Ne mora ni da se igra revanš, šampion Meksika već na vidiku: Finale, a Pačuka dala četiri komada za poluvreme

Šampiona Meksika trebalo je da odluči dvomeč između Toluke i Pačuke. Međutim, već pose 90 i kusur minuta fudbala već se jasno vidi ko će biti naslednik Atlasa na meksičkom tronu. Revanš maltene i ne mora da se igra budući da je Pačuka već u prvom činu počastila protivnika petardom - 1:5. Pritom, spakovala je Toluki četiri lopte u mrežu u razmaku od samo 33 minuta!

Maltretiranje, pardon, masakriranje je počelo od osmog minuta i nije prestajalo sve do 53. Prvo poluvreme obeležili su dvostruki strelac Romario Ibara, ali i dvostruki asistent Valentin Guzman, početkom drugog dela umalo autor spektakularnog gola. Uz dva pogotka Ibare, Kabral i Isais postarali su se da Pačuka na odmor ode sa nenadoknadivom prednošću. A onda ju je u uvodnim minutima drugog dela dodatno uvećao Ibanjez.

Sledstveno okolnostima, Pačuka koja je u prvom delu dozvolila rivalu tek jedan udarac u okvir, malo je olabavila nogu skinuvši je sa papučice gasa. Prešla je u defanzivniji položaj, a fudbaleri Toluke to iskoristili da završnih dvadesetak minuta utakmice pretvore u neku vrstu hvatanja poslednjeg voza sa natpisom "nada". Iako ona, kaže narodna umotvorina, poslednja umire, teško da Toluka ima čemu da se nada.

Jeste pogodak Sijere iz 78. minuta donekle popravio situaciju, ali tek neznatno. Možda bi drugačija priča bila da je asistent kod jedinog gola domaćina Leonardo Fernandez bio precizan sa bele tačke u poslednjim sekundama utakmice. Preuzeo je Urugvajac odgovornost za izvođenje penala u sedmom minutu nadoknade, ali nije uspeo da zatrese mrežu.

Sada već govorimo o tri vezane pobede Pačuke u međusobnim duelima i uz gol razliku 12:2 jasno je da je vera fudbalera Toluke u nekakav sanzacionalan preokret poprilično ubijena. Međutim, mogli bi popularni Crveni Đavoli da se prisete revanša četvrtfinala kupa iz februara 2020. godine kada su oni ponizili Pačuku sa identičnih 5:1. Možda mogli sebe da ubede u to da su čuda ipak moguća.