Nekad je dobro kad ne isečeš nokte: Heroj oročen na dve nedelje

Pohvale stižu sa svih strana. Jesu Džamal Musijala i Matis Tel postigli golove za pobedu, jeste ulazak vremešnog Tomasa Milera preokrenuo situaciju na terenu, ali tri boda sa gostovanja u Kopenhagenu Bajern svakako ne bi poneo za Minhen da među stativama nije bio 35-godišnji Sven Ulrih.

Iskusni golman je duboko u sudijskoj nadoknadi fenomenalnom paradom odbranio šut Džordana Larsona i navijače bavarskog titana obradovao koliko i golovi u pobedi od 2:1.

“Srećom, nisam isekao nokte”, našalio se Ulrih posle meča, dok su ga svi tapšali po leđima.

“Posebno sam srećan zato što nam je Ule sačuvao važnu pobedu. Sjajno! Nije lako biti golman: ili si idiot ili si spasilac. Danas si nas ti spasio”, obratio se veteran izvršni direktor Bajerna Jan Kristijan Dresen.

Kapiten Jozua Kimih samo se nadovezao.

“Način na koji je izvadio loptu iz mreže u poslednjem trenutku – gigantski! Uopšteno, ono što nam on daje poslednjih nedelja je sjajno”.

Problem je samo što je proslava Ulrihovog lika i dela oročena na dve nedelje. Manuel Nojer još od decembra ne igra zbog loma noge, ali polako se oporavlja, trenira sa timom i očekuje se da se vrati posle reprezentativne pauze. A, iako je njemu već 37 godina, zna se šta u Bajernu i Nemačkoj predstavlja Nojer.

Ulrih će na klupu. Nema veze što je imao i sjajnu odbranu i u poslednjim trenucima remija sa Lajpcigom (2:2) u Bundesligi. On je, što se kaže, igrač uloge. Čak i kada se Nojer povredio bio je rezerva Janu Zomeru. Kada je Zomer otišao u Inter, Bajern je tražio drugoga za gol liniju, imao na nišanu Kepu Arizabalagu… I tek kada je Španac izabrao Real, Bajern se okrenuo Ulrihu.

Sve vreme je ćutao i radio. Na kraju i dočekao da bude Bajernov heroj. Pa makar i sa oročenim statusom.