Ne isplati se biti večiti šampion

Dosadili su Bogu i narodu, samo ne navijačima. Ili je osvajanje Lige Evrope postalo „dobar dan“ svima u Španiji ili mediji na Pirinejima ne zarezuju Andalužane što su (p)ostali vlasnici drugog po snazi i isplativosti klupskog pehara UEFA. Udarna mesta na Marki, Asu i Mundu zauzeli su Barselona i Real Madrid, a klub sa Sančes Pishuana dobio mrvice.

Zaslužio je više. Pre svega zbog načina igre, umešnosti trenera Đulena Lopetegija i oživljene majstorske radionice sportskog direktora Monćija. Rezultiralo je šestim peharom iz šest pokušaja i nadimkom „večiti šampioni“. Pobeda nad Interom (3:2) otvorila je niz pitanja, od kojih su bar tri ključna: može li ovaj tim nešto slično da ponovi na višem nivou, šta će od njega ostati i da li je trofej sam po sebi isplativ?

Slavljem u Kelnu Sevilja se probila u prvi šešir prilikom žreba za naredno izdanje Lige šampiona. Iako je kroz prvenstvo izborila plasman u elitni kup, osigurala je dodatni benefit, na papiru će dobiti lakše rivale u grupnoj fazi. Sigurno neće moći da se sretne sa Juventusom, Liverpulom, Pari Sen Žermenom ili Bajernom (zavisno od ishoda finala u Lisabonu), razumljivo ni sa Realom, pošto je u pitanju španski tim. Koliko je napredak značajan možda se najbolje može zaključiti na osnovu činjenice da u prethodnim izdanjima Lige šampiona Sevilja nije bila miljenik sreće: 2015. se našla u grupi sa Juventusom i Mančester Sitijem, 2016. sa Starom damom i Lionom, 2017. sa Liverpulom... Sad neće imati „teškaš“, jer je i sama postala.

Doduše, izgubiće „koji kilogram“ odlaskom ponajboljeg igrača Evera Banege. Argentinac je okončao drugi mandat na Pishuanu, kao slobodan igrač potpisao za Al Šabab iz Saudijske Arabije i lepši rastanak nije mogao da poželi. Na idealan način oprostio se od Andalužana, reče sinoć da ga je Lopetegi „uključio na baterije“ i sad je na treneru, ali i sportskom direktoru Monćiju komplikovan zadatak da pronađu zamenu za mozak ekipe. Proveo je Banega ukupno pet sezona u belo-crvenom dresu, skupio 238 utakmica, učestovao u pohod na tri pehara Lige Evrope, osmišljavao napade, davao golove i asistirao, što samo otežava zadatak u dovođenju naslednika. Možda to bude Ivan Rakitić, voljan da opet pokuša na mestu gde je igrao najbolji fudbal u karijeri, samo je pitanje da li će ga Barsa pustiti za manje od traženih 15.000.00 evra. Sevilja nudi samo 10.000.000.

Monći na rukama igrača Sevilje (© AFP)

Velika je dilema i šta će biti sa Serhiom Reguilonom. Prema dogovoru sa Realom sjajni levi bek bi trebalo da se vrati u Madrid, s tim da se verovatno ne bi zadržavao u ekipi, Zinedin Zidan ga ne vidi kao rešenje, ali uprava vidi priliku za profit po istom principu ko kojem je prodat Hakimi Interu. Kraljevski klub za Reguilona traži 25.000.000 evra, Sevilja želi da ga zadrži, ali ne bi toliko da plati. Značajno manje tražiće Đirona za Jasina Bona (navodno je klauzula 4.500.000 evra), međutim, posle senzacionalne partije u polufinalu sa Mančester junajtedom, pa i učinka u finalu sa Interom pozajmljenom Marokancu je skočila cena i drugoligaš Bonove odbrane posmatra kao savršenu priliku za naplatu, možda kroz novi ugovor u kome bi podigo otkupnu cenu. Sevilja je zasad nudila samo 3.000.000. Đirona nije htela ni da čuje.

Znatno povolnija je situacija kad se povede priča o štoperima. Dijego Karlos je prava pravcata senzacija. Doveden iz Nanta za svega 15.000.000 evra, danas vredi više od 50.000.000, traže ga neki od najbogatijih klubova sveta. Reče da sigurno ostaje. Baš kao i Žil Kunde, njegov parnjak iz odbrane, kupljen od Bordoa za 25.000.000 evra. Treći fudbaler koji je takođe javno saopštio da neće menjati sredinu je Lukas Okampos, angažovan posle ne baš blistave sezone u Marselju za 15.000.000 evra. Svi „Francuzi“ su se pokazali pogocima.

Na njihovim primerima, između ostalog, potvrdila se genijalnost Ramona Rodigreza Verdeha. Opet je Monći pokazao kakav nos za pojačanja ima, posle traljavog učinka u fotelji sportskog direktora Rome vratio se na Pishuan i odradio sjajan prelazni rok. Golmana Bona, levog beka Reguilona i krilnog vezistu Susa doveo je na pozajmice (u međuvremenu Španac otupljen od Milana posle potvrde plasmana u Ligu šampiona). Dijego Karlos je koštao pomenutih 15.000.000, Kunde 10.000.000 više, Đoan Đordan 14.000.0000, Fernadno 4.500.000, Lukas Okampos 15.000.000, a strelac dva gola u finalu, Luk de Jong 12.500.000 evra. Devetorica od 11 startera protiv Intera došla su u klub prošlog leta. I odmah potvrdila status pojačanja. Što je jednako Monćijeva, ali i zasluga često osporavanog Đulena Lopetegija, kod koga su svi ovi momci podigli lični i timski kvalitet. Na kraju krajeva, Sevija je pod Lopetegijem odigrao 54 zvanične utakmice i pretrpela samo osam poraza.

Suze Đulena Lopetegija (© AFP)

Doduše, bilo je i promašaja poput Munasa Dabura ili Čičarita Ernandeza (Izraelac završio u Hofenhajmu, Meksikanac u Los Anđeles Galaksiju), ali se posle uspeha sve zaboravlja, a greške tolerišu. Jedino ostaje u vazduhu pitanje: dokle ovako? Sevilju često krste B produkcijom evropskog fudbala i jasno je da samo osvajanje Lige Evrope ne može da pokrije ni dva malo pristojnija transfera. Iako je u grupi dobila pet od šest mečeva (tukao je samo APOEL na Kipru kad je prolaz već bio osiguran), a od osmine finala nanizla sve pobede ukupno je na ime nagrada UEFA dobila oko 27.000.000 evra!? Mizerija. Konkretno: 20.770.000 na osnovu rezultata, 3.420.000 evra kad se obračuna uticaj klupskog koeficijenta, te dodatnih 3.500.000 kao učesniku meča Superkupa Evrope (24. septembra u Budimpešti). Poređenja radi, tim koji se ovog leta kroz kvalifikacije probije do Lige šampiona može da računa na finansijsku injekciju iz Niona vrednu oko 20.000.000 evra.

Ako se zna da je Monći doveo 18 igrača i na njih potrošio 177.750.000 evra (doduše, naš Nemanja Gudelj potpisao je besplatno posle avanture u Kini) očigledno je da ovakava politika ekonomski neodrživa. Sevilja će uvek trošiti više nego što zaradi. Navijači će biti srećni dok osvaja Ligu Evrope. Zabrinuti šta će biti s klubom kad se uspešan ciklus završi. Dok se ne dokaže na višem nivou fudbala. Ligi šampiona. Tamo gde su slava, uticak i novac takvi da pobednici nikad ne dosade. Ni Bogu, ni narodu.