Najvažnija je Grčka, ostalo su prolazna vremena

Kao skijaš kad krene niz padinu: bitno je samo koji će cilj ostvariti na kraju, a sve usput su mu prolazna vremena, koja mogu dosta toga da nagoveste, ali ne mora da znači da će tačno predvideti kraj. Tako izgleda i situacija Veljka Paunovića i „njegove“ reprezentacije Srbije posle prve dve utakmice u 2026. godini: martovski prozor je zatvoren porazom od Španije (0:3) i pobedom nad Saudijskom Arabijom (2:1). Reklo bi se – očekivan i logičan bilans.

Jači utisak na javnost ostavio je poraz od Španije, jer je Srbija izgledala one noći u Viljarealu slabo, nemoćno da se odupre jednom od najvećih favorita za osvajanje svetske titule. Ipak, popravili su Orlovi utisak u Bačkoj Topoli u utorak veče, jer su i pored minusa na maltene startu utakmice uspeli da preokrenu rezultat i upišu pobedu.

Nije to bila blistava partija, iako statistika kaže da se ceo meč igrao na polovini Saudijske Arabije, ali je dovoljno da se igrači i selektor rastanu sa osmesima, uz veru da će već u junu, protiv Meksika i verovatno Argentine (još nije potvrđeno) biti bolje.

Ipak, ne bi trebalo gubiti fokus sa činjenice da su to sve kontrolne utakmice, prolazna vremena do konačnog cilja – Grčke. Sve ono što se videlo protiv Španije i Saudijske Arabije je samo početak procesa, ne mora da znači i čvrsto verujemo da ne znači da će sve tako izgledati u septembru kada krene Liga nacija.

Jer, selektor Paunović je posle utakmice u Bačkoj Topoli rekao interesatnu i realnu stvar:

„Fali nam uigranosti, ja još upoznajem igrače, ko se najbolje slaže, na kojoj strani je bolje... To je proces kroz koji prolazimo i stvari koje učimo“.

Naravno da je selektorov zadatak da napravi Srbiju timom koji igra bolji fudbal, koja će bolje da napada, umešnije da se brani, koja će praviti manje grešaka na svojoj polovini terena. Da proba da „izmisli“ neke nove igrače, kvalitetnija krila, jer je u ovoj formaciji 4-2-3-1 tu najveći problem srpskog tima.

Ali, sve je to usputni posao do Dana D. A, on je zaokružen crvenom bojom u kalendaru – 24. septembar. Utakmica sa Grčkom u (verovatno) Beogradu. Jer, jedini takmičarski cilj koji Veljko Paunović ima u 2026. godini je da osvoji bar četiri boda protiv Helena, odnosno, da završi grupu ispred Grčke. Ili, najpreciznije rečeno, bar na trećem mestu, pošto su Nemačka i Holandija favoriti.

Po tom bilansu i poziciji Srbije u Ligi nacija tek može da se pravi prvi presek onog što je Paunović uradio, šta je napravio od Orlova, da li ih je unapredio, da li su počeli ponovo da se dižu ili su im noge i dalje u blatu.

Osvajanje trećeg mesta koje donosi prvi šešir u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo je jedini rezultatski imperativ koji Paunović ima u tekućoj godini. Sve drugo, sve pre toga, samo su usputne stanice i tako ih treba i gledati. Naravno, uvek je lepše kada se i na tim „stanicama“ pobeđuje i igra lep fudbal, ali ni to ne mora da nagovesti kakav će biti kraj. Uostalom, setimo se prethodne Lige nacija, u kojoj je Srbija izgledala vrlo pristojno, a odmah posle toga je doživela totalni krah u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo.

Proces je tek počeo i treba ga pustiti da teče. Bitno je samo da u septembru sve bude dovoljno „zategnuto“ za tri boda.