D. JocićNajveća siva zona u savremenom fudbalu: Šta je penal, a šta ne? Ili, đe ću sad s rukama’?
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 15min | čet. 22.10.26. | 08:45
Analizirali smo (ne)dosuđene jedanaesterce zbog igranja rukom u poslednje dve sezone Mozzart Bet Superlige, u pokušaju da, kroz spoj teorije i prakse, dođemo do nekog obrasca
Bila je ta sarajevska hit predstava „Audicija“, u predvečerje krvavog raspada nekadašnje velike države – te su se VHS kasete u to vreme smatrale pravim blagom i bivale bi izlizane koliko su se često vrtele po video-rekorderima – i u njoj jedan skeč, kad profesor koga je igrao Mladen Nelević jednom od kandidata sugeriše da izvadi ruke iz džepova, a ovaj ih teatralno podigne uvis i upita: „Đe ću sad s rukama?“
Većina fudbalera koji danas igraju Mozzart Bet Superligu rođena je mnogo nakon što su video-rekorderi izašli iz upotrebe, a kamoli nakon izvođenja pomenute kultne predstave širom bivše Juge, ali ne prođe kolo, a da neki od njih ne dobije priliku da sudiji postavi identično cinično pitanje.
Izabrane vesti
Problem, da se razumemo, nije lokalni - iako ćemo se u ovom tekstu, zbog hronične aktuelnosti teme, baviti isključivo situacijama u domaćem šampionatu – ali jeste verovatno najveći u savremenom fudbalu. Koliko god da je ljudska vrsta, a samim tim i njena ’najvažnija sporedna stvar’, tehnološki napredovala, koliko god se fudbalska pravila filovala dodatnim slojevima iz godine u godinu, baš kako bi bila što jasnija i pravičnija, toliko je igranje rukom u sopstvenom kaznenom prostoru (p)ostalo najveća siva zona ovog sporta.
Jer više ama baš nikome nije jasno šta je tačno penal, a šta nije, kada je namerno, a kada slučajno, kada je ruka u prirodnom položaju, a kada čini telo neprirodno većim, kada prati pokret tela, kada služi kao oslonac prilikom klizanja, kada lopta nije, a kada jeste promenila pravac nakon što se odbila od nekog drugog dela tela i pogodila ruku, kada je distanca od mesta odakle je lopta upućena dovoljno velika da se kontakt rukom sankconiše - što su sve fraze koje su u poslednje dve sezone, otkako se na sajtu Fudbalskog saveza Srbije posle svakog kola objavljuje zvanična VAR analiza Sudijske komisije, korišćene u objašnjenju spornih situacija.
Jedno je sigurno, i tu nismo ni najmanje ironični: u 90 odsto slučajeva Sudijska komisija će stati iza odluka arbitara (pojedine, doduše – to je neki novi trend – neće ni obuhvatiti svojim analizama), čak i kada se desi da su one kontradiktorne, čak i kada iste sudije u sličnim situacijama različito postupaju, što ćemo u narednim redovima potkrepiti slučajevima iz ove i prethodne sezone Mozzart Bet Superlige. Naglašavamo, ne svim mogućim slučajevima, jer bilo je situacija koje su zaista očigledne i knjiški su primeri dole citiranih pravila. I bez želje da preuzimamo njihovu ulogu i bilo šta presuđujemo, već da, ako je ikako moguće, nešto bar malo razjasnimo.
No, pre prakse – teorija! Šta piše u pravilima i kakva uputstva imaju arbitri?
U cilju preciznijeg definisanja igre lopte rukom, gornja granica ruke je ravna sa dnom pazuha (rame). Nije kažnjiv svaki kontakt igračeve ruke i lopte. Prekršaj je ako igrač: namerno odigra loptu rukom, na primer čini pokret ruke prema lopti; dodirne loptu rukom kada ruka čini telo neprirodno većim, kada mu je ruka iznad nivoa ramena. Smatra se da je igrač učinio svoje telo neprirodno većim kada položaj njegove ruke nije posledica (ili opravdanje) pokreta tela igrača za tu specifičnu situaciju. Imajući ruku u takvom položaju, igrač rizikuje da lopta pogodi ruku i da bude kažnjen.
Igranje rukom nije prekršaj ako: ruka je pored tela; kada štiti lice; ruka nije pored tela, ali prati pokret tela; kontakt sa rukom dolazi nakon što je igrač odigrao nekim drugim delom tela: ako igrač nakon šuta pogađa samog sebe u ruku, ali da ta ruka nije iznad nivoa ramena (spajdermen ruka); igrač pomera (sklanja) ruku kako bi izbegao kontakt sa loptom; igrač namerno igra loptom nekim drugim delom tela i zatim pogađa sebe u ruku; ruka služi kao podrška telu prilikom uklizavanja/pada na tlo ili prilikom ustajanja. Takođe, postoji jedan izuzetak: nije prekršaj ako je ruka igrača raširena, nije blizu tela, ali lopta neočekivano dolazi od saigrača koji pogađa svog saigrača u ruku.
E sad, čega smo se sve nagledali na našim terenima u poslednje vreme. Evo, najsvežiji primeri. Od prethodnog vikenda. Žalio se Partizan na nedosuđen jedanaesterac protiv Železničara u Pančevu, a u zvaničnom objašnjenju Sudijske komisije, koje je odbranilo odluku Stefana Jeknića, pročitali smo i da je važno što je Davorin Tošić „prvo odigrao na loptu nogom i što su mu ruke u prirodnom položaju za njegovu kretnju, bez dodatnih pokreta“.
Ili slučaj iz Surdulice. Nisu iz Sudijske komisije želeli ni da udostoje niški Radnički komentara, iako je veče ranije sudijski ekspert TV Arena sport Zdravko Jokić u emisiji „Pregled kola“ istakao da po njemu nije bilo penala za Radnik nakon što je lopta pogodila Gbolija Arijibija u ruku, kako je rekao „i zbog distance, i zbog toga što igrač ne vidi loptu i zato što nije raširio ruku“.
Ono što je u celoj priči zanimljivo, penal je dosudio Nenad Minaković, koji je pre tačno godinu dana bio VAR sudija utakmice Javor–Radnički Niš u Ivanjici, kada je rukom na loptu igrao Saliman, ali nije zvao arbitra Jovana Šegrta da pogleda tu situaciju. Sudijska komisija je i tada stala iza te odluke, sa objašnjenjem: „Igrač odbrane odigrava loptom, koja se odmah odbija od protivnika i vraća ka igraču odbrane, koji ima kontakt sa loptom rukom, ali je u pitanju ruka koja prati pokret tela igrača, s toga – nije kažnjiva.“
Ali zato samo dva kola kasnije, u duelu Javora sa Radnikom kod kuće, kada je lopta pogodila Đorđa Skoka u ruku, a Pavle Ilić na poziv svog imenjaka Tomića dosudio jedanaesterac, u izveštaju je rečeno da je ruka u neprirodnom položaju.
Minakovića, Javor i „ruku koja prati pokret tela“ imali smo u još jednoj, posebno interesantnoj situaciji prošle sezone. Ivanjičani su gostovali u Kragujevcu, rukom je igrao Kilijan Bevis, fudbaler Radničkog, glavni arbitar je dobio poziv Dejana Trifkovića da pogleda snimak, ali je ostao pri svojoj prvobitnoj odluci da penala nema i to je podržala Sudijska komisija, jer „nije bilo namere da ruka telo učini većim“.
Konkretno protiv niškog Radničkog, samo ove sezone četiri puta su suđeni penali zbog igranja rukom, onaj u prethodnom kolu protiv Vojvodine posle još manje distance između Dejana Zukića i Damjana Krajišnika, ali svakako je najdiskutabilniji bio jedanaesterac protiv IMT-a u 88. minutu, kada je lopta pogodila u ruku Radomira Milosavljevića u vazdušnom duelu sa Šarlijem Keitom. Zapravo, pogodila ga je prvo u glavu, pa u ruku, koja se u takvom položaju našla u velikoj meri zahvaljujući snazi korpulentnog napadača Novobeograđana, ali je sudija Milan Mitić dobio poziv kolege Dejana Trifkovića iz VAR sobe i pokazao na belu tačku, a Komisija to odbranila „zbog visokog položaja ruke, daleko od tela i iznad nivoa ramena“.
Ne identična, ali donekle slična situacija viđena je prošle sezone na Banovom brdu, kada je lopta pogodila u ruku Milana Roganovića, a Predrag Janjuš na poziv Momčila Markovića iz VAR sobe dosudio jedanesterac za Čukarički protiv Partizana.
IMT je i prošle sezone dobio jedan penal u sudijskoj nadoknadi oko kojeg se dizala prašina, u meču sa Spartakom, kada je Aleksandar Živković iz VAR sobe zvao Momčila Markovića da pogleda situaciju u kojoj je Kolarića pogodila lopta u ruku, koja je, po zvaničnom objašnjenju, telo učinila većim.
I pazite sad ovo. Opet IMT, i opet Javor. Njihov duel iz februara ove godine, poziv iz VAR sobe od Lazara Lukića koji glavni sudija Aleksandar Živković nije uvažio i za to dobio pohvale Sudijske komisije. Obrazloženje: lopta neočekivano pada na ruku igrača odbrane (Amadu Sabo) koja se nalazi na protivniku. Po pravilima to nije kažnjivo, ali zaista je teško običnom gledaocu da uoči nijanse i pronađe bitnu razliku u odnosu na neke gore obrađene situacije.
Ili nedavna situacija iz desete runde, sa utakmice Mačva–Mladost. Lopta nakon udarca Ćirića pogađa Ristivojevića u nogu, pa u ruku, ali Sudijska komisija pravda poziv Miloša Milanovića iz VAR sobe i odluku Mladena Jakovljevića da pokaže na penal time što „lopta nakon kontakta sa telom odbrambenog igrača ne menja svoj pravac, a ruka je u neprirodnom položaju i čini telo većim“. Identičnu situaciju, epilog i objašnjenje imali smo prošle sezone u sedmom kolu, u meču Partizan - Radnik, kada je lopta, posle udarca Nemanje Trifunovića, pogodila u ruku Davida Stojanovića, defanzivca Surduličana.
Samo kolo ranije Mačva je pošteđena prvobitno dosuđenog penala protiv Železničara nakon što je njen fudbaler (opet Ristivojević) igrao rukom, i to posle poziva iz VAR sobe, jer je, kako je konstatovano, „ruka bila u prirodnom položaju, a odbrambeni igrač pokušava da je skloni od lopte“.
Ovde makar primećujemo doslednost sa situacijom iz drugog kola prethodnog šampionata, kada je u duelu Radničkog i Železničara u Kragujevcu, pri rezultatu 1:1 u 90+2. minutu, lopta posle udarca Bevisa išla u gol i pogodila Milikića u ruku, ali nije bilo ni penala, ni poziva iz VAR sobe, samo pohvale takve odluke od strane Sudijske komisije.
Ili, u okršaju Vojvodine i Crvene zvezde u Novom Sadu prošle sezone (onom od 0:2 do 3:2), Pavle Ilić je zbog ovakve situacije dosudio penal za beogradske crveno-bele nakon što je lopta pogodila u ruku Sinišu Tanjgu, ali je na poziv Stanka Ostraćanina pogledao snimak i preinačio odluku, što je Sudijska komisija pozdravila.
Ali, zato u petom kolu prošle sezone, lopta nije čak ni išla u gol kada je pogodila u ruku Dušana Cvetinovića, takođe pri rezultatu 1:1 u finišu meča, na gostovanju Crvene zvezde u Lučanima, ali je opet Pavle Ilić dosudio jedanaesterac, sa čime se Sudijska komisija nije složila.
Imali smo i jednu bizarnu situaciju prošle sezone. Kada glavni sudija nije uvažio sugestiju svoje koleginice iz VAR sobe, ostao je pri prvobitnoj odluci i, prema konačnom stavu Sudijske komisije, pogrešio. Reč je o Nikoli Radakoviću, Jeleni Cvetković i duelu Novog Pazara i Spartaka, odnosno igranju rukom Ilije Babića. Sporna situacija desila se pri rezultatu 2:2, koji je na kraju bio i konačan ishod, a zanimljivo je da je Radaković oštetio upravo Pazarce, koji su pre par dana u zvaničnom saopštenju zatražili njegovo izuzeće zbog suđenja na utakmici prošlog kola protiv IMT-a. Ali je na toj utakmici konkretno, prethodno već svirao dva penala u korist Pazaraca i ovaj bi bio treći!
I za kraj, još dva slikovita primera iz prošle sezone. Jedan kada su sudije pohvaljene – zato što nisu svirale penal, a jedan kada su iskritikovane zato što jesu. Prva situacija sa meča IMT-Radnik, Popović je pogodio saigrača Gašića u ruku, ali nije bilo najstrože kazne za IMT po odluci Nikole Radakovića, ni poziva iz VAR sobe Jelene Cvetković (ako vam taj tandem zvuči poznato, imali smo već u prethodnoj situaciji primer njihove nesaradnje samo mesec dana ranije).
Druga je situacija sa duela Mladost - Napredak u Lučanima, gde je Lazara Miladinovića lopta pogodila u ruku, ali „ruku koja se nalazila u prirodnom položaju, bez dodatnih pokreta“ i zato su, prema oceni Sudijske komisije, Milan Stefanović na terenu, ali i Danilo Nikolić ispred ekrana, pogrešili što su domaćinu dodelili jedanaesterac.
Iskreno, da li vam je sada išta makar malo jasnije?