Neka i on bude Bomber: Dvanaest godina kasnije i dalje uništava Milan

Bila je sezona 2013/2014, a Domeniko Berardi se predstavljao Seriji A. Predstavio se tako da Čizma shvati da je rođen majstor fudbala, mada u tom trenutku još nije znala da će ostati odan jednom klubu, jednom gradu i dvema bojama. Predstavio se tako da ga najbolje zapamti jedan od najvećih u Italiji, koji tada nije imao predstavu da će ga utvara u crno-zelenoj odori progoiniti više od decenije.

U januarskoj magli San Sira, jedan tinejdžer video je jasnije od drugih, kretao se žustrije, razmišljao lukavije i nokautirao je Rosonere sa četiri pogotka u meču u kojem je Milan posle svega 13 minuta fudbala vodio sa 2:0. Istina, da je tada postojao, VAR bi poništio Berardiju prvi gol, ali je taj, minijaturni ofsajd bio injekcija adrenalina za budućeg reprezentativca Italije. A kad vas taj hormon ošamari, telo dobija dozu nadljudskog. Berardi se nije zaustavljao do početka drugog poluvreman tresući mrežu Milana u 15, 28, 41. i 47. minutu. Čitava Italija pričala je o momku kojem je uništavanje sedmostrukog šampiona Evrope, pokazalo se, prešlo u naviku.

Jer Berardi je postao sinonim za Sasuolo, figura koja je čuvala Neroverde u Seriji A punih 11 godina i koja nikada nije otišla... A mogla je još kako. Jer poduža je lista velikana koji su ga merkali i želeli. Ni prošle sezone kada je klub sa Mapei stadiona skliznuo u Seriju B, nije otišao. Ostao je da vrati klub u italijansku elitu (uradio to sa šest golova i 14 asistencija), da ga istoj bez muke sačuva, da igra tamo gde ga obožavaju dokle god mu se bude igralo... A i da se hrani strahom iz Milanovih očiju.

Danas, u 35. kolu Serije A, Berardi i njegov Sasuolo naterali su Milan da makar još malo strepi za Ligu šampiona (mada će se u nju, gotovo izvesno, vratiti). Bomber iz provincije je na svom 20. nastupu protiv Rosonera dao 12. gol, uz koji pride ima i sedam asistencija. Berardi je danas osmi put u karijeri pobedio Milan - 2:0.

I sada će mnogi od vas prigovoriti kako smo nešto pomešali kada smo sa Berardijem povezali jedan od najromantičnijih pojmova u italijanskoj fudbalskoj kulturi. Jer provincijski bomberi su bili klasični napadači što rešetaju od Pulje do Lombardije, od Sardinije do Udina. Bomberi su bili Dario Hubner, Toto Di Natale, Kristijano Lukareli, Serđo Pelisije, Igor Proti... I mnogi drugi.

Nisu bili najelegantniji, često nisu uspevali da se probiju do velikih klubova, ali su uvek znali kako do protivničih mreža. Kroz snagu, snalažljivost, robusnost, improvizaciju... Bili su autentični, voljeni... Kultni heroji italijanskog fudbalskog plebsa tokom devedesetih i dvehiljaditih.

I kako onda, Domeniku Berardiju, da oduzmemo prefiks provincijskog Bombera samo na konto činjenice da je najveći broj utakmica u karijeri odigrao kao desno krilo. Neka ovaj namerni lapsus ide na nas, makar zbog kalčonostalgije i sećanja na omiljene vam Bombere koja smo, nadamo se, probudili.

A ovakvog teksta nikada ne bi ni bilo, da je Berardi, nakon sezone 2013/14 rekao, da, idem u Juventus. Stara dama ga je, kada je godinu dana ranije uveo Sasuolo u Seriju A kupila za 4.500.000 evra. Kvaka je u tome što je Italja u to vreme još podržavila pravilo suvlasništva.

I rastao je Berardi kao Juventusov igrač na pozajmici Sasuolu, da bi Fudbalski savez Italije 2015. godine ukinuo suvlasništvo. Umesto da se Juventus isprsi, Sasuolo je otkupio drugih 50 odsto Berardija za 10.000.000 evra, Juve zadržao pravo preče kupovine i planirao da narednog leta ipak dovede mladog bombera u Torino. Ali 2016, Berardi je rekao "ne".

Bio je bog u Emilija Romanji, Sasuolo je bio njegov tim, a Juve imao paklen napad sa Dibalom, Mandžukićem i Iguainom. Napravio je potez koji je smatrao najpametnijim i ko zna kako bi njegova karijera izgledala da je birao drugačije. Ali zauzeo je stav zbog kojeg neko može da ga nipodaštava, a neko poštuje.

Možda je video kako mu se saigrač Simone Zaza raspao među Bjankonerima, možda je presudila navijačka ljubav prema Interu. Ali kada jednog dana budu pričali o Berardiju, sećaće se Bombera provincije, sećaće se fudbalera koji je 2021. godine odigrao odličan Euro i postao šampion Evrope sa Italijom, a sećaće se vampira koji je pio krv Milanu. Ne na slamčicu, već iz flaše, na eks.