Nastavi niz: Gordić, Jojić, Sremčević, Veličković... Evo ga, sam se „javio“: Jovan Ćirić

/Od dopisnika Mozzart Sporta iz Niša/

Nezgodna smo sorta mi, novinari. Fudbaler postigne jedan gol i odmah ga stavljamo u naslove, kujemo u zvezde. Opet, negde nam i jeste zadatak da prvi prepoznamo nešto što bi u perspektivi moglo da postane velika priča. Pedagogijom neka se bave treneri, njihov je posao da ne dozvole svojim pulenima da visoko polete.

Ali evo, naći ćemo neku sredinu. Neka ovu priču ispričaju drugi. Oni koji dobro poznaju njenog glavnog junaka. Koji su ga fudbalski oblikovali ili još uvek utiču na njegovo sazrevanje. A njega ćemo, sa njegovih tek 17 leta, ostaviti da u miru proživljava dane svoje prve veće slave. Da ga ne udari u glavu. Ima dana za intervjue...

Tačno je, mogla je velika pobeda Mladosti iz Lučana nad TSC-om (2:1) u Bačkoj Topoli u sedmom kolu Mozzart Bet Superlige da se osvetli iz nekoliko uglova. Kao treća u nizu otkako je Nenad Lalatović seo na klupu, preporodio tim iz Dragačeva i uzdigao ga do deobe druge pozicije na tabeli. Kao još jedno remek-delo Saše Stamenkovića, golmana koji prkosi godinama i već drugu sezonu zaredom je najkonstantniji čuvar mreže u srpskom šampionatu. Na TCS areni začarao je mrežu, skinuo penal i bar još četiri, pet zicera.

Ali, ima Lale i Stamenog, s pravom, svako malo u medijima i biće ih još ihahaj ako ovako nastave. Međutim, poneki red, svojim učinkom u nedeljnoj utakmici, ipak je zaslužio i najmlađi prvotimac Mladosti Jovan Ćirić. Momak rođen februara 2007. godine odigrao je prvo poluvreme kao iz snova.

Prvi vođstvu domaćina od 1:0, najpre je sjajno reagovao na centaršut Udovičića, no lopta je za koji centimetar odskakutala pored stative. Onda je, u 28. minutu, ispratio idealnu dugu loptu Pejovića i izuzetnom varkom naterao golmana Ilića da ga sruši u kaznenom prostoru, a 13 minuta kasnije, akciju koju je sam započeo duplim pasom sa Krsmanovićem, završio je neodbranjivim udarcem u suprotan gornji ugao.

Da se razumemo, samo je pet dečaka rođenih 2007. godine nastupalo u dosadašnjem toku sezone u Mozzart Bet Superligi. Mihajlo Cvetković iz Čukaričkog i Jovan Milosavljević iz Železničara su koju nedelju stariji od Ćirića, par meseci mlađi su njegov klupski saigrač Ognjen Alempijević i Vukašin Jovanović iz Jedinstva. Ovaj prvi ušao je u igru tek nekih 15-ak minuta u pobedi nad Ubljanima, ovaj drugi je golman, tako da je rođeni Knjaževčanin praktično najmlađi fudbaler koji je imao mogućnost da postigne gol u srpskom šampionatu i to je i uradio u preokretu protiv posrnulog TSC-a.

"Jovana sam ’snimio’ na nekom od turnira i doveo ga u Real sa nekih 11-12 godina. Mnogo se namučilo to dete, otac ga je godinama svakog dana dovozio iz Knjaževca u Niš na treninge. To je više od sat vremena vožnje u jednom smeru. Igrao je ili na levom krilu ili u špicu i moram da priznam da je u početku voleo malo i da se zabavlja, ali se poslednje godine koju je proveo u našem klubu baš uozbiljio, svestan da je došlo vreme za korak napred u karijeri. Za njega je ozbiljno bio zagrizao PAOK, čak smo i bili u Solunu, ali zbog nekih problema sa organizacijom daljeg školovanja u Grčkoj, ’uleteo’ je Neško Milovanović, sa kojim smo već imali pozitivno transfer iskustvo, pošto je i Marko Veličković ponikao u našem klubu, tako da ga je preuzela Mladost iz Lučana“, priseća se Goran Stojiljković, nekadašnji golgeter niškog Radničkog, Crvene zvezde, internacionalac u Španiji, koji sa svojim kumom Dejanom Rambom Petkovićem rukovodi klubom specijalizovanim sa rad sa mlađim kategorijama - Real Niš.

To kako su i Veličković i Ćirić i još desetina talenata tog ranga preskočili Radnički i svoju afirmaciju na velikoj sceni stekli daleko od Čaira, to je neka sasvim druga tema i bolje da je sada ne načinjemo. Tek, prvu pravu superligašku šansu Jovanu Ćiriću je prošle sezone ukazao trener Tomislav Sivić.

"Neću vam otkriti toplu vodu ako kažem da je reč o izuzetno talentovanom momku, ali, isto tako – on to dobro zna – dečaku koji se još uvek igra fudbala. Još on to ne doživljava kao ozbiljan posao i mora na tom planu malo da se nadgradi, kako bi u perspektivi postao to što svi očekujemo i za šta definitivno ima potencijala. Mislim da mu je prava pozicija na krilu ili kao ofanzivni vezni iza dvojice napadača, jer odličan je u igri jedan na jedan, dobro koristi obe noge, ima taj vic u igri, to ’nešto’ zbog čega je svakom treneru izazov da ga brusi i vaja“, kaže iskusni stručnjak, aktuelni strateg Novog Pazara, kroz čije je ruke, i poslednjih par sezona, a i ranije kao selektoru mlađih reprezentativnih selekcija naše zemlje, prošlo dosta ekstra talentovanih fudbalera.

Specifičan je koncept Lučanaca poslednjih sezona, jer talenti na kojima je Mladost zaradila ozbiljan novac (Đorđe Gordić 1,9, Nikola Jojić 1,4, Uroš Sremčević dva miliona, Marko Veličković 400.000 evra) stasavali su uz ekstremno iskusne saigrače i ekipu koja je, ne računajući ta dva obavezna bonusa, u proseku stara preko 35 godina! Primera radi, kapiten Lučanaca Janko Tumbasević igrao je superligaški fudbal u državnoj zajednici SCG nekoliko godina pre nego se Jovan Ćirić rodio.

Jednog od tih, starijih njegovih saigrača, onog koji mu je asistencijom omogućio beg kod iznuđenog penala i koji je taj jedanaesterac kasnije sigurno izveo, Aleksandra Pejovića, naš poziv zatekao je u kolima upravo sa Jovanom Ćirićem dok su se vozili ka Nišu, odnosno Knjaževcu, gde će provesti ovih par slobodnih dana tokom reprezentativne pauze.

"Ma mogu slobodno da pričam, neka čuje. I treba da čuje i da nauči kako da se nosi i sa lepim i sa teškim trenucima u karijeri. A, hvala Bogu, ako ima gde da nauči, onda je to u ovoj ekipi. Mislim da je to privilegija tih momaka, a možda i recept uspeha Neška Milovanovića, kome stvarno svaka čast na transferima koje je ostvario u poslednje vreme. I, ako mi je dozvoljeno da ocenim, taj kojeg je prodao za najmanji novac još je i ponajbolji fudbaler od svih. Mali Veličković je čudo od igrača, to će se tek pokazati. E sad, što se tiče Jovana, nije slučajno izabran kao sledeći veliki projekat. Videli ste i u nedelju, u tom jednom potezu, sve njegove kvalitete. Kakav prijem lopte u punoj brzini, pa promena pravca, to su neke stvari koje ga izdvajaju od vršnjaka. E sad, treba imati razumevanja za oscilacije, on je bukvalno pravo iz kadetske ekipe uskočio u Superligu. On ovo mora da shvati samo kao podstrek da nastavi da radi na sebi, a mi smo tu da mu u tome pomognemo“, podvukao je vezista sa 334 nastupa u Superligi Srbije, treći na večnoj listi po tom parametru.

I zaista surovo zvuči kada u istu rečenicu sa momkom koji je tek zakoračio u profesionalni sport stavljamo termine kao što su „projekat“, „prodaja“, „milioni evra“, ali fudbal je (nažalost?) odavno postao pre svega veliki biznis, a ne zaboravimo da je recimo i Lamin Jamal 2007. godište.

I tu negde, između te surovosti i onoga što je gore rečeno - da se on još uvek igra fudbala, između hvalospeva koji pristižu ovih dana i kritika koje će uslediti nakon prvog poraza, loše partije, promašenog zicera, Jovan Ćirić potražiće svoje mesto pod suncem...