Neka sve loše ostane u 2025. godini: Čuo sam tri puta kako je puklo, posle operacije sam briznuo u plač

Kada ste na vrhuncu, mislite da vam niko ne može ništa. Deluje da ta moć može da traje večno i da ništa ne može da je ugasi. Slično je i sa sportistima kada su u vrhunskoj formi, baš kao što je bio i Alfonso Dejvis pred tešku povedu kolena početkom prošle godine.

Najbrži igrač Bajerna, sa ubrzanjem od 36,24 kilomenatara na sat, bukvalno je leteo na terenu, a onda je zaigrao za Kanadu protiv Sjedinjenih Američkih Država u tamošnjoj Ligi nacija. Bio je 23. mart i jedan u nizu sprintova, usledio je udarac iza leđa, kopačka se zarila u zemlju i došlo je do nezdrživog pokreta.

Posle toga kreće šestomesečna agonija, sve do konačnog povratka na teren pre nekoliko nedelja.
„Čuo sam kako je kvrcnulo tri puta. Cela noga mi je utrnula, od kolena do članka“, objašnjava on. Uprkos tome, Dejvis je u prvi mah nastavio da igra. „Bio sam pun adrenalina, jedva da sam osećao bol. Ali kada sam pokušao da sprintam, znao sam da nešto nije u redu. Samo sam pomislio: šta se to, dođavola, dešava?!“, kaže Dejvis, a prenosi portal Bundeslige.

Magnetna rezonanca donela je užasne vesti: kidanje ukrštenih ligamenata desnog kolena, uz oštećenje meniskusa.
„Kada sam čuo dijagnozu, sva energija je iščezla iz mog tela. Nakon operacije sam se probudio, pogledao u nogu i nisam mogao da verujem šta se desilo. Tada su krenula pitanja: da li ću ikada biti isti? Hoću li ponovo igrati? Šta, kada...? Kada sam se prvi put istuširao nakon operacije, sve emocije su isplivale. Briznuo sam u plač.

Pred njim je još dosta rehabilitacije, ali najteži deo je završen.
„Bio sam u bolovima, nisam mogao da savijem nogu, nisam mogao da hodam šest ili sedam nedelja. Jedva sam spavao noću, budio sam se u lokvama znoja’, priča on. No, najteža bitka bila je ona u glavi. Mentalni oporavak bio je teži od fizičkog. Činjenica da ne znaš tačno koliko te neće biti. To što ne možeš da igraš. To što svaki dan moraš da radiš istu stvar… Na kraju se um umori i kaže: ne želim ovo više. Rekao sam sebi: mogu da sedim ovde i sažaljevam sebe, ili mogu da ostanem pozitivan i da se borim. I to sam i učinio. Znao sam da nema smisla žaliti se.“

Sve ovo mu je pomoglo da detaljnije razmisli o životu i karijeri.
„Sada znam da ništa ne smem uzimati zdravo za gotovo. Kada sam na terenu, dajem čak i više nego pre povrede. Uživam igrajući sport koji volim. Sa ljudima koje volim. Biti napolju, boriti se, pobeđivati. Jedva čekam drugu polovinu sezone. A onda i Svetsko prvenstvo“, kaže između ostalog Dejvis za Bundesligu.