Neka ludnica počne: Preljubnik je stigao, nadaju se da je i titula

Retko gde je nivo frustracije među navijačima dostigao takve istorijske maksimume kao u Marselju. Možda o tome eventualno nešto znaju u Splitu, Hamburgu, Liježu, zelenom delu Atine… Poslednja titula je osvojena davne 2010. godine kada je na klupi sedeo Didije Dešan, udarne igle bili Mamadu Nijang i Brandao, igrom dirigovali Lučo Gonzales, Metju Valbuena, Benoa Šejru, Eduar Sise, a odbranu držali Gabrijel Hajnce, Sulejman Dijavara, Stefan Mbija, Taje Taivo i Stiv Mandanda.

Prekinut je šampionski post dug čak 18 godina. Čekalo se još od ere Bernara Tapija… I niko nije mogao da pretpostavi da će se čekati još 14!

Ubrzo je u Francusku stigao katarski petro novac i PSŽ je postao suvereni vladar tamošnjeg fudbala. Najgori mogući scenario za navijače Marselja koji tvrde da je njihov klub i dalje najpopularniji u zemlji. Možda i jeste, a možda i nije s obzirom koliko dece je u međuvremenu počelo da navija za ljutog rivala iz Pariza i nije htelo etiketu gubitnika prišivenu navijačkom plebsu sa Velodroma.

PSŽ je dominirao, Marselj stagnirao i često bio van bilo kakve diskusije o trofejima. Osvojena su tek dva Liga kupa Francuske, ali i od toga je prošlo 12 godina. Finansijska, a potom i rezultatska inferiornost u odnosu na najvećeg rivala je taložila bes i nezadovoljstvo u jednoj od najvećih evropskih luka. Menjali su se vlasnici, direktori, treneri, igrači… Navijači su često imali huliganske ispade. Ali, gotovo zaslepljujuća ljubav prema klubu je opstala i rasla. Što je više PSŽ dominirao, to je u Marselju fanatična odanost bila sve veća

Marselj je ovog leta oborio rekord po broju prodatih sezonskih karata – 49.000!

Dolazak Roberta De Zerbija na klupu je rasplamsao navijačke nade. Jedan od najtalentovanijih evropskih trenera je posle godina rada u klubovima bez pritiska (Benevento, Sasuolo, Brajton) prihvatio jednu od najvrelijih klupa evropskog fudbala gde poznavanje fudbala i dobar skauting nisu dovoljne reference za dobar rad. Zakoračio je u “ludaru” zvanu Velodrom.

Klupsko rukovodstvo ga je ispratilo potezima na fudbalskoj pijaci i obezbedilo mu potpunu rekonstrukciju tima. Potrošeno je 85.000.000 evra (i ko zna koliko će još na otkupe pozajmica) na nekoliko iskusnijih pojačanja poput Ajaksovog golmana Heronima Ruljija, Totenhemovog veziste Pjera Emila Hejbejerga i Evertonovog napadača Nila Mopea. Ipak, veći deo novca je otišao na mlade sange kao što su Mejson Grinvud, Eli Vai, Ismael Kone, Valentin Karboni, Lilijan Brazje, Džonatan Rou… Među bitnijim pojačanjima je i dolazak nekadašnjeg štopera Javora iz Ivanjice, Dereka Kornelijusa.

I De Zerbijev Marselj je krenuo “petardom” u gostima protiv Bresta!

Frenetičnoj publici kao što je Marseljova je svaka šibica bomba, a kamoli petarda. Zapalili se su, pa se u svom stilu ohladili kada je u prvom meču na Velodromu skromni Rems odneo bod. Opet je sve delovalo kao Dan mrmota... Ali, usledili su trijumfi protiv Tuluza i regionalnog rivala Nice pa je euforija opet počela da krčka.

A od sinoć je proključala.

Marselj je dogovorio dolazak jednog najboljih slobodnih igrača na fudbalskom tržištu. Adrijen Rabio je prihvatio dvogodišnji ugovor. Ne samo da je došao dobar igrač, već je došlo dete Pari Sen Žermena. A to vredi duplo. Možda i prvi transfer na Velodromu koji je zaboleo pristalice Pari Sen Žermena otkako su Katarci uspostavili vladavinu na Parku prinčeva.

Rabio je rođen u predgrađu Pariza, a odrastao na Parku prinčeva gde je za prvi tim debitovao sa 17 godina. Bilo je to vreme kada je PSŽ kupovao zvučna imena i nije imao svoju decu kojom bi se pohvalio. Karlo Anćeloti je ipak odlučio da promoviše Rabioa u prvi tim. Ispostavilo se da je reč o ogromnom potencijalu i igraču koji će dati lokalnu notu katarskom Pari Sen Žermenu. Projektovan je za budućeg kapitena. Proveo je sedam godina u klubu i otišao kao slobodan igrač bez nekog lepog ispraćaja.

U Juventusu je bio pet sezona i napustio ga na isti način. Birkao je ponude ovog leta, odbio ogroman novac u Saudijskoj Arabiji i na kraju povukao potez zbog kojeg će u Parizu biti precrtan za sva vremena. Ali, je u Marselju dočekan kao heroj.

Preko 30 fudbalera je kroz istoriju nosilo dresove dva najpopularnija francuska kluba, ali nisu svi izazivali pažnju kao Rabio. Najkontroverzniji prelasci sa Parka prinčeva na Velodrom su bili početkom veka. Kapiten Svetaca Frederik Deu je posle tri godine u Parizu sve šokirao odlukom da ode kao slobodan igrač u redove ljutog rivala. Istog leta je u poslednjim satima prelaznog roka identičan potez povukao Fabris Fioreze, miljenik navijača u Parizu. Tadašnji trener Vahid Halilhodžić je rekao da mu se povraća od takvih igrača i poteza. Fiorezea čak nije prihvatila ni publika u Marselju, pa je otišao posle godinu dana i karijera mu se sunovratila.

“Ostajem u Parizu 300 odsto, ovo je moj klub”.

“Oduvek sam navijao za Marselj”.

To su dve izjave Fiorezea date u intervalu od samo nekoliko nedelja u leto 2003.

Parižane je kasnije zabolela i izdaja argentinskog defanzivca Gabrijela Hajncea kojeg su obožavali zbog ratničkog karaktera. Doduše, on to nije uradio direktno već obilaznim putem preko Mančester Junajteda i Real Madrida. Po dolasku u Marselj je postao najplaćeniji igrač u Ligi 1. Sledeća velika izdaja je bio odlazak albanskog veziste Lorika Cane koji je čak i dao gol u derbiju na Velodromu i rekao da mu je prelazak u Marselj najbolji potez u životu.

Bilo je još zvučnih imena koja su igrala za oba francuska velikana. Eduar Sise, Hatem Ben Arfa, Lasana Dijara, Bruno Ngoti, Stefan Dalma, Piter Luksan, Florijan Moris, Žerom Leroj, Klod Makelele, Zumana Kamara, Pegi Lujindula… Čak i Žorž Vea.

Rabio je sledeći na listi i prvi posle dugo vremena koji je rešio da nakon Pari Sen Žermena zaigra za Marselj. Prvi bitan nakon Sisea i Hajncea 2009. godine. Njih dvojica su imali jedne od ključnih uloga u osvajanju poslednje titule, na Velodromu se nadaju da bi Rabio mogao da donese isti pelcer.

“Adrijan je voleo Marselj kao dete i navijao za njega protiv Pari Sen Žermena”, rekao je za Lekip jedan od Marseljovih direktora.

Teško da mu neko u ovo veruje, ali nije propustio priliku da dolije ulje na vatru euforije na jugu Francuske. Derbi je 27. oktobra. Na Velodromu.