Navijači uvereni: Šta god Arsenal da izabere – pogrešiće! A opcije su Alegri, Arteta, Santo, Vijera, Ljungberg, Poketino…

Aprila 2018. mnogi Arsenalovi navijači su bili srećni. Bili su zahvalni Arsenu Vengeru na svemu što je uradio za klub, ali su procenili da je vreme prosto došlo glave francuskom stručnjaku. Kad je na Emirejts stigao Unaj Emeri dočekan je sa popriličnom dozom optimizma, ipak je u pitanju višestruki osvajač evropskih trofeja, radio je to sa mnogo manjim budžetom u Sevilji i bili su uvereni da će raditi i u Engleskoj.

Godinu i po dana kasnije, saopštenje kluba o smeni Baska sačekalo je i saopštenje navijača u kome se kategorički ističe da ova uprava Arsenala jednostavno neće moći da izabere pravog šefa, jer prosto – ne ume.

Istina, to je samo nastavak rata koji udruženje navijača AST (Arsenal Supporters Trust) već neko vreme vodi protiv gazde Stena Krenkea, koji je između dovođenja i otpuštanja Emerija postao apsolutni vlasnik Arsenala što se baš i nije dopalo tribini. Verovatno još manje Emeriju, pošto to nije bila jedina promena za njegovih 18 meseci u Londonu, a u takvim uslovima nije baš lako raditi.

Međutim, nakon rastanka sa Vengerom u klubu su bili decidirani u stavu da se nikad više ne dozvoli da menadžer ima tolika ovlašćenja. Vratiće se funkcija direktora fudbala, odgovornosti će biti podeljene. Mnogim “starosedeocima” se promene nisu dopale, pa su sa Vengerom iz kluba otišli i Boro Primorac, dugogodišnji Arsenov saradnik u Arsenalu, pa trener Nil Banfild, Geri Pejton, Toni Kolbert, šef lekarske službe Kolin Luin, čak je i ekonom digao sidro. Vengerova desna ruka Stiv Bold degradiran je u trenera U23 ekipe, a Emeri je dobio odrešene ruke da – pazite sad – u klub dovede čak 23 trenera, raspoređena po svim selekcijama.

Avaj, nije dobio para za pojačanja. Jeste na njegov zahtev stigao Lukas Toreira, odmah za njim i Bernd Leno, ali trenutak nikako nije bio dobar za španskog stratega. Te sezone klub je bez centa obeštećenja napustio Aron Remzi, dok je kasu dodatno opteretio novi ugovor za Mesuta Ozila, težak 350.000 funti nedeljno. Pride, Krenkeovo preuzimanje deonica Ališera Usmanova delom je finansirano i kreditom Dojče banke, a krediti moraju da se vraćaju.

Morao je Emeri da se snalazi, krpio je sa slobodnim igračem Štefanom Lihtštajnerom, uzdao se u talenat mladog Matea Genduzija, pokupio Dortmund Sokratisa Papastatopulosa za 16.000.000, Denis Suarez je stigao na pozajmicu iz Barselone... Svi su odmah znali da to nije kvalitet za sam vrh Premijer lige.

I onda nove promene. Edu je stigao na mesto sportskog direktora, ali je zato iz kluba otišao Sven Mislintat, šef skauting služe i čovek koji je u London doveo Pjer-Emerika Obamejana, jednog od retkih vrhunskih fudbalera na Emirejtsu, pa i tog Genduzija. Sad je ti u Raul Sanljehi, šef sektora za fudbalske poslove.

I videli smo već ovog leta zaokret u poslovnoj politici, Arsenal je kupovao skuplje i – mlađe. Za Nikolu Pepea je izdvojio 80.000.000 evra, ali on nije još pokazao da vredi te pare, 30.000.000 je dato za 18-godišnjeg Vilijama Salibu, još 27.000.000 za Kijerana Tirnija, supertalentovani Gabrijel Martineli je stigao po bagatelnoj ceni. Ali svi ti mladi momci nisu uspeli da uzdignu Arsenal u vrh Premijer lige.

Ima mišljenja da bi baš zbog njih uprava trebalo da ukaže poverenje Frediju Ljungbergu, koji je i imenovan za privremenog trenera. Mnogi mladi momci su sa njim sarađivali u U23 selekciji. Bukajo Saka i Džo Vilok ga manje-više u svakom obraćanju javnosti uzdižu na mesto najzaslužnijeg za njihov razvoj. Vilok je govorio da je “neverovatan trener”.

Ta škola mišljenja se zalaže za ideju da Ljungberg bude Arsenalov Frenk Lampard ili Ole Gunar Solskjer Mančester junajteda. Problem je samo što su oni ipak imali nekakvo iskustvo u vođenju seniorskih timova. Lampard u Derbiju, Solskjer u Moldeu.

Zato neki, Rej Parlor recimo, apeluju na upravu da Arsenal vrati u klub Nicinog šefa struke Patrika Vijeru, s tim da se ipak veće šane daju Mikelu Arteti, pod uslovom da je on preboleo to što ga Tobdžije nisu lansirale odmah posle Vengerove smene. Nadao se Arteta i tada pozivu, klub se odlučio za iskusnijeg Emerija. Logično, sad se opet priča o doskorašnjem španskom vezisti, učeniku Pepa Gvardiole.

Naravno, glasine kruže i oko Maurisija Poketina, ali to je malo verovatna opcija. I zato što je do nedavno vodio gradskog rivala Totenhem i zato što postoji utisak da bi, ako bude strpljiv, mogao da dobije i mnogo primamljiviju pobedu nekog trenutno ambicioznijeg kluba. Pojedini mediji tvrde da je prvi pik Masimilijano Alegri, i on se na prvi pogled čini kao prevelik zalogaj, ali istina je da je bivši trener Juventusa od leta bez angažmana.

Navijači okupljeni u pomenuto udruženje AST su pak uvereni: šta god da uprava odluči – pogrešiće?! Vlasnik i najbliži njegovi saradnici žive u SAD i retko su u Londonu, u upravnom odboru su poslušnici, a tri jedina nezavisna člana tog tela su ljudi od, redom, 85, 79 i 77 godina. Stoga se zalažu da se prvo izabere kvalitetan menadžment pa tek onda se bira novi šef struke.

A kad smo kod bivšeg, zanimljiv je podatak da je Emeri u svojoj 51 ligaškoj utakmici na Arsenalovoj klupi osvojio 88 bodova. Pitate se, koliko je u tom periodu imao Venger na svojim počecima u Londonu? Isto, 88 bodova! S tim da je nasledio ipak gori sastav i već u tih prvih 18 meseci u tim doveo Vijeru, Nikolu Anelku, Emanuela Petita, Marka Overmarsa i maltene postavio osnove tima koji će u narednih 10 godina predstavljati jednu od najvećih sila u evropskom fudbalu.

Ovaj sada Arsenal baš i ne izgleda tako preteći.

(FOTO: Reuters)