F. VeselinovićNeka pričaju o Mikelu ziherašu i iščezlom Saki, Arsenal ide u Budimpeštu!
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 12min | uto. 05.05.26. | 22:53
Tobdžije u finalu Lige šampiona zahvaljujući pogotku reprezentativca Engleske malo pre kraja prvog poluvremena - 1:0
Sve je podredio ovom trenutku. I onome što dolazi u narednim nedeljama, pa konačno za 25 dana u Budimpešti. Znao je kako ekipa mora da mu igra da bi se tamo našao. I biće tamo 30. maja Mikel Arteta i njegov Arsenal. Nije u revanšu protiv Atletiko Madrida (prva utakmica 1:1) oprao diplomu supersoničnim fudbalom, već je znao da će ga u finale odvesti jedan gol, a da će ga granitna odbrana sačuvati onda kada do njega dođe. Tako i beše u severnom Londonu, gol Bukaja Sake iz 44. minuta odveo je Arsenal u finale koje je čekao okruglo 20 godina - 1:0.
Ponovo je Arteta izabrao da mu tim bude antipatičan, omražen, pa i dosadan... Takav je bio pre nedelju dana u Madridu, pa nedeljama pre toga u Londonu i Lisabonu, pa u martu u Leverkuzenu i Londonu. Nijednog rivala nije uništio, ali je znao gde, kada i kako treba da udara. Viši cilj zbog kojeg je lepršavost odavno postala kolateralna šteta Arsenala, doteran je do poslednjeg poglavlja.
Izabrane vesti
Dva meseca nije bilo Bukaja Sake među Tobdžijama, malo zbog povreda, više zbog bledih izdanja i nemoći da napravi razliku koja se očekuje od lider i ponajboljeg igrača vrhunskog tima. A onda u tri dana, veliki povratak reprezentativca Englekse. Najavio se protiv Fulama, a večeras u smiraj prvog dela igre spakovao otpadak u mrežu Jana Oblaka i postavio pozornicu Arteti za drugo poluvreme.
Gledaj sve najzanimljivije detalje iz najboljih sportskih takmičenja ekskluzivno na MOZZART HIGHLIGHTS.
Tamo su se u tragičare, umesto u heroje Atletika pretvorili Đulijano Simeone zbog nesposobnosti da početkom drugog dela ekspresno reaguje i spakuje loptu u praznu mrežu Arsenala, te rezervista Aleksander Serlot zbog komično promašene lopte u velikoj šansi što mu se otvorila u 86. minutu.
Nije fudbal na Emirejtsu bio dostojan polufinala Lige šampiona, ali otkako je sveta i veka, bilo žrtvovanja tečne i napadačke igre, zarad rezultata i trofeja. Pitajte Žozea Murinja. Nećemo porediti timove i okolnosti. Arteta je odabrao pristup, zbog njega će veći deo planete navijati da Tobdžije izgube finale igrale protiv Bajerna ili Pari Sen Žermena, ali mislite da će mu biti važno ako 30. maja na Ferenc Puškaš areni Arsenal prvi put u sopstvenoj istoriji podigne Ušati pehar?
Ko pomno prati klub iz severnog Londona scenario je znao unapred. Аrsenal je momentalno zagospodario posedom, naterao Atletiko na odbranu u duplom bloku, ali do pred kraj prvog poluvremena više se fokusirao na oprez, nego na ambiciju da ugrozi Jana Oblaka. Tek sredinom poluvremena Deklan Rajs i Majls Luis Skeli su probijali odbranu Atletika po levom boku, ali umesto kvalitetnog završnog pasa, dobijali smo nedorečene napade. Ali Arsenal je imao kontrolu koju je priželjkivao.
Atletiko je povremeno stvarao neprijatnost Arsenalu i najozbiljnije mu zapretio u 12. minutu nakon spretne kombinacije Hulijana Alvaresa i Antoana Grizmana. Francuz je dodavanjem u sredinu naterao Raju na intervenciju, pa Deklana Rajsa na strašan start kojim je možda sprečeno i vođstvo gostiju.
Taman pred kraj siromašne prve polovine utakmice, videli smo potez koji pravi razliku. Ni manje, ni više nego od Vilijama Salibe. Savršeno dodavanje u prostor za neumornog borca Viktora Đekereša, njegov centaršut na drugu stranu šesnaesterca, a onda i udarac Leandra Trosara dovoljan da Oblakova odbrana ne bude dovoljna i da Saka ćušne loptu u gol.
Sanjaće Đulijano Simeone šansu za izjednačenje koja mu je u 50. minutu pala sa neba... Ili preciznije, sa glave Vilijama Salibe. Izgubio je Argentinac delić sekunde u kojem je mogao da šutira i dao dovoljno vremena Gabrijelu Magaljaešu da izvuče fleku svog najbližeg saborca i saradnika.
Arsenal je koristio svaku šansu da se organizuje i presingom ometa Atletikovo iznošenje lopte, a posle dve neuspešne kontre domaćina, malo pred istek sat vremena igre, na Simeoneovu trostruku izmenu (Kardozo, Molina i Serlot), Arteta je reagovao istom merom (Madueke, Edegor, Inkapije).
I Arsenal je u nastavku bio bliži golu, iako je u drugom delu ostao bez udarca u okvir. Đekereš je u 65. minutu za malo propustio priliku da unovči idealan centaršut Inkapjea, te da partiju u kojoj je dušu i telo stavio u službu ratovanja s Atletikovim štoperima i osvajanja lopti, kruniše golom koji bi Arsenalu zapečatio put do finala.
Ali bez obzira na promašaj, Atletikov povratak nije bio realan. Ne bez Alvaresa i Grizmana koje je Simeone istovremeno izveo u 66. minutu. Verujemo zbog povreda jer trener takvog iskustva i kvaliteta sigurno ne bi vadio dve najmoćnije napadačke poluge u situaciji gde život njegovog tima zavisi od gola koji mora biti postignut.
Odlazi Grizman iz Atletika bez pehara Lige šampiona, Jorgandžije su zbog svega prikazanog u evropskoj eliti od 2014. godine verovatno zaslužile jedan šampionski naslov, ali ove sezone odbrana im je bila suviše porozna da bi pokorili Evropu prvi put u sopstvenoj istoriji.
Arsenalova je, sa druge strane, najbolja na kontinentu. I u finalu će morati da zaustavi jedan od dva najmoćnija napada na planeti. Tek tada će Arteta moći da javno da poruči, "Ja sam ziheraš sa titulom prvaka Evrope".
tagovi
Obaveštavaj me
Arsenal
