su to timovi iz Mozzart Bet Superlige, odustajali od igre do noge, sa golmanom kao začetnikom akcije. Voždovac je to najbolje radio gurajući duge lopte na bok ili Borislavu Burmazu i ostavljao golu odbrambenu trojku crveno-belih. Vezisti su ostali zaglavljeni kao u međuprostoru, a kada štoperi ostanu na ledini pitanje je da li mogu da izvuku. Možda mogu u kontinuitetu samo ako su u pitanju Barezi i Kostakurta u tandemu.

To je jednostavno „Bahar fudbal“, nešto na šta je klupsko rukovodstvo Crvene zvezde pristalo onog trenutka kada je poteglo put Izraela da ga angažuje. Oni koji su bili svedoci njegovog rada u Svetoj zemlji nikada nisu dovodili u pitanje stručnost, ali su napominjali da je trener koji voli da, kolokvijalno rečeno, „otvara teren“. Igra uvek isto, sa podignutim linijama tima i velikom dozom rizika. Onda može da se desi Olimpijakos ili Crvena zvezda, a može i PSŽ kada je Barak Bahar na Parku prinčeva sa Makabijem imao 13 šuteva i primio sedam golova. Ili dobio porciju od šest golova protiv Benfike.

ZVEZDI POTREBAN KANTE ZA SIROTINJU, MOŽDA I NAPADAČ NIŽE KLASE NALIK PAVKOVU

Kraso u šansi (© Star sport)

Zvezda je i dalje u procesu i neko će reći, naivno, da je ovaj poraz dobar da šmrkom malo ugasi euforiju nastalu u zvezdaškoj javnosti uoči žreba za Ligu šampiona. Možda i presebare misli sportskog sektora crveno-belih, od direktora do trenera. Sa ovakvim zahtevima, kadar srpskog šampiona, ma koliko delovao jak za srpske uslove, nije kompletan.

Kad igrate ovako rizično onda vam je potrebna verzija Engola Kantea za sirotinju kako bi sakrio veliki deo prostora u ofanzivnoj nastrojenoj igri crveno-belih. Zambijac Kangva je ponovo bio tih u oba pravca i naterao Marka Stamenića da radi i njegov posao, dok Gelor Kanga nije to. A za Bahara nije ni Edmund Ado.

Možda je Crvena zvezda porasla kao klub i standardi prilikom dovođenja igrača su se značajno podigli, ali kada se bude zaglavila u bunkeru Mozzart Bet Superlige, biće joj potreban i napadač možda niže klase, ali drugačijih karakteristika, koji će dati prostor Baraku Baharu za rigidniji način igre i udaranje lopte. Primera radi: Milan Pavkov bi u drugom poluvremenu, kada se Voždovac branio sa deset igrača na 20 metara, bio zlata vredan kao džoker. Čisto da pravi gužvu i „vezuje“ dvojicu.

Crvena zvezda ima prostor do 4. septembra (rok za prijavu igrača UEFA) dopunio ono što joj nedostaje, a Barak Bahar još samo dve utakmice do proba sve opcije za Ligu šampiona. Čudno je samo što nije u nekim situacijama Degeneka pomerio na poziciju desnog ful-beka, ili ojačao vezni red još jednim zadnjim veznim. Čisto da se vidi kako bi crveno-beli izgledali u bloku, i kada ne igraju presing. A možda će Bahar insistirati na svom modelu. Po kud puklo. Nekada Juventus, nekada PSŽ i Voždovac.