Najveća žrtva Primere ili sve ono što ostatak Španije mrzi u Realu?

(Od dopisnice Mozzart Sporta iz Madrida)

Vinisijus. Ime koje deli španske fudbalske medije i publiku na dva zaraćena tabora. Merilo nezanimljivosti prelaznog roka, prezasićenosti osrednjim mečevima i gorućih društvenih pitanja.

Nije lako ovih dana ni braniti, ni napadati mladog Brazilca. Vini je postao simbol i meta svih pošasti koje okružuju fudbal. Postao je žrtva otvorenih rasističkih napada, od povika „Vini majmune“ i raznih onomatopeja koje se ore po španskim stadionima, do lutke koju je neko, u stilu Kju-kluks-klana, nedavno obesio na nadvožnjak u blizini Realovog stadiona. Postao je laka meta rivala koji na ovaj ili onaj način nastoje da ga isprovociraju i izbace iz takta.

Istovremeno se pretvorio i u otelotvorenje svega onoga što protivnički igrači i navijači mrze u Realu.

Pretvorio se i u višestruk problem za Karla Ančelotija, jer bez obzira što ga javno brani Karleto nije u stanju da ga obuzda, a Vini je pokazao stranu karaktera koju nismo poznavali. Emilio Butragenjo u ime kluba predvodi kampanju „zaštitimo Vinisijusa“, dok Tomas Ronsero, verni novinar Kraljevskog kluba, objašnjava da svi moramo da se brinemo o retkim draguljima Primere u ovo vreme ogromnog odliva talenata. Neizbežna je tema praktično monotematskih radio i televizijskih emisija i nebrojenih članaka, a da ne govorimo o žestokim diskusijama na mrežama. Do te mere, da više ne znamo šta je bilo pre, kokoš ili jaje.

Teško bi bilo utvrditi kada je tačno sve počelo. Vinisijus Žunior je pod lupom od svoje 16. godine, kada je Real za njega platio 45.000.000 evra brazilskom Flamengu. U tom trenutku, 2017. godine, postojali su presedani, kao Martin Edegard ili Marko Asensio, ali njihove cene su bile bar desetostruko manje. Kada je kupljen, Vini još nije igrao ni za prvi tim Flamenga.

Sa utakmice protiv Majorke (©AFP)

Tehnička i fizička nadmoćnost u odnosu na protivnike, isticani su kao glavne karakteristike mladog Brazilca za kojeg je Real tvrdio da pripada „školi Marsela, Kazemira i Danila“, premda su drugi ipak ukazivali na „višak ukrasa“. Svi su, međutim, bili fascinirani lakoćom kojom pronalazi mrežu.

Sve dok nije stigao u Real i dok svi nisu počeli da se pitaju da li je zaista vredeo toliko novca. Jer bio je brži od lopte, teško je, ili nikako, pronalazio mrežu, a ni driblinzi mu nisu baš išli od ruke. U to vreme se još govorilo da se radi o skromnom dečku iz favele, koji je sam zatražio da se izbrusi u Kastilji, kada je video kako u Lopetegijevom timu za njega još uvek nema mesta. Vinisijus, međutim, nije bio igrač za Kastilju. Koštao je mnogo, od njega se očekivalo mnogo, i razočaranje i kritike su ubrzo usledili. Nikada nije bio omiljen među protivnicima, a i njegovima je trebalo vremena da ga zavole.

A onda je konačno stigla revolucija. Brz, neumoran, nezaustavljiv, Vinisijus je pronašao gol i svoje mesto pod suncem. Trenutno je daleko najvredniji Brazilac na fudbalskom tržištu: 120.000.000 naspram 75.000.000 koliko vredi Nejmar, ili 80.000.000, koliko Transfermarkt ceni njegovog saigrača Rodriga Goesa. Međutim, još jedna stvar se promenila sa godinama.

Vini je, proizvoljno ili izazvan, postao verzija 2.0 Nejmara i Ronalda. Provocira i naseda na provokacije. Svađa se sa sudijama i protivničkim navijačima, a glumačke sposobnosti su mu postale izraženije. 

Neminovno je da takav igrač privlači ogromnu količinu pažnje. A fokus medija je eksponencijalno narastao u poslednjih nekoliko meseci, nakon septembarske utakmice protiv Majorke. Tada je navodno, po rečima samog Vinisijusa, premda nikad potvrđeno, Meksikanac Havijer Agire, trener Majorke, videvši da bekovi nisu u stanju da zaustave Brazilca, doviknuo: „Udri ga, udri ga“. Nakon toga, Vini je pogodak proslavio plesom pred protivničkim navijačima, jedan „inteligentni“ saradnik sportske žute štampe je izjavio da bi mu bolje bilo da igra fudbal i da se ne ponaša kao majmun i lavina je pokrenuta.

Frente Atletiko se prikladno našao tu da zapečati skandal, pa je pred narednu utakmicu u okolini Metropolitana veća grupa pevala „Vini, majmune“ (kažu da su spevali čak 24 različite pesmice u tom stilu). I tako od tada pa do sada. Trenutno Komisija za borbu protiv nasilja i rasizma u sportu ima na stolu tri sveža slučaja: povike u Valjadolidu i Majorki, i lutku u Vinisijusovom dresu koju su – možemo pretpostaviti čiji navijači – obesili uz natpis „Madrid mrzi Real“.

Sa rasizmom se u Španiji više niko ne šali, i dugo se vodi borba da se određene grupe odstrane sa i iz blizine stadiona. Vini se odjednom našao u centru zbivanja, s tim da mnogi primećuju da je tamnoputih igrača bilo uvek, uvreda još više (Injaki Vilijams bi o tome znao štošta da kaže), i da je sada shvaćeno ozbiljno isključivo zbog toga što se radi o Realu. Sa druge strane, premda je rasizam definitivno prisutan, celokupan problem se ne može svesti na to.

Kapiten Majorke, Antonio Railjo, je objasnio to suprotno stanovište.

“Jednostavno ne poštuje protivnike na terenu. A kada ga optuže za provokacije, najlakše mu se pozvati na rasizam“, i dodao:

“Ako ga nijedan rival ne voli, možda problem nije do nas, nego do njega“.

U poslednjoj utakmici protiv Majorke fauliran je 10 puta. Rekod Primera otkako se vodi ovako precizna statistika. Ipak, premda se radi rekordu, mnogo veću pažnju je privukao start Gabrijela Pauliste u prethodnoj utakmici protiv Valensije. Uz crveni karton kažnjen je sa „samo“ dve utakmice, što je Realu zasmetalo, i ponovo su se pojavili glasovi o tome kako treba zaštititi Vinisijusa, koji podsećaju na vreme kada je Barsa molila da se ne lomi Mesi.

I kad smo kod Mesija, možda nije oborio rekord, ali mu je bio blizu. Da ne govorimo o nekim starijim igračima kao što je Maradona – prosečno fauliran svakih osam i po minuta na Mundijalima. Odbrambeni igrači svih kategorija vode se mantrom da prolazi ili igrač, ili lopta, oboje nikako. Što je igrač brži i veštiji u driblinzima, češće će naći na zemlji. Vinisijus bi možda, umesto da se žali, trebao da bude ponosan što ima nešto zajedničko sa najvećim zvezdama.

Gabrijel Paulista lomi Vinisijusa (©AFP)

Ove sezone Vinisijus je fauliran čak 79 puta, ubedljivo najviše u ligama petice. Najbliži mu je već pomenuti Nejmar sa 59 prekršaja nad njim u dresu Pari Sen Žermena. Ogromna razlika.

“Stvorio se ambijent sa Vinisijusom kao centralnom temom, a to ne odgovara nikome, ni njemu, ni javnosti koja ni sama ne zna zašto ga je uzela na zub. Mora da se prestane sa ovim glupostima”, zagrmeo je Naćo Fernandez.

Karlo Ančeloti je čak celokupnu igru Reala, sa preokretima koji su postali svakodnevna pojava, objasnio na primeru Brazilca:

“U prvom poluvremenu mu je teško, jer je na njemu pritisak odbrambenih igrača. Ali u drugom, njegova snaga i brzina prave razliku u odnosu na protivnika“.

Nije ni čudo da u takvoj situaciji Karleto pokušava da obuzda vulkan koji mu vri pred očima. Na mahove se čini da je uspeo i da Vini prevazilazi krize i daje golove. Ali generalno, ako se ne igra na Bernabeu, učinak mu je znatno opao. Već osam ligaških utakmica u gostima je na nuli: bez golova i asistencija. Sa druge strane, u četiri od poslednjih devet susreta dobio je žuti karton. Protiv Elčea pauzira. Na domaćem terenu je priča drugačija: osam utakmica, sedam golova.

Cifre pokazuju da centar pažnje i bes protivničkih navijača i igrača i te kako utiču na Vinisijusa, a tako i na celi Real. Ne može se pobeda Majorke objasniti samo Vinisijusom, ali kada je pad forme evidentan, kada su Benzema i Kurtoa povređeni, a Barsa beži na tabeli, usijana glava ključnog igrača nije nimalo simpatična.

Nije mu džabe Ančeloti na San Mamesu dovikivao “Igraj, igraj!“. Mnogo zavisi od toga.

Piše: Ognjenka MARIĆ