Nekad kraljevski dvor, danas Hongkong: Paralisan strahom u Realu i ostavljeno srce u Baskiji

Primera u sportu, a i životu, je mnogo. Izreka se odomaćila. Propô kô žeton. Predviđen uspon do zvezdanog neba, ogromna očekivanja, a umesto toga tačka s koje nema povratka. Dugo je ponirao Asijer Iljaramendi, nekada su se za njegov potpis utrkivali i dogurao je do kraljevskog dvora, a danas je u Hongkongu.

Tamo nije od juče, boravi u Aziji već nekoliko meseci, ali je nedavno počeo da igra. Sredinom septembra je potpisao za Kiči, međutim, bio je povređen. Oporavio se, doveo je telo u red i vratio se na teren. Među neboderima može i „peške“ ili „vezanih očiju“. Možda mu je tako nešto posle svega i bilo potrebno. Tetive ga nisu uvek slušale, a tek glava…

Ne, nije imao ludu, samo nije znala kako da se nosi sa nesnosnim pritiskom, onim na Santjago Bernabeuu. Real Madrid ga je pre 12 godina otkupio od Real Sosijedada za 32.000.000 evra, bio je viđen kao zamenik Ćabija Alonsa, no nikada to nije postao. Nije bio ni blizu. Umesto novog vođe, Karlo Ančeloti i Santjago Bernabeu dobili su uplašenog momka, paralisanog strahom.

Odavno nije u Real Madridu, ali otkud Asijer Iljaramendi (35) u Hongkongu?

Asijeru Iljaramendiju nije strano da istražuje. Kada je telo krenulo da ga izdaje, kada više nije bilo kadro da iznese napore potrebne da bi igrao u La Ligi, pokupio je stvari iz Donostije. Mučile su ga povrede u Real Sosijedadu pre dve godine i nešto jače, prošao je kroz mračniju stranu fudbala i shvatio je da su drugi preuzeli primat. Nije mu bilo lako da se oprosti od kluba koji voli i u kome je ponikao, knedla mu je bila u grlu i sa njom je preplivao Atlantik.

Dosta je bilo Evrope, red je malo na Ameriku. Kao slobodan igrač potpisao je za Dalas, hteo je da promeni tempo, vidi kakav fudbal se igra van Starog kontinenta. Uostalom, kao i mnogi prethodnih godina. A, opet, i dalje da nastavi pristojno da zarađuje.
„Zemlja me je privukla, želeo sam da promenim tempo i da budem deo drugačije kulture, gde je drugačiji jezik“, ispričao je Iljara i objasnio pojedine razlike, ali i naveo situacije koje mu nisu prijale dok je bio u MLS-u:
„Njima je fudbal peti ili šesti sport. Fizički su fenomenalni, ali taktički se dosta muče. Sećam se utakmica u kojima smo morali u svlačionicu zbog grmljavine, na kraju je prekinuta, a jednom je zaustavljena na tri sata i nastavili smo da igramo u jedan iza ponoći“.

(©AFP)

Istekao mu je ugovor sa Dalasom prošle zime, povezivan je sa evropskim klubovima, ali se nije odlučio da bilo kome pruži ruku. Umesto toga, mesecima je trenirao individualno. Vratio se u Mutriku, rodni grad, godio mu je mir, to što ima dosta slobodnog vremena. Družio se sa igračima bez angažmana, išao na bazen i plažu, igrao padel, vozio bicikl…

Ali, onda je usledio poziv Injiga Kalderona. Španac je radio u mlađim kategorijama Alavesa i Brajtona, vodio je Bristol Roverse, a u Hongkong je stigao na poziv Nanda, čoveka koji je već 15 godina tu. Bio je igrač, sada mu je pomoćnik. Kako je Iljara bio slobodan, pozvali su ga i – prihvatio je. U ligi klubovi mogu sedmoricu stranaca da imaju u timu, šestorica u isto vreme da budu na terenu. Nivo fudbala nije bogzna kakav, kao ni rad u akademijama.

Lokalci su vodonoše strancima, a otkako se Bask vratio na teren, Kiči je u tri utakmice upisao tri pobede. U poslednjoj utakmici je Asijer Iljaramendi očistio loptu sa gol-linije i sačuvao pobedu lideru šampionata. Za sada mu se dopada avantura u koju se upustio sa timom koji je 12 puta bio prvak države. Stub je ekipe, što je bilo i očevano. Živi na mestu gde je nekada bio stari aerodrom, sada je tu izgrađeno stambeno naselje, a za kratko vreme u Hongkongu video je kako plamen guta neboder i ljude u njemu.

Krajem novembra je došlo do tragedije. Neboder je izgoreo, poginulo je preko 160 ljudi. Ispitivaće se od kakvog je građevinskih materijala zgrada urađena, da li je sve bilo po propisima, ili je, pak, bilo nemara i ugrađivanja, kako bi neko napunio džepove. Prihod sa poslednjih utakmica išao je porodicama nastradalih i povređenima.

Svašta je iskusio u Aziji u kratkom vremenskom intervalu, takođe i u Sjedinjenim Američkim Državama, a šta je svojevremeno krenulo po zlu u Real Madridu?

(©AFP)

Asijer Iljaramendi se probijao kroz mlađe kategorije Real Sosijedada, ušao je u prvi tim i sa Španijom osvojio Evropsko prvenstvo do 21 godine. Tada klub sa Anoete nije bio u zavidnoj poziciji, izašao je iz stečajnog postupka, skoro da je nestao i morao je da prodaje igrače kako bi „ispeglao“ knjige. Vezista je bio na ceni, rad je bio da ostane, međutim, ponudu Kraljevskog kluba u datom trenutku nije bilo moguće odbiti.

Na prezentaciji u Real Madridu je predsednik Florentino Peres, kada je video hrpu njegovih prijatelja, sve je pozvao u ložu, kasnije i na ručak. Početak je bio dobar, ali bilo je sve gore kako je vreme odmicalo.

Jednostavno, nije bio na nivou iz Real Sosijedada. Nedostajalo mu je samopouzdanje, svakom novom greškom ga je urušavao. Konstatntno je bio pod stresom. Nije se nametnuo da bude strarter, uglavnom je ulazio sa klupe i to u utakmicama manjeg rizika, poput revanša četvrtfinala Lige šampiona protiv Borusije Dortmund. Jer, tada je prodao loptu, Kraljevski klub je primio gol i Karlo Ančeloti ga je izveo. Iako je madridrski klub prošao, stvari više nisu bile iste.
„Dortmund je bio kap koja je prelila čašu. Posle izmene su usledile kritike, a bilo je i gunđanja“.

Karlo Ančeloti mu nije verovao. Ćabi Alonso je za finale Lige šampiona bio suspendovan, Sami Kedira tek izašao iz povrede, nije bio dovoljno oporavljen, no Iljara šansu nije dobio.
„Znao sam da mi Ančeloti nije verovao, imao je grupu od 14 do 15 igrača kojima jeste. Nisam bio među njima, tako da sam znao i da neću igrati u finalu Lige šampiona“.

(©AFP)

Pogađale su kritike Asijera Iljaramendija, došlo je do toga i da mu navijači zvižde. Znao je gde da pogleda. Real Sosijedad čekao je osvajača Lige šampiona, Svetskog klupskog prvenstva, evropskog Superkupa i Kupa kralja raširenih ruku. Otkupio je njegov ugovor od Kraljevskog kluba za upola manje novca od onoga što je dobio za njegov transfer – 16.000.000 evra.

Nikome nije bilo teško da donese takvu odluku. Ni Real Madridu da ga pusti, ni Real Sosijedadu da ga vrati u leto 2015, a ni Basku iz Murtikua da ode u matični klub.
„Povratak je bio moj prvi izbor, znao sam da ću u Real Sosijedadu ponovo otkriti ljubav prema fudbalu. Real Sosijedad je moj dom i moje srce, proveo sam 20 godina u klubu i stekao toliko prijatelja“.

Preko 250 utakmica odigrao je za klub iz San Sebastijana, odnosno Donostije, kako lokalci zovu grad. Tamo ima status legende, učestvovao je u osvajanju Kupa kralja u sezoni 2019/2020. Bio je to Real Sosijedadu prvi veliki trofej posle tri decenije. Prvi put je klub života napustio kada je bio u punoj snazi, drugi kada telo više nije moglo da izdrži tolike napore.

Telo je otišlo iz Gipuzkoe u Hongkong, kao što je otišlo i u Madrid i Dalas, ali srce je ostavljeno u Baskiji. Nikada je nije napustilo.