Ne Kina, ni Saudijska Arabija i Amerika: Stadion u obliku bubnja za 135.000 gledalaca
.jpg.webp)
_Cropped.jpg.webp)
.jpg.webp.webp)
Vreme čitanja: 3min | uto. 10.02.26. | 17:05
Biće najveći ili drugi najveći na svetu i nikada ne biste pomislisli da će se graditi baš u ovoj zemlji
Velikom broju fudbalskih zaljubljenika to se ne dopada, ali poslednjih godina komercijalni deo sveta sporta više ne meri veličinu (pre svega klubova) samo trofejima i titulama, već i betonom, čelikom i brojkama koje će od stadiona napraviti mašinu za pravljenje velikog profita. Stadioni od 80.000 ili 90.000 mesta, nekada smatrani arhitektonskim čudima, danas polako postaju standard. Katar je podigao futurističke arene za Mundijal, Saudijska Arabija ulaže milijarde u sportske gradove usred pustinje, Maroko gradi kolosa za Svetsko prvenstvo 2030, a čini se da je počela tiha trka u kojoj svaka država želi da ima najveći, najmoderniji ili vizuelno najimpresivniji stadion na planeti.
Da spoji sve te tri stvari rešila je vijetnamska država. Odlučio je Vijetnam da svetu pošalje jasnu poruku da više ne želi da bude samo brzorastuća azijska ekonomija, već i nova globalna sportska adresa. U blizini presotnice, grada Hanoja, počeće izgradnja stadiona koji će, kada bude završen, postati najveći ili drugi najveći na planeti (objasnićemo zašto nije sigurno da li je prvi ili drugi po veličini). Novi multifunkcionalni kompleks nosiće ime Trong Dong i imaće neverovatnih 135.000 sedećih mesta, čime će nadmašiti sve postojeće sportske arene na svetu. Planirano je da radovi budu završeni do 2028. godine.
Izabrane vesti
Da bi se shvatilo koliko je ovaj poduhvat zapravo ogroman, dovoljno je uporediti brojke. Trenutno titulu najvećeg stadiona drži severnokorejski Rungrado 1. maj sa oko 118.000 mesta prema podacima Azijske fudbalske konfederacije, s tim da se u samoj Severnoj Koreji "kunu" da stadion ima 150.000 stolica. U međuvremenu se u Maroku gradi Hassan II stadion sličnog kapaciteta za potrebe Svetskog prvenstva 2030. godine (oko 115.000). Vijetnamski Trong Dong biće veći za dvadesetak hiljada gledalaca, što znači da će praktično imati kapacitet kao još jedan manji stadion naslonjen na već postojeći megakompleks. U poređenju s evropskim velikanima poput Vemblija ili obnovljenog Kamp Noua, razlika deluje gotovo nestvarno.
Ipak, cilj Vijetnama nije samo fudbal. Stadion je zamišljen kao veliki višenamenski centar koji će, osim sportskih takmičenja, služiti i za koncerte, festivale, nacionalne ceremonije i masovne kulturne događaje. Ideja je da Trong Dong postane svojevrsno srce okupljanja nacije, mesto na kojem će se obeležavati najveći državni i društveni trenuci, baš kao što su olimpijski stadioni u Pekigu ili Londonu postali simboli svojih gradova.
Posebnu dimenziju projektu daje arhitektura. Dizajn je inspirisan Dong son bubnjem, drevenim bronzanim simbolom vijetnamske kulture starim više od dve hiljade godina. Njegovi kružni oblici i ornamentalni motivi biće preneti na samu strukturu stadiona, pa objekat neće biti samo masivna betonska konstrukcija, već spoj modernog inženjerstva i nacionalnog identiteta.
Ovaj stadion je, međutim, samo deo mnogo šire slike. Poslednjih godina Vijetnam ubrzano modernizuje infrastrukturu, ulaže u saobraćaj, tehnologiju i turizam, a u planu je i brza železnička pruga koja će povezati sever i jug zemlje. U realizaciji velikih projekata sarađuju i kineske i evropske kompanije, što dodatno govori o ambiciji države da se pozicionira kao važan regionalni centar. Trong Dong se savršeno uklapa u tu strategiju jer bi mogao da privuče velika međunarodna takmičenja i milione posetilaca.
Iako zvanične potvrde još nema, teško je oteti se utisku da Vijetnam ovim potezom razmišlja i o domaćinstvu najvećih sportskih manifestacija u budućnosti. Stadion od 135.000 mesta gotovo da "traži" kontinentalna prvenstva, Azijske igre ili čak kandidaturu za Svetsko prvenstvo. U vremenu kada se težište svetskog sporta sve više pomera ka Aziji i Bliskom istoku, ovaj projekat deluje kao logičan korak u toj trci za prestiž.
.jpg.webp)
_(1).jpg.webp)
.jpg.webp)