Negde je danas najbolja žurka na svetu...

Prvo je bio neuhvatljiva munja, nebeska svetlost, pa onda debeljko od stotinak kilograma. Svi su ga se plašili. Drhtali su pred njim. I svi su mu se divili. Voleo je dribling, foru, voleo je da nas usrećuje. Bio je fenomen svoje vrste.

Voleo je i život, dabome. Onako kako život vole najveći artisti. Jer i on je bio ta njihova sorta. Igrao se, skitao, bekrijao... Igrao se, skitao, bekrijao...

U slobodno vreme bio je najbolji na svetu.

Danas mu je rođendan, 46. I negde je, ne sumnjajte, najbolja žurka na svetu. Ili je bila pre četiri dana? Postoje dva datuma njegovog rođenja... (Ne smeta njemu to, budite sigurni. Čestitajte mu kad god poželite.) Ta žurka, ustvari, verovatno traje od nedelje.

Jedna reč, ali najskuplja: Ronaldo - spektakl koji traje; spektakl što se nikad ne završava.

Urezano u sećanje za sva vremena...

ADRIJANO GALIJANI:

Imate igrače koji uvek vole da uče i imate lenjivce. Lenjivci su obično oni najtalentovaniji. Nadrealno nadareni. Ronaldo Fenomeno je jedan od njih. Sećam se Sijene. Njegova druga utakmica za nas posle debija, šest dana ranije kada je protiv Livorna odigrao pola sata. Petak je veče, sedimo za stolom. Pojeo je dva velika tanjira paste sa paradajz sosom i još pola kilograma hleba. Kažem mu:

„Fenomeno, znaš da imamo utakmicu sutra. Mislim da ne bi trebalo da preteruješ sa hranom“.

Digao je pogled sa tanjira i punih usta odgovorio:

„Onaj koji će me čuvati zna da igra protiv Fenomena. U problemu je samo on“.

Dao je dva gola.

KAKA:

Mister Anćeloti ga je pitao:

- Ronaldo, znaš li s kim igramo sutra?

- Da, znam. Protiv Sijene.

- Vrlo dobro. Znaš li imena njihovih igrača?

- Ne znam Mister. Ali sam siguran da oni znaju ko sam ja.

KARLO ANČELOTI:

Kada smo doveli Ronalda, imao je 100 kilograma. Pre prve utakmice rekao sam mu da ne može tako i da mora da smrša. Odgovorio mi je: ’Mister, šta želite od mene? Da trčim ili da dajem golove? Stavio sam ga da igra, nije trčao, ali je dao dva gola.

KARLO PALAVIČINO (Ronaldov menadže):

Potpisao je za Inter još dok je bio u Barsi. Došao je u Italiju da sa Barselonom igra polufinale Kupa pobednika kupova, posle čega bi bio slobodan i otputovao na okupljanje reprezentacije. Te večeri smo posle utakmice direktno iz svlačionica na Artemio Frankiju organizovali beg u moju kuću u Lungarnu, gde je trebalo da sve dogovorimo. Imali smo ponude Lacija, Glazgov Rendžersa i Intera. On je odabrao Inter. Imali smo besanu noć i čekali jutro da ga odmah ubacimo u prvi avion, kako ga niko ne bi video. Sve je bilo savršeno do tog momenta. U zoru smo krenuli iz kuće i naleteli na neke brazilske „trandže“ koji su stajali na ulici. Prepoznali su ga i u tom trenutku počeli da viču Ronaldovo ime. Uspeli samo da uskočimo u auto i da pobegnemo. Sreća pa nisu alarmirali novinare. Da je tada Barselona saznala, sve bi propalo...

PITER KRAUČ:

Upoznao sam ga dok sam bio na odmoru na Ibici. Video sam ga na plaži. Bio je zauzet ispijanjem piva i koktela. Tu je bila i pepeljara. Ronaldo je držao flašu piva na stomaku i balansirao je da mu ne padne. Kada ga je popio, mankenka koja je bila sa njim otišla je po novo. Bila je to dobra prilika i prišao sam mu da se predstavim. Nadao sam se da će reći: Oh, pa ti si Krauč’. Umesto toga, mislim da nije imao ni najmanju predstavu ko sam. Slikao sam se sa njim i otišao. Mislim da nije bio svetsan činjenice da sam i ja neki fudbaler.

MATIJAS DEFEDERIKO (saigrač u Korintijansu):

Bili smo na pripremama u trening kampu koji je oko 300 kilometara od naših kuća. Imali smo trening u 11 ujutro i onda slobodno do 10 uveče, kada moramo da se pojavimo u sobama. Ronaldo mi je rekao: Ajmo negde. Ne ostaje mi se ovde’. Odgovorio sam mu: ’Debeli, šta ti je? Treba nam tri sata do Sao Paula, pa opet tri sata nazad. Ne budi lud’. Pozvao je helikopter koji je sleteo direktno u naš trening kamp i rekao mi: ’Idemo kod mene kući’. Bilo nas je nekoliko, kapiten, Dentinjo... Sat vremena kasnije smo bili u Sao Pualu, sleteli smo na krov njegove kuće. Svi smo podelili račun za helikopter jer nije bio jeftin. U njegovoj kući nas je čekalo 10 momaka iz obezbeđenja. Samo ih je rasporedio: ’Ti ideš da kupiš meso, ti ideš po piće, ti ideš po ovu deovojku, ti ideš po onu depovojku, ti ideš po ovog prijatelja, ti po onog... Pola sata kasnije, pravio je roštilj i pekao ćurku na bazenu za 60 ljudi. Lično je spremao meso. Kasnije smo se setili da smo iznajmili helikopter koji leti samo danju i ne vozi noću, pa smo morali nazad automobilom. Došli smo oko jedan uveče, zakasnili i čekao nas je trener Mano Menezes. Ronaldo je preuzeo svu krivicu na sebe, izvinio se i trener nam je oprostio.

MARSEL DESAI:

Igrao sam u Milanu kada je on došao u Inter. Bio sam na vrhuncu karijere. To je jedini put kada sam Paola Maldinija video zabrinutog pred utakmicu. Pred gradski derbi protiv Ronaldovog Intera. Govorio mi je: ’Vidi, Marsel. Moraš biti bliže meni. Treba mi tvoja pomoć. Moramo ga udvajati. Kada uzme loptu i zaleti se, moramo obojica na njega...

ARIGO SAKI (jedno vreme direktor u Realu):

Posle jedne utakmice smo rešili da mu pogledamo statistiku. ’Ronaldo je za 90 minuta imao manje pretrčanih kilometara od Ikera Kasiljasa?! Bilo je očigledno da moramo da popričamo sa njim i da mu to kažemo. Kada sam mu rekao, odgovorio je: ’Mister, nisam vam ja kriv što imate tako rastrčanog golmana’. Briljantan odgovor, sve smo mu oprostili.

KRISTIJAN VIJERI:

Ronaldo je bio igrač koji je najmanje trenirao jer je bio najbolji na svetu. Istina je da smo se iz noćnih klubova vraćali u pet-šest ujutro. Problem je bio što bih ja odspavao dva, tri sata i morao na trening, dok je on ležao u krevetu, jeo pecivo i pio kapućino. Drugi problem je što bi se već iste večeri pojavio sa automobilom ispred moje kuće i trubio sve dok ne popustim i ne izađem sa njim opet u noćne klubove.