Nekad Lisice, danas Vučica: Klaudije III i Romin “skudeto 2025”

Lester je bio samo jednom i ko zna kad će opet. I da ništa više nije uradio u karijeri, Klaudio Ranijeri će u ostati upamćen kao tvorac jednog od najvećih čuda istoriji modernog fudbala. Premijerligaška titula sa Lisicama ga je obeležila za ceo život. Iako mu je to jedina šampionska titula za skoro četiri decenije bavljenja trenerskim poslom, vredi kao nečijih 10.

Osim Lestera, Ranijerijevi najveći uspesi u karijeri se uglavnom nisu izražavali kroz trofeje. Negde je on gasio požare, negde su gasili za njim. Tako je jesenas i došao na klupu Rome. Ovo što sada radi neće biti nagrađeno peharom, ali je vredno divljenja. I ljubavi koju navijači Vučice imaju u neograničenim količinama za rođenog Rimljanina. Otkako je Ranijeri došao na klupu, Roma je u 16 prvenstvenih mečeva osvojila 30 bodova, odnosno 2,06 po meču. U istom intervalu, Inter je osvojio 36, a Napoli 34 boda. Kada bi se računao samo period sa Ranijerijem, Roma bi bila kandidat za "skudeto".

Podsetimo, Roma je bila na 12. mestu tabele kada je Ranijeri došao. Sa samo 13 bodova iz 12 utakmica, udaljena čak 11 poena od šest pozicije koja donosi Evropu. Sada joj peto mesto beži samo četiri boda. To je iznad svih očekivanja u odnosu kada je Klaudio po treći put u karijeri seo na klupu Vučice.

Roma je počela sezona sa Danijeleom de Rosijem na klupi, ali je idol navijača potrajao samo pet kola i smenjen je. Došao je Ivan Jurić i stvari su se dodatno pogoršale pa je Roma opet posle samo šest utakmica morala da traži trenera. Još veći problem od rezultata je bila užasna igra tima iz prestonice. Roma je bila negledljiva, igrači mentalno nestabilni, navijači frustrirani i besni…

Amerikanci na čelu kluba nisu znali gde će i šta će, a morali su da naprave neku šok-terapiju kojom će prodrmati ekipu. Pominjali su se tada Erik ten Hag, Roberto Mančini, Maks Algeri, Vinčenco Montela, Grejem Poter, Mauricio Sari, Edin Terzić, Frenk Lampard… Lako je tu zaključiti ko su bile američke ideje i ko nema dodirnih tačaka sa italijanskim fudbalom i Romom. Jasno je i zašto su neki “lacijali” poput Mančinija ili Sarija bili nemoguće opcije. Jasno je i da plata koju Maks Alegri i dalje prima od Juventusa prevazilazi Romine finansijske kapacitete.

Ko je i kako došao na ideju da pozove Klaudija Ranijerija, i dalje nije potpuno poznato. Najčešća teorija je da je to bio sin Frikdin koji je ubedio oca da Roma vapi za lokalnim idolom i čovekom kome igrači veruju. Stariji Frikdin je hteo neko zvučno ime sa strane, ali je na kraju poslušao sina. Koji je verovatno poslušao nekog pametnijeg Rimljanina s obzirom da on za razliku od oca živi u Večnom gradu.

Kako god, rešili su da pozovu Ranijerija iz penzije i ubede ga da opet sedne na klupu Rome. Verovatno se to nije baš dopalo njegovoj supruzi Rozani jer je konačno dočekala da provode penzionerske dane bez fudbala, ali ga je razumela. Da je bilo koji drug klub u pitanju… Ali, kako Rimljanin da odbije Romu kada je u nevolji?

Klaudio i Rozana su se spakovali na avion, otputovali u London na sastanak sa Fridkinovima i brzo postigli dgovor. Rimljanin je oputovao u London da bi pruzeo Romu?! Čudna vremena…

Od Ranijerija se nije ništa tražilo osim da stabilizuje ekipu koja je bila na minimumu samopouzdanja. Obećano mu je da će biti trener do kraja sezone, a da će se potom pitati oko izbora novog trenera.

Uz sve simpatije koje Romanisti i italijanska fudbalska publika gaje prema Klaudiju, nije bilo velikih očekivanja ni sa njihove strane jer su veće sumnje bile uperene ka svlačionici Rome i sumnjivom igračkom kadru iako je letos uloženo 100.000.000 evra u pojačanja.

Odmah je Ranijeri probao sa šok-terpaijom, promenom formacije i prelaskom sa trojice na četvoricu u poslednjoj liniji, ali je poražen na debiju u Napulju.
“Danas se svi treneri trude da menjaju tokom utakmice kako bi poremetili planove protivnika. Ne mogu da vam kažem jedan način, jer bih mogao da ga menjam usput. Menjaću ga, igraću sa trojicom, četvoricom ili petoricom defanzivaca, gledaću utakmicu po utakmicu”, rekao je Ranijeri na počecima trećeg mandata u Romi.

Ekipa je bila tako koncipirana da nije imao igrački kadar za svoj omiljeni sistem igre. Brzo je shvatio čime raspolaže i vratio se na 3-4-2-1. Posle poraza u Napulju, jedva se spasao poraza od Totenhema, da bi usledio neprijatan i lagan poraz od Atalante kući. Delovalo je da Romi niko i ništa ne mogu da pomognu… Ali, nakon nekoliko nedelja rada, Ranijeri je pohvatao konce i složio neku sliku u glavi kako bi to trebalo da izgleda.

Usput je obećao rešenje nekih nelogičnosti sa pozicijama igrača.
“Obećavam da Anhelinjo više neće igrati kao štoper. Mislim da Dibala i Soule mogu da igraju zajedno, ali to ne mogu da obećam. Nije pitanje modula i taktike, već igrača koji žele da pljuju krv po terenu i koji ne žele da predaju ni centimetar terena”, najavio je da će rad na treninzima morati da se zaoštri.

I polako je krenulo. Tek u četvrtoj utakmici sa Ranijerijem na klupi, Roma je pobedila. Deklasirala je Leče sa 4:1, potom i Bragu sa 3:0, ali je usledio i poraz u Komu posle kojeg je Ranijeri prvi put sekao. Već je tu bio mesec dana, dobro snimio situaciju, a bližio se zimski prelazni rok. Tu su svoju priču u Romi završila velika letnja pojačanja Enco le Fe i Mario Ermoso. Ranijeri više nije računao na njih, a na klupu je poslat i Matijas Soule. Istovremeno je Ranijeri pružio šansu nekim drugim igračima poput Sauda Abdulhamida čiji letošnji transfera iz Saudijske Arabije se gledao više kroz prizmu marketinga nego fudbala. Stopirao je zimsku pozajmicu Eldora Šomurodova, ‘našao žicu’ mladićima poput Baldancija i Pizilija, popravio samopouzdanje nekih iskusnijih poput Kristantea, Mančinija i Pelegrinija… Došlo se dotle da Romini navijači brinu ako odsustvuje Zeki Čelik kojem su pre Ranijerija jedva čekali da vide leđa. Čak i Mats Humels daje neki doprinos na terenu i liči na fudbalera umesto na turistu koji otkiva lepote Rima. Povrh svega, Paulo Dibala više ne razmišlja o bilo kakvom odlaska i blizu je najboljih izdanja. U skoro svakom meču njegova individualna klasa donese nešto pozitivno Vučici.

Od poraza u Komu, Roma je odigrala 12 mečeva u Seriji A i nije doživela nijedan poraz. Jeste u međuvremeni ispala iz Kupa Italije od Milana, jeste doživela bezazlen poraz od AZ Alkmara u Ligi Evrope, ali je na istom frontu živa i danas. Tukla je Ajntraht, eliminisala Porto, pobedila i Ateltik Bilbao u prvom meču osmine finala na Olimpiku.

Taj meč prošlog četvrtka i ovaj prvenstveni protiv Empolija za vikend su najbolji dokaz koliko je Ranijeri pretumbao glave igrača Rome i naterao ih da više veruju u sebe. Teško da bi Roma iz nekih prethodnih meseci uspela da preokrene protiv ekipe kao što je Atletik Bilbao nakon što  primi gol u 50. minutu. Ali Ranijerijeva Roma nije odustajala. Stiskala i stiskala Baske dok Šomurodov u trećem od tri minuta nadoknade nije našao put do mreže. Mnogo je drugačiji osećaj otići na revanš na Sam Mames sa golom prednosti ili sa imperativom pobede.

Ili jučerašnji meč sa Empolijem. Iako je reč o timu koji se bori za opstanak, jako je ‘ružan’ protivnik i već je mnogim favoritima ove sezone zagorčao život. Roma mu je dala gol posle dvadesetak sekundi igre i do kraja zadržala tu prednost. Takvu mentalnu stabilnost nije imala ranije. Verovatno bi ga primila... Ali juče je posle vođstva dominirala, stvorila gomilu šansi i zaslužila ubedljiviju pobedu. Na kraj, pokazala i karakter da iz jedne šanse ne primi gol.

Prvi put nakon 2017. godine, Roma je vezala pet pobeda u Seriji A! Eto u kakvoj je krizi bila svih ovih godina. I dalje je, samo što je Ranijeri uspeo da zamaskira druge probleme…

U četvrtak Romu čeka revanš u Bilbau, pa utakmica koju bismo mogli da nazovemo “Kup Klaudija Ranijerija”. Na Olimpiko stiže jedini klub uz Romu koji zaista voli – Kaljari. Sardinija je njegova druga kuća i prošle sezone je Kaljariju doneo opstanak. Sada će biti na suprotnim stranama.

Roma pod Ranijerijem igra neku svoju szeonu. U 2025. godine je najbolji tim Serije A sa 26 bodova, a iza njih je Inter sa 21. To su brojke vredne neke nagrade, ali čini se da je Roma previše toga propustila u prvih 12 kola. Pitanje je šta je moguć, a šta realan cilj.

Roma za Ligom šampiona kasni šest bodova, ali ima šanse. Nakon Kaljarija, igra protiv Lečea. Ako sa dve pobede uđe u derbije protiv direktnih rivala Juventusa i Lacija, sve je moguće… Za Romine navijače bi plasman u Ligu šampiona bio podvig ravan Lesterovom i probudila bi nada da konačno ta “sledeća sezona” može da donese nešto veliko.

Kapelo je doneo poslednji "skudeto", Spaleti se borio za njega, ali Ranijeri uprkos nedostatku trofeja ima ljubav navijača i verovatno je voljeniji i poštovaniji od pomenute dvojice. Imao je Rim u slavnoj istoriji dvojicu imperatora po imenu Klaudije. Prvi je bio poznat kao prvi rimski car rođen van Apenina, ali i tome što ga je nasledio “palikuća” Neron. Romini navijači se samo boje ko će sada da nasledi Klaudija III i da ne dođe neko ko će izazvati požar. Iako bi svi najradije voleli da Klaudio i sledeće sezone vodi Romu, od toga za sada nema ništa i držaće se obećanja da radi do kraja sezone i da pomogne u biranju naslednika. Imalo bi simbolike da 40 godina trenerske karijere dočeka na klupi Vučice, ali i Rozana ga verno prati i podržava duže od 40 godina i zaslužila je ona mirne penzionerske dane.