Najvećeg zvezdaša staviću u tim ako će da postigne 20 golova

(Od izveštača Mozzart sporta iz Ptuja)

Više od pola kadra iz škole. Od 29 fudbalera koliko ih je poveo na pripreme u Sloveniju čak 17 čine fudbaleri ponikli u mlađim kategorijama Partizana. Decenijska praksa posebno je izražena u vreme mandata Aleksandra Stanojevića, hrabrog da pruži šansu talentovanim, a odlučnog da u Humsku 1 vrati igrače koji su sa klubom povezani snažnim emotivnim nitima.

Prema rečima šefa stručnog štaba niko angažovan sa strane, bilo iz drugog srpskog kluba ili inostranstva, ne može da doživi crno-bele kao momci stasali na terenima Sportskog centra „Zemunelo“. Što je samo jedan od faktora prilikom formiranja tima. Nikako presudni.

Štaviše, prvo gleda vrednost i mogućnosti. Navijačka „krvna zrnca“ ne prebrojava.

„Kvalitet je suština prilikom određivanja ko će da dođe ili igra. Nismo mi navijačko društvo, da sastavljam tim na osnovu toga ko više navija ili ko je duže u Partizanu. Nema veze s vezom. Ne moram sve da objašnjavam. Najvećeg zvezdaša ću da stavim u tim ako će da postigne 20 golova. Osim toga, ni ne znate ko je zvezdaš u našoj ekipi. Ili obrnuto, ko partizanovac u suprotnom taboru. Ako bih krenuo da istražujem, verujem da imamo četvoricu, petoricu... I nemam problem da mi takvi sutra budu glavni. Interesuje me odnos prema našem grbu, profesionalizam i šta mi donosi. Emocija je samo dodatni faktor“, u razgovoru za Mozzart Sport Stanojević precizira da mu je sposobnost nekog da reši utakmicu na prvom mestu.

Emocija je samo bonus. Dodatna draž, pokretačka snaga, generator odnosa u svlačionici. Zato je ne mali broj puta govorio kako mu je izuzetno stalo da neko „oseća klub“. Kao kad su se prošle jeseni vratili Ivan Obradović, Miloš Jojić, Aleksandar Miljković i Svetozar Marković, zimus Marko Živković, ovog leta Danilo Pantić. Svi su dočekani rečima o pripadnosti.

„Kad neko oseća klub znači da je u njemu trenirao od malena, prošao omladinsku školu, drugačije doživljava grb i obavezu prema njemu. Počev od ponašanja u svlačionici, poštovanja dresa, te osećaja pripadnosti crno-beloj beloj. Bez obzira da li ga navijači voleli ili ne, niko ne može da bude privržen klubu kao naša deca. Ima dosta igrača koji su prošli kroz omladinsku školu koje navijači Partizana nisu prihvatili. A ne shvataju da momci toliko vole taj grb... Ta emocija donosi uspeh“.

Ima li razloga za brigu u Humskoj? Najjači potpisi ostavljeni za kraj prelaznog roka

Saničanin: Rikardo i ja smo se muški “peglali”, ima vremena da Ostojić i mene proda

Na totalno drugačiji način funkcioniše trener Parnog valjka prilikom izbora novajlija sa strane.

„Kad imate varijantu da dovedete kvalitetnog stranca, baš vas briga da li oseća klub ili ne. Ako je dobar igrač ne interesuje me osećaj klubu, hoću da ga dovedem. A ako imam mogućnost da biram i dovedem igrača koji poseduje i kvalitet i gaji pripadnost, a nije se u prethodnom periodu dokazao na adekvatan način, uzeću takvu osobu, jer i meni i klubu daje energiju, elan, posebnu emociju. Kod takvih ne mogu da se dese neke stvari kao sa strancima. Priznajem da je od pripadnosti klubu važnije šta će pojedinac na kraju da donese na terenu. Nije taj naš igrač navijač, pa da maše zastavom. Ne, potrebno je da postigne ili namesti gol, osvoji nešto. Tad pripadnost dobija na težini“.

Zahtevna Partizanova publika u prošlosti je često negodovala baš prema deci kluba. Umela je da uzme na zub Marka Šćepovića, Aleksandra Miljkovića, Stefana Babovića, Nemanju Tomića...

„Vidim da sad negoduje i za Lazara Markovića, komentariše se dečko koji je otišao u Benfiku, napravio čudo, kao prvak Portugalije završio u Liverpulu za 25.000.000 evra, kasnije u Fenerbahčeu imao fantastičnu sezonu i sad se kod njega postavlja pitanje. Sve u redu, nije odigrao velike utakmice kako bi trebalo, ali u prvom mandatu je postao A reprezentativac sa 17 godina, s njim smo pobeđivali derbije, ostvario unosan transfer u veliki klub. OK, nije uspeo na Enfildu, ali mnogi nisu. Ja to ne priznajem“.

Aleksandar Miljković

Na isti način Stanojević staje u odbranu dela Aleksandra Miljkovića, koji nije baš omiljen u očima Grobara. I to zbog nečega što se desilo pre 13 (kiks protiv Sampdorije) i 11 godina (skrivljen penal protiv Genka).

„Dečko je u mom prvom mandatu osvojio dve titule, učestvovao u plasmanu u Ligu šampiona, igrao izvanredne utakmice protiv vrhunskih igrača, pobeđivao u derbijima... Prihvatam nezadovoljstvo, i iza mog imena će staviti znak pitanja, na nama je da se dokazujemo, ali taj Miljković ne ostavlja samo srce, nego i dušu na terenu. Emociju! Posle svega napravi rezultat. Osim toga, deo je odbrane koja je primila najmanje golova u ligi. U redu, nismo ništa osvojili.... Rezultat na kraju kreira mišljenje. Istok i zapad će biti kritični prema njemu, a neće prema nekom strancu koji, takođe, nije doneo titulu, a jeste nešto na nekim utakmicama. Spremni smo da kritkujemo Stefana Babovića, kapitena, sudeonika u osvajanju velikog broja titula, učesnika pohoda na Ligu šampiona... Ne znam iz kog razloga“.

O škakljivoj temi, o kojoj uvek može da se polemiše, a ne baš često saglase stavovi struke i navijača Stanojević je govorio direktno i otvoreno.

„Nije mi jasno zašto kritikujemo Marka Šćepovića, a dečko voli Partizan makar koliko i navijač na tribini. Prvi ja neću nikad da kritikujem momke koji se bore, pružaju maksimum i pokazuju neviđenu emociju prema klubu. Hoću im zameriti usko vezano za fudbal, da li su odirgali ovako ili onako. Navijaču neko može da se svidi ili ne, međutim, ne možete pojedincima da opovrgnete konkretne stvati popud titula ili pobeda u derbijim. Uz to, ostavljanje srca na terenu“.

Na totalnoj drugoj skali su fudbaleri poput Radosava Petrovića ili Saše Zdjelara. Nisu ponikli u Partizanovoj školi, ali igraju kao da jesu. Baš kao i Vladimir Stojković, pošto daje celog sebe za crno-bele, a pre 15 godina bio uzdanica Crvene zvezde. Što priču vraća na početak.

„Raća i Saša su Grobari od malena. Imate dosta igrača koji nisu ponikli kod nas. Zatim strance koji su igrači kao da su stasali u Partizanu, davali poslednji atom snage, pokazivali emociju. Naravno da ne znači da ako se sa strane da si manje kvalitetan. Stojković je dublja priča. Nije došao direktno iz Crvene zvezde, u nekom trenutku se, kao dete tog kluba, osećao odbačenim. Njega ni ovde nisu prihvatili u početku, bili su zvižduci, bila je podrška Radiši Iliću, ali se dečko kvalitetom odbrana i odnosom prema Partizanu nametnuo, dokazao pripadnost“, poentirao je Aleksandar Stanojević.