Ne brini, Žiko, ti… Život je bio siv, danas je žut

Sigurno vas je nekada iznervirao komentator sa izgovorom prezimena igrača. Nije redak slučaj da su se neki igrači na televiziji izgovarali na jedan, pa kasnije na drugi način. Priznajemo, dešava se i nama da tek kada neko postane poznatiji svetskoj javnosti, detaljnije obratimo pažnju i još jednom prečešljamo kako se zaista izgovara. I tako nam se u redakciji Mozzart Sporta desio “Žika”…

Bilo je neko dosadno subotnje veče na poslu oktobra 2021, morali smo da damo izveštaj iz prvenstva Belgije i otkrili smo Žiku. Ni sva njegova tradicija i istorija, ni povratak u prvu ligu nakon skoro pola veka nas nisu do tada zainteresovali da obratimo pažnju na klub čudnog imena – Union Sen Žiloaz.

Niti nam je prijalo da izgovaramo njegov pun naziv onako u neformalnim razgovorima. Jednostavno, ne ide da u svakodnevnoj konverzaciji lomite jezik i tek tako ispalite: ”Union Sen Žiloaz”. Lakše nam je bilo da ga zovemo Žika. Ili Žile, Žikica… I počeli smo da ga pratimo. Uvukao nam se pod kožu. Navijali smo i čekali da osvoji titulu. Sačekali smo skoro četiri godine, ali to je minorno u odnosu na ono što je čekao Union Sen Žiloaz.

Teških i dugih 90 godina!

Toliko je klub iz Brisela čekao na titulu šampiona Belgije. Desi se da neki klub čeka toliko. Ali, na prvu titulu, eventualno drugu, treću… To su oni manji klubovi koji su negde krajem pretprošlog ili početkom prošlog veka imali sreću da se dokopaju neke titule. Recimo, Vintertur u Švajcarskoj čeka 108 godina na titulu. Ali, osvojio ih je samo tri do te 1908. Betis čeka na titulu 90 godina, ali je osvojio samo tu jednu. Madervel u Škotskoj čeka 107 godina, ali je osvojio samo tu jednu. Belenešeš u Portugaliji čeka 79 godina, ali i on ima samo jednu u Portugaliji. Breda u Holandiji čeka 104 godine, ali je takođe uzela samo jednu.

Ali, nikako se ne dešava da neko čeka 90 godina na 12. titulu u klupskoj istoriji!

Verovatno ne postoji sličan slučaj u svetskom fudbalu da je neki velikan tako potonuo i čekao devet decenija. Jedini sličan primer je Đenova koja ima sedam titula, a poslednju je osvojila pre 101 godinu. Sanderlend na sedmu čeka 89 godina. Union Sen Žiloaz je i na ovaj način pokazao zašto je fudbal tako veliki i šta je sve u njemu moguće. Može da bude zvezda vodilja brojnim klubovima da su bolji dani mogući. I da slavna prošlost nije samo muzejski eksponat već i motiv da se nastavi sa njenim pisanjem. Ali, treba malo para, malo sreće i mnogo mozga i vizije. bez toga su džabe i pare, i sreća…  

Union Sen Žiloaz je do pre par godina živeo u slavnoj prošlosti, a sada živi najlepšu sadašnjost.

Slavna vremena kluba se vežu za prvu polovinu prošlog veka i tadašnjeg predsednika Jozefa Mariena po kojem današnji stadion i nosi ime. Otvoren je pre stotinjak godina u prijateljskom meču protiv Milana kako bi godinu dana kasnije ugostio fudbalski turnir Olimpijskih igara koji je u toj epohi bio nešto najveće u svetskom fudbalu jer nije bilo svetskih prvenstava i kontinentalnih turnira. Unionovi fudbaleri su činili gro reprezentacije Belgije koja će se okititi zlatnom olimpijskom medaljom.  

Arhaično fudbalsko zdanje je ušuškano u Duden parku, zelenoj oazi Brisela. Sen Žiloaz je jedna od 19 briselskih opština u starom delu grada sa oko 50.000 ljudi i u njemu su zastupljena oba jezika: flamanski i francuski. Fudbal je bio njegov zaštitni znak.

Union je bio prva sila belgijskog fudbala do drugog svetskog rata. Osvojio je čak 11 titula, kada ostatak lige nije imao ni pola od toga. Savremeni velikani belgijskog fudbala Anderleht, Klub Briž, Standard ili Antverpen nisu imali nijednu titulu kada ih je Union imao 11. Tih godina je dobio nadimak i Union 60. Zbog 60 vezanih mečeva bez poraza između 1933. i 1935. godine što je i danas rekord belgijskog fudbala.

Bila su to zlatna vremena, a onda je zlo zakucalo na vrata. Ne samo Uniona, već celog sveta… Fudbal u Belgiji se neko vreme nije ni igrao, a nastavljen je 1946. Međutim, rat je promenio život u Belgiji, a kamoli fubal. Iznikle su neke nove sile poput Anderlehta, Standarda ili Klub Briža, a Union se nije snašao u posleratnim godinama. Već 1950. je prvi put ispao u drugu ligu. Vratio se posle dve godine, još neko vreme bio prvoligaš, ali daleko od borbe za trofeje. Opet je ispao sredinom 60-ih, vraćao se, ispadao, balansirao na granici između prvoligaškog i drugoligaškog fudbala, da bi 1973. opet napustio elitu. Treći put za 10 godina.

I nestao je… Ne potpuno sa fudbalske mape, ali iz obiljnog fudbala - da.

Pad je bio strmoglav i Union se već 1982. godine našao čak u četvrtoj ligi. To je amaterski fudbal, a ispao bi u petu ligu da je bilo do njega, nego nije imao ko da popuni četvrti rang. Sredinom 80-ih se vratio u treću ligu i izuzev par kratkih izleta u drugoj ligi, Union je dobar deo istorije proveo u trećoj ligi. Nekoliko puta je bankrotirao, ali nikada nije želeo da proda istoriju i tradiciju. Za razliku od brojnih klubova kojima prošlost ništa ne znači, Union Sen Žiloaz nije menjao ime, nije se fuzionisao, nije izgubio svoj takmičarski broj u FS Belgije, nije tražio rupe u zakonu kako da se provuče na mufte. Sa ponosom je nosio slavno ime jer mu je samo ono i ostalo.

I tako je Žika zaboravljen i precrtan od svih osim svojih navijača, tavorio i životario u trećoj ligi… Sve do 2014. kada počinje moderna istorija.

Nemac Jirgen Batš je elektroinženjer koji se obrazovanjem i znanjem izborio za svoju sreću. Osnovao je kompaniju Redkun, razradio je i prodao za veliki novac 2011. Kao milioner nije jurio dodatne milione već je rešio da uživa u životu i putuje. I tako ga je put naneo kod prijatelja u Brisel koji posle svih skupih večera i izlazaka nije više znao gde će i šta će sa njim, pa ga je odveo na utakmicu treće lige. Na Jozef Marien stadion.
“Bio sam u šoku! Reklame sponzora su bile raširene po zemlji. Nisu imali ni drveni pano već samo onako odšampane cerade. Stadion je bio u devastiranom stanju. Sve je bilo staro i zapušteno. Zaljubio sam se na prvi pogled”.

Rešio je da mu je dosta putovanja i uživanja. Dosadilo mu je i pronašao je izazov. Za simboličan jedan evro je kupio većinski deo akcija u klubu koji se borio za opstanak u trećoj ligi. Tačnije, za životni opstanak. Iako ga je kupovina koštala samo jedan evro, pomogao je kao glavni sponzor da se klupski dug smanji sa 600.000 na 200.000 evra i Union je prodisao. Do tada je klub živeo od finansijskih donacija dugogodišnjeg navijača Augusta Vamalsa koji je zadržao 25 odsto vlasničkih akcija. Union je izborio ostanak u trećoj ligi, a onda ekspresno ušao u drugu.
“Na početku me je bilo sramota što sam ušao u to kada sam video na šta klub liči. Ali, opet, dobio sam posao kojim ću se svakodnevno baviti”, ispričao je Batš za austrijske medije.

U prvoj kompletnoj sezoni sa novim gazdom, Union je kao trećeplasirani ušao u drugu ligu jer neki drugi klubovi nisu obezbedili validne licence. Druga liga je značila odlazak u profesionalni fudbal i veće troškove. Nemac je održavao Union u drugoj ligi, ali nije planirao velike investicije sa kojima bi napao plasman u prvu ligu.

U potrazi za razvojnim klubom je bio Toni Blum, vlasnik Brajtona i milijarder koji se obogatio kao profesionalni igrač pokera. Falila mu je zdrava sredina na podneblju sa talentom. Prvo je gledao Holandiju, ali je završio u Belgiji zbog lakše administracije. On i njegov prijatelj Aleks Muzio su tako naleteli na Union. Nakon višenedeljnih pregovora, Batš i Vamals su pristali da prodaju klub za 7.000.000 evra. Ne toliko iz finansijskih, koliko iz nesebičnih motiva da neko drugi, bogatiji i organizovaniji povede Union ka stazama stare slave.
"Morali smo da predamo baklju nekom ko ima veće iskustvo sa fudbalom na najvišem nivou i može više da uloži. U drugolij ligi nema velike zarade i gazda sa parama je neophodan. U moje vreme nam je maksimalan budžet iunopsio 3.000.000 evra", rekao je Jorgen Batš.

Ostali su Batš i vamals još neko vreme u klubu da rukovode, ali po drugačijem sistemu. Vamals je umro prošle jeseni i nije dočekao da vidi Union na prvom mestu. Tribina i navijači će ga večno pamtiti jer je spasao klub od nestajanja.

Blumov Brajton je već prepoznat kao klub sa jednom od najboljih skauting službi u svetu fudbala koji se pozamašno oslanja na najsavremenije informacione tehnologije i analizu podataka. Što u skautingu, što u svakodnevnom radu. Tako je Union poput Brajtona na treninzima počeo da koristi spravu “trekmen” koja se koristi u golfu kako bi igrači usavršavali šut i preciznije pogađali.

Batš i Vamals se nisu protivili informatičkoj revoluciji, ali jesu da Union postane filijala i da Brajton bude vlasnik. Može se reći da je Union danas Brajtonov mali brat. Ako se pojavi neki sjajan igrač u Unionu, Brajton će sigurno imati pol-poziciju da ga kupi. Ali, po tržišnoj ceni. Isto tako, Brajton može da pošalje neke igrače na kaljenje i razigravanje u Brisel.

I tako je 2018. krenuo prirodan uzlet Uniona. Iako je Blum mogao da uloži bogatsvo i odmah kupi uspeh, hteo je da ga zaradi i stvori. Osvojeno je treće, pa četvrto i na kraju prvo mesto u drugoj ligi. Union se nakon 48 godina vratio u Pro ligu Belgije koju je nekad davno imao pod nogama.

U međuvremenu je već primenio neke Brajtonove postulate i način regrutacije igrača. Sa budžetom od oko 10.000.000 evra. Primera radi, nemački napadač Deniz Undav je otkriven u trećoj ligi gde je malo igrao fudbal, a malo radio u fabrici. Došao je kao slobodan jer ga niko nije hteo. Danas je reprezentativac Nemačke. Pokupili su i Genkovo odbačeno dete Dantea Vanzera koji je kasnije dogurao do reprezentacije Belgije. Angažovan je bivši Genkov i Šarlroin trener Feliće Mazu sa zadatkom da igra moderan i brz fudbal.

Union je u povratničkoj sezoni bio apsolutni hit! Tada smo i “otkrili” Žiku.

Preliminarni deo sezone su završili kao šokantan lider i ušli u plej-of sa pet bodova prednosti i dobrim šansama za titulu. Undav i Vanzer su bili ubitačan napadački tandem, potpomognut brzonogim Japancem Kaoruom Mitomom koji je došao na kaljenje iz Brajtona. Bilo je tu još nekih anonimusa otkrivenih nepogrešivim softverima skauting službe poput Maltežanina Tedija Teume, luksemburškog golmana Entonija Morisa, niželigaškog engleskog štopera Kristijana Burdžisa, veziste Loisa Laposina sa Madagaskara, Japanca Kokija Mačide, Danca Jonasa Bergera, Marokanca Ismaela Kandusa… Union je bio baš kao što mu ime kaže - Ujedinjene nacije! Usred sezone je prvi put u istoriji potrošio sedmocifrenu sumu evra na pojačanje. Kupili su švajcarskog Španca Kamerona Puertasa iz Lozane za 1.160.000 evra.

Ipak, neiskustvo je učinilo svoje u plej-ofu, Briž ih je dva puta “prevario” u direktnim okršajima i uzeo titulu. Bio je to prvi put u ovom veku u nekoj od 20 najjačih liga Evrope da je novajlija došao nadomak titule. Poslednji je to uradio Kajzerslautern u Nemačkoj 1998. godine. Union nije ponovio, a sezonu je završio sa oko 3.000.000 evra minusa… Ali, nije odustao.

Na kraju sezone, Mazu se polakomio na ponudu Anderlehta i prešao u redove gradskog rivala gde je kratko trajao i kraijera mu se survala. Iskusni defanzivac i bivši reprezentativac Sebastijan Pokonjoli je završio karijeru, Mitoma se vratio u Brajton koji je za 7.000.000 evra kupio i Undava. Delovalo je na korak nazad simpatične družine iz Duden parka…

Ali, Blum i Muzio su imali ozbiljnije planove nego da Union pleše jedno leto. Obezbeđena je i Evropa, kasa se popunila, pa je Union istresao rekordnih 6.000.000 evra za Viktora Bonfijesa iz Bodea kao zamenu za Undava. Iako su ih mnogi savetovali da preksoče tu kupovinu zbog istorije povreda nigerijskog napadača. Iz Brajtona je stigao krilni napadač Sajmon Adingra kao zamena za Mitomu. Nova pozajmica i novo razigravanje.

Odlazak trenera nije bio problem jer je Union već imao rešenje u sopstvenoj kući. Imenovan je dotadašnji asistent Karel Gerarts koji je znao kako klub i sistem funkcionišu. I Union se opet našao u borbi za titulu. Drugu godinu zaredom. Pride je dogurao i do četvrtfinala Lige Evrope iako je usred sezone prodao Vanzera u MLS za 5.000.000. Bonifejs i Adingra su nadoknadili sve golove Undava, Mitome, Vanzera…

Uoči plej-ofa, Union je opet bio prvi u Belgiji, imao tri boda više od Antverpena pre deljenja bodova na pola… I opet nije uspeo. Ovaj put su ga minuti delili.

U poslednje kolo plej-ofa, Union i Antvepren su ušli sa istim brojem bodova, a Genk sa bodom manje. Union je dočekao Briž kojem bodovi nisu ništa značili, Antverpen je gostovao u Genku. Na poluvremenu je vodio Genk i bio virtuelni prvak, ali u prvom minutu drugog poluvremena je i Union poveo protv Briža i iskočio na prvo mesto. Stigla je još bolja vest da je Antverpen izjednačio u Genku. Tabela: Union 49, Antverpen 47, Genk 46… Union su minuti delili od titule, a onda ga je primio u 89. minutu. Pa još jedan u 93! Pa još jedan u 99. minutu za konačnih 1:3!!! Antverpen je izjednačio u 94. minutu i oteo titulu Genku ispred nosa, a Union je zbog poraza pao čak na treće mesto i ostao bez Lige šampiona. Da je makar bod uzeo…

Ceh je platio trener Gerarts umesto kojeg je došao Nemac Aleksandar Blesin. Opet je klub prodao najbolje i opet je morao u rekonstrukciju tima. Bonifejs je otišao u Leverkuzen za rekordnih 21.700.000 evra i tamo napravio čudo kod Ćabi Alonsa. Kapiten Teuma je prodat Remsu za 5.000.000, a od prodaja Van der Hejdena, Njuvkopa, El Azazuija, Kandusa i Linena se u klupsku kasu slilo još 12.000.000 evra. Adingra se poput Mitome vratio u Brajton i danas zajedno vrede blizu 100.000.000 evra. U mnogome zahvaljujući tim pozajmicama u Unionu.

Uloženo je oko 16.000.000 evra u pojačanja poput Kevina Rodrigeza iz Ekvadora, Mohameda Amure iz Lugana, Kevina Makalistera iz Argentine, Matijasa Rasmusena iz Norveške… I opet su skauti bili skoro nepogrešivi. Rodrigez je doveden kao naslednik Bonifejsa, ali se on nije uklopio. Međutim, Amura je eksplodirao! Union je pred deljenje bodova uoči plej-ofa imao 17 bodova više od Anderlehta, 18 od Antverpena i 19 od Briža. I raspao se u plej-ofu, a Briž je opet bio prvak. Propuštena je još bolja prilika za titulu nego u prethodne dve sezone.  

I opet se sve menjalo. Trener Blesin je smenjen, a na njegovo mesto je došao Unionov bivši igrač Sebastijan Pokonjoli koji je tamo u mlađim kategorijama i započeo trenerski staž, a onda ga nastavio u mlađim selekcijama Genka i reprezentacije Belgije. Bio je to hrabar potez, ali i Pokonjoli je došao u razrađen sistem u kojem je svako zamenjiv. Adingra je prodat u Volfzburg za 18.000.000 evra, plejmejker Puertas u Arabiju za 15.000.000, rezervni špic Nilson u Briž za 6.400.000 evra. Obezbeđena je i još jedna evropska sezona u kojoj je Union (nezasluženo) zaustavljen od Ajaksa u plej-ofu za osminu finala Lige Evrope. Prihodi kluba u szeoni 2022/23 su porasli na 41.000.000 evra u odnosu na 20.000.000 evra sezonu ranije. Neto profit je insoio oko 5.000.000 evra.

U pojačanja je uloženo skoro 20.000.000 evra, a najviše u talentovanog izraelskog vezistu Anana Kalalija iz Haife, hrvatskog napadača Franja Ivanovića iz Rijeke i Mohameda Fuseinija iz Šturma. Opet je softver sve pogodio. Čak i kanadskog anonimusa Promisa Dejvida iz Estonije koji je tamo davao golove u ligi B timova i za samo 400.000 evra je došao u Brisel.

Razlika u odnosu na prethodne tri sezone je bila što je Pokonjolijev Union tempirao formu za finiš sezone. Union je u plej-of ušao sa 55 bodova. U prethodne tri je pred plej-of imao 77, 75 i 70 bodova. Ovoga puta je nagazio gas do daske u direktnim okršajima sa konkurencijom i pregazio ih. Pobedio je u sedam od osam mečeva, osvojio 28 od mogućih 30 bodova i postavio novi rekord belgijskog plej-ofa.

Blistao je Promis Dejvid koji je sezonu započeo kao rezerva, a onda rastao iz meča u meča sa svakim narednim golom. Sinoć je ušao sa klupe i dao dva za titulu. Momak koji je dve sezone proveo u hrvatskom trećeligašu Trnji i tamo niko nije shvatio njegov potencijal.
“Nisam imao pravi stan. Jednom me saigrač pitao da li može da dođe do mene. Rekao sam 'ne' jer me je bilo sramota gde živim. Pratio me krišom i kad je video gde sam, sve mu je bilo jasno. Stanovao sam iznad autosalona, na drugom spartu. Nisam imao ni krevet, samo tuš. Taj saigrač mi je tada rekao da se preselim kod njega. Tokom treninga, kada bismo igrali međusobne utakmice, ja sam bio jedini koji je morao dodatno da trči krugove oko igrališta. Tek mesec dana kasnije su mi saigrači preveli šta je trener rekao na treningu: 'Ne daj Bože da ikad uvedem crnca u svoju ekipu.' Kako neko uopšte može tako da razmišlja?”, isričao je kasnije Kanađanin nigerijskog porekla čija vrednost danas je oko 20.000.000 evra i žele ga premijerligaši i Pariz.

Sve mu se vratilo u Unionu gde je postigao 24 gola na 43 meča u svim takmičenjima. Sjajno se dopunjavao sa Franjom Ivanovićem koji je upisao 20 golova i sedam asistencija, dok je treće napadačko pojačanje Fuseini sezonu završio sa 11 pogodaka. Inače, Ivanović je u istom danu osvojio titule sa Unionom i Rijekom u kojoj je počeo sezonu i dao tri gola na četiri meča HNL-a. Kakav je to juče dan bio za njega…

I kakav dan za Union Sen Žiloaz i sve oni koji godinama i decenijama nisu digli ruke od njega. Zasluženo da zasluženije ne može biti. Otkako se vratio u Pro ligu 2021. godine, Union je u četiri sezone osvojio na terenu 331 bod. Iza njega je Briž sa 308. Nekada sistem plej-ofa odgovara jednima, nekad drugima. Ovaj put Unionu. Ali, za sve što su uradili kroz ove četiri sezone, jedna titula je najmanja moguća nagrada. I za rezultate, i za sjajan fudbal koji su igrali. Menjali su se treneri, igrači, ali Unionov stil je ostajao isti. Visok pritisak u poslednjoj trećini rivala i brza tranzicija.

Devet decenija čekan san je ispunjen, ali za Union nove stranice tek počinju. Igraće Ligu šampiona naredne sezone i biti nagazna mina za klubove koji će ga potceniti. Nažalost, Ligu šampiona će igrati van svog živopisnog stadiona koji ne ispunjava uslove. Zato što je kao kulturni spomenik zakonom zaštićen i niko nema pravo ni ciglu da mrdne sa stogodišnjeg zdanja usred zelene oaze Duden parka.

Dobra lokacija? Mogla bi neka zagrada da se izgradi tu? Neki tržni centar? Njegovo veličanstvo “Kvadrat stambenog i poslovnog prostora” je čekalo iza ugla da proguta stadion. Ali, nisu dali. Ni klub, ni grad, ni lokalna zajednica. Njima je potreban baš takav kakav je. Star i originalan. U nekim zemljama i društvima to tako ide… Ne može “Kvadrat” da pojede baš sve što poželi. Nekim ljudima tradicija, prošlost i istorija znače nešto.

Što ne znači da neće biti novog stadiona. Vlasnici Uniona već godinama pokušavaju da nađu rešenje za novi stadion. Bez i pomisli da se aktuelni ruši ili pomera jer je reč o remek delu. Na njemu će ostati deca, ženski tim, prostor za treninge…

Union hoće da gradi novi stadion vredan 50.000.000 evra, ali problem su lokalne vlasti gde se već 11 meseci nije formirala vlada. Grad Brisel je još 2019. dao zeleno svetlo za lokaciju procenjenu na 3.000.000 evra za koju je klub bio spreman da plati 3.200.000 evra. Međutim, opština Forest na čijoj teritoriji se nalazi atraktivno zemljište tu lokaciju procenjuje na sumu između 12.000.000 i 15.000.000 evra. I odbila je Unionovu drugu ponudu vrednu 3.500.000 evra.
"Teško je funkcionisati u modernom fudbalu sa stadionom koji je ne pravi profit već trošak. Nemamo ni VIP lože niti restoran. Naši navijalči jesu jedinstveni zbog atomsfere koju prave, ali ne možemo da im obezbedimo ni krov na tribini jer je pogled na park zakonom zaštićen i krov bi ga narušio", rekao je Unionov generalni direktor Filip Bormans.

Iz kluba su pozvali navijače da na lokalnim izborima glasaju protiv Ekološke partije koja ima većinu u opštinskom veću, ali oni to mahom nisu poslušali. Ekologija i priroda su im bitni. Njima je lepo i na starom stadionu koji prima 9.000 gledalaca, ima jednu blagajnu i pet toaleta. Vole svoje drvene klupe i starinske tribine na kojima nema incidenata i igrači ćaskaju sa navijačima dok se zagrevaju. Jer, nema ni ograda, ni barijera između njih. Ne smeta im ni da gostuju po tuđim stadionima u evropskim mečevima.

Navijači Uniona su specifična sorta. Tradicionalno pripadaju radničkoj klasi, otvorenog su uma i ne prate put ultrasa. Većina aktuelnih članova kluba su to bili i pre 2021. kada se klub vratio u prvu ligu.  Vremenom se članstvo raširilo po svetu pa je danas odnos Belgijanaca i stranaca među članovima 50:50. Na tribini se priča francuski, holandski, engleski, nemački, španski, čak i grčki jezik…

Na utakmicama Uniona ima ozbiljne buke, ali je atmosfera među ljudima porodična. Peva se isključivo svom timu i igračima, a vređanje protivnika je zabranjeno. Navijač kojeg je kamera pretprošle sezone uhvatila kako pokazuje srednji prst u prenosu je ostao bez članske karte. Ljudi svih nacionalnosti, vera, boje kože, seksualne orijentacije i razlika su dobrodošli pod žutu zastavu na kojoj piše: Union boys. Nisu dobrodošli ekstremisti. Navijači Uniona čestu organizuju popularne “parade” u blizini stadiona koje su zapravo druženje uz pivo i štandove sa hranom, a sakupljeni novac se donira dugogodišnjim navijačima Uniona koji se nalaze u staračkim domovima kako bi mogli da prisustvuju mečevima uz posebnu i plaćenu negu stručnih lica.

Kada odluče da kupe dres Uniona, ceo novac ide klubu, a ne Najkiju, Adidasu, Pumi… Ili kako je to obično slučaj sa tehničkim sponzorima fudbalskih klubova. Union je prethodnih sezona igrao u opremi proizvođača kao što su Erea, Homa ili Le Kok Sportif, ali se onda odlučio na revolucionaran potez. Lansirao je svoju robnu marku u kojoj igra: Union 60. U znak sećanja na legendarnu generaciju koja je pre 125 godina napravila niz od 60 mečeva bez poraza i još drži taj rekord.

Union Sen Žiloaz u svakom smislu odiše prošlošću i istorijom, ali Union je isto tako sadašnjost i budućnost belgijskog i evropskog fudbala. I tako je usput postao i miljenik naše redakcije, pa u vikend gužvi pored ostalih atraktivnijih liga i klubova, uvek ima neko (Neša, Gliga, Tanasko, Joca, Stefan, Velimirko…) ko stigne da isprati i neštio napiše o Žiki. Iako vidimo koliko to klikova (ne) donosi. Ali, vremenom se čak i među vama čitalačkom publikom stvorila neka baza ljudi koje zanima šta to radi Žile, pa su mu se neki u komentarima sinoć iskreno obradovali.

Njegov život je više bio siv, kažu Bajaga i Žika. Poslednjih decenija najčešće crn. Danas je opet žut. Kao cela fudbalska Belgija.

Ne brini, Žiko, ti. Izlečen si.