Najveći nedostatak je život u eri Mirka Ivanića

Kada je dolazio u Crvenu zvezdu, posle šest godina u inostranstvu i redovima TSC-a, Luka Ilić je, zasigurno, verovao da ga u matičnom klubu čeka bitna uloga. Nekako je to bio i primarni plan rukovodstva srpskog šampiona, odnosno sportskog sektora, posebno što se sada već iskusni vezista kroz staž u Holandiji i Francuskoj osposobio da bude jedan od lidera novog projekta na čelu sa Vladanom Milojevićem.

Rođeni Nišlija se vratio na dečačku adresu, željan uloge protagoniste, jer je u prvom mandatu, zajedno sa bratom Ivanom, bio jedan od supertalentovanih klinaca koji je velikim transferom u Mančester Siti doprineo mirnom finansijskom životu Crvene zvezde. Gledajući kako je pre dve sezone igrao u redovima TSC-a, svi bi stavili ruku u vatru da je zrelo za raspodelu uloga na Marakani, odnosno da Luka Ilić ponese predvodnički barjak, odnosno uzme ga iz ruku Mirka Ivanića ili Aleksandra Kataija.

Partijom protiv niškog Radničkoh, odnosno het-trikom, Luka Ilić je pokazao da je sposoban da pravi razliku na terenima Mozzart Bet Superlige. Tehnički kvaliteti – prisutni. Produžen korak i nastavak kretanja, što bi rekao bivši trener Crvene zvezde Miloš Milojević – prisutan. Osećaj da se iz drugog plana dođe do gola – prisutan. Osećaj pripadnosti, tako svojestven srpskim igračima – prisutan.

Iz trenutne perspektive Luka Ilić ima samo jednu ozbiljnu manu. I ona nije proizvod greške u doškolovavanju, već sportske sudbine da je suviše teško živeti u eri Mirka Ivanića. Rođeni Nišlija elegantnih pokreta, tako potrebnim terenima srpskog elitnog ranga, na početku sezone zaglavljen je između potrebe Zvezde za Mirkom Ivanićem i vanserijskog talenta Andrije Maksimovića. U tom uskom prostoru, između veterana Zvezdinih pobeda i potencijalno junaka najvećeg transfera u istoriji kluba, Vladan Milojević je suočen da pronađe minute i ulogu Luki Iliću. Da ga učini korisnim, i srećnim.

Nije to baš izgledalo bajno u pojedinim utakmicama, jer je bivši član Mančester Sitija povremeno morao da glumi krilo, mada je prirodno bilo da sa maskom Mirka Ivanića odrađuje posao kreatora igre i vrhovnog zapovednika veznog reda. Tako nešto videli smo protiv niškog Radničkog. Pre toga Luka Ilić je postigao gol protiv Železničara iz Pančeva, dok je letos stavio tačku na trijumf crveno-belih u sudaru sa Čukaričkim kada je demonstrirao sjajan udarac levom nogom.

Luka Ilić je, gledajući samo domaće prvenstvo, tek na 11. mestu po minutaži. Ali je treći po učinku. Samo su Šerif Endijaje ( sedam golova i asistencija) i Bruno Duarte (pet golova i dve asistencije), trenutno ispred Nišlije rođenog 1999. godine. I sasvim je sigurno da će u dogledno vreme srušiti statistički učinak iz TSC-a od pre dve sezone kada je imao šest golova i sedam asistencija.

“Lepa tri gola Luke i veoma dobro izrađene situacije. Sa druge strane, on je to zaista zaslužio i tako se to u fudbalu vrati“, rekao je posle meča sa niškim Radničkim Vladan Milojević.

I pored toga što odrađuje posao u Mozzart Bet Superligi, gde će imati ozbiljan tretman u narednom periodu, Luka Ilić se, bar za sada, nije legitimisao kao potencijali starter za mečeve u Ligi šampiona. Dobio je šansu u finišu duela sa Benfikom i Interom, nije ga bilo u 174. večitom derbiju.

I kada se vrati na teren jasno je da će Mirko Ivanić imati bezgraničeno poverenje. Iz prostog razloga jer je Mirko Ivanić.

Ali period do juna Luka Ilić može da iskoristi na dobar način, pravi razliku na srpskim terenima i nagovesti da bi mogao da bude Ivanić posle Ivanića. Uostalom, bivšem reprezentativcu Crne Gore ističe ugovor na kraju sezone.