Ne možeš da budeš šampion, ali možeš da pokušaš

"U sjajnoj smo formi, treba da budemo ambiciozni", bile su reči Simonea Inzagija u fantastičnoj noći kada je na drevnom Olimpiku njegov sjajni tim isprašio veliki Juventus prošlog vikenda. I bio je u pravu. Trka za titulu se otvorila i za njegov tim još posle trijumfa od 3:1 nad šampionom Italije, a svi oni koji su na prvu loptu ocenili kako je to bio samo poklon Interu, možda treba prvo da pitaju Orlove šta misle o tome.

Jer, ako je Atalanta mogla da prođe u Ligu šampiona kao trećeplasirana prošle sezone, zašto onda Lacio ne bi mogao da se upusti u šampionsku trku? Naravno, da bi se to stvarno desilo potrebno je da se poklopi još nekoliko detalja, ali trka Nebeskoplavih sa Interom i Juventusom za Skudeto nije nerealna, posebno nakon još jedne blistave pobede u nadoknadi protiv Kaljarija.

Kako su u četvrtak uveče ispali iz Lige Evrope jasno je da će Lacijali sada moći potpuno da se fokusiraju na Seriju A, uprkos limitiranom igračkom kadru. Lacio je trenutno na tri boda zaostatka za Interom i Juventusom. Posle đavolski nezgodnog Kaljarija koji su oborili na Sardiniji u osmom minutu nadoknade pogotkom čudesnog Pantera Felipea Kaiseda, imaju gostovanje u Berši, pa čekaju Veronu kod kuće u mečevima u kojima su izraziti favoriti. Ni Napoli koji posle toga stiže na Olimpiko nije više tim kojeg Lacio treba da se plaši, a kulminacija ove trke biće Derbi dela Kapitale s Romom koji sledi posle toga.

Nema šta, Lacio se mora ispratiti narednih nedelja, ako ste istinski zaljubljenik u fudbal. Radi se o timu koji je u top formi i čiji fudbal može lako da vas zavede. I to je upravo suština svega sublimiranog do sada. Nije stvar u tome da li će Lacio da bude na kraju šampion ili ne. Štos je, što bi rekao bard Milan Živadinović, u tome da se usudi da sanja. Da poželi reprizu 1974. ili 2000. godine kada se slavio Skudeto.

Lacio nema svoj stadion iako se on deceniju unazad najvljivao za 2019. godinu. Nema ni budžet, pa i navijačka podrška je manja nego recimo kod gradskog rivala, iako je najstariji klub u Rimu osnovan čak 27 godina pre Vučice. Nema ni PR službu... Englezi ga vole zbog Pola Gaskojna, a mi Srbi zbog Mihajlovića i Dekija Stankovića, neki i zbog Jugovića i Darka Kovačevića. Lacio je stekao ogromnu popularnost širom planete tokom 90-ih, a voleo se i zbog fantastičnih poteza Bepea Sinjorija ili Huana Sebastijana Verona.

Ali to je bilo nekada. Realnost danas je da Ćiro Imobile igra verovatno najbolju sezonu u životu, ali opet hrabro je i reći da će Lacio biti šampion sa njim na čelu napada pored vodećeg tandema. Da bi se to desilo potrebno je prvo da Juventus dramatično padne u formi. Jer, bez obzira što je svima u Italiji dosadilo da ga gledaju godinama na vrhu Serije A, Torinezi po imenima imaju najbolji tim koji zna kako se pobeđuje. Nezamislivo je da Stara dama ne učestvuje u trci, pogotovo što ume da veže i po deset o više pobeda i prođe prva kroz cilj.

A Inter? Antonio Konte i Bepe Marota ne samo što prave opasan tim na Meaci već i grade temelje koji bi mogli da omoguće Neroazurima da postanu najbolji klub u Italiji u dogledno vreme. Naravno, teško je na samom sartu odmah ostvariti veliki rezultat pod novim trenerom, a i sam Konte je shvatio proteklih dana posle dva remija u Seriji A i poraza od Barselone u Ligi šampiona da pak radi u trusnom podneblju. Navijačima Intera najvažnije je da se otarase reputacije "ludi" (Pazza) kako bi se mogli označiti kao glavni kandidati za Skudeto.

I, onda, zašto da Lacio ne bude šampion? Juventus bi mogao da se namuči u prilagođavanju vizijama Mauricija Sarija, Inter uvek može da kiksne, pa zašto da ne? Luis Alberto, Ćiro Imobile, Hoakin Korea i naš Sergej Milinković Savić otkrili su poslednjih nedelja nešto posebno. Igraju fudbal iz snova, jedino što je to - to. Lacio ima samo 11 fantastičnih igrača i tu se svaka priča završava. Povrede im nikako nisu u interesu...    

I ovako igrački limitirani Lacio ima i karakter pobednika. I kada igra loše, i kada ne dominira na terenu, Lacio pobeđuje. Što je najvažnije u fudbalu. Lude utakmice postale su zaštitni znak Nebeskoplavih, a iskreno i nama je u redakciji dozlogrdilo što gotovo svakog vikenda zbog njih moramo da menajmo izveštaje u poslednjim sekundama jer se uvek desi neki preokret.

Neverovatno je koliko je ove sezone Lacio utakmica rešio u svoju korist u poslednjim minutima, posebno na gostovanjima. Sinoć protiv Kaljarija na Sardiniji u 90+8, pa pre toga u Sasuolu gde je opet strelac bio Kaisedo u 90+1, pa pobede protiv Milana i Fjorentine u gostima u 84. i 89. minutu. Ovi momci igraju fudbal bukvalno do poslednjeg daha...  

Majstorstvo Luisa Alberta koji se fantastično kreće između linija je potcenjeno, pošto momak ima 11 asistencija ove sezone u Seriji A i najbolji je u ligama petice u tom segmentu. Sergej Milinković Savić je prelep za gledanje i kompletan igrač koji prosto razbija protivničku odbranu, a ima pritom i umetničku notu. Imobile i Korea brzinom dovode protivnike do ludila, a kada im ne ide sa klupe često u igru ulazi Panter Felipe Kaisedo koji je uvek baš tu gde treba.  

I takav Lacio hoće i može se upusti u borbu sa Interom i Juventusom za Skudeto.

Ismevajte ih ako hoćete, ali oni koji vole da maštaju u fudbalu imaju sada priliku za to kada se pojavio sjajni tim Simonea Inzagija. Atalantin plasman u Ligu šampiona i Lesterova titula u Premijer ligi bili su izvanredni fudbalski trenuci. Posebni momenti. Zar vam nije bilo drago? Teško da će Lacio na kraju pobediti u ovoj trci i biti krunisan kao šampion u Italiji, ali njihova trenutna forma im daje pravo da maštaju.

Neka sanjaju, neka se njihovi navijači posle godina koje je obeležio tek poneki osvojeni Kup Italije napale na šampšionsku trku. Ionako je u svetu previše negativnosti i u medijima i u realnosti, pa će posle svega isti ti Lacijali moći da kažu da su se đavolski dobro zabavili.

P. S. Ovako dobar start u Seriji A Lacio nije imao još od sezone 1973/74. kada je osvojio prvu šampionsku titulu u istoriji kluba i to ispred Juventusa.

LACIO TREĆI FAVORIT ZA OSVAJANJE SERIJE A - 17,0!

Foto: Reuters