Ne okreći se, Deni

Kad se podvuče crta: te 2007. godine Totenhem je povukao izuzetno mudar potez kada ga je za oko 1.000.000 funti ukrao Lidsu baš kad je trebalo da debituje za prvi tim. Jeste da je morao da ga čeka, da ga školuje po raznim pozajmicama, ali posle nepunih 13 godina u Londonu Deni Rouz ide iz Totenhema sa spoznajom da je za Pevce odigrao odlične 273 utakmice i bio jedan od stubova ekipa koja je klub vratila u sam vrh engleskog fudbala.

Mada ako ćemo objektivno, Rouz sada ide kao fudbaler koji je odavno premašio zenit, bez obzira na to što mu nije ni 30 leta, ide kao igrač kome je Žoze Murinjo jedva čekao da vidi leđa, a zbog koga ni navijači neće suzu pustiti. Poslednjih sezona o Rouzu smo najviše slušali i čitali posle loših partija ili podjednako često: rasističkih incidenata u kojima je nekako uvek on bio centralna figura.

Još su leta 2018. Pevci bili spremni za rastanak, bio je na pragu Šalkea, ali na kraju ništa. Pa onda leto 2019, Kina je tad bila opcija, još poneki evropski klub i opet – ništa. Ali zato ovog januara – Njukasl. Gigant sa severa, mada poslednjih sezona nije ni senka onog u kojem je žario i palio jedan Alan Širer. Svrake su poslednjih godina više fudbalera “sahranile” no što su lansirale s tim da su ove sezone ipak na bezbednoj udaljenosti od Čempionšipa.

Neće ni Rouz to pokvariti – nadaju se svi na Sent Džejms Parku – ali Murinjo nije želeo da rizikuje. Posebno nakon svađe sa Rouzom koji je šefu zamerio što nije bio u konkurenciji za okršaj sa Votfordom. Najteže je priznati da te je vreme pregazilo. Nema to veze sa godinama.

Kako bilo, Rouz je treće januarsko pojačanje Svraka. Prvo je iz Intera stigao Valentino Lazaro, iz Šalkea zatim i Nabil Bentaleb, a sada i Deni Rouz. Sva trojica na pozajmicu.

Ovaj poslednji kao odgovor Stiva Brusa na povrede Pola Dameta i Džetra Viljemsa.

(FOTO: Reuters)