Najpotcenjeniji fudbaler planete

Beše kraj septembra, Ćabi Alonso se još “koprcao“ na Realovoj klupi i dobro mu je došla petarda na gostovanju kod Kairata. Ali kad pričamo o Realu, tri boda u Kazahstanu nikoga neće da oduševe, pa je dan kasnije u Madridu centralna tema bio – Federiko Valverde. Zamenik kapitena taj je meč odgledao kao navijač, nije se ni zagrevao, samo je sa rukama u džepovima stajao kraj terena...

I odmah su krenule teorije zavere i insajderske informacije. Jer samo koji dan ranije Valverde je u jednom iskrenom intervju priznao da nema problem sa tim da igra desnog beka kada su već Trent Aleksander Arnold i Dani Karvahal povređeni, ali da mu ta pozicija baš i ne prija.
“Nisam rođen da igram beka, nisam odrastao učeći da igram beka. Kada jesam igrao bio sam ponosan što sam to radio dobro, ali uvek sam imao sumnje… Ne osećam se komforno na toj poziciji i mučim se sa nekim stvarima… Ceo život sam igrao u vezi… Ali uvek ću da igram štagod mi trener kaže… Pitajte bilo koga: nikada nisam odbio da igram ni na jednoj poziciji. Ako treba, poginuću za saigrače i Real Madrid”, govorio je tada Valverde,  no svejedno je koji dan kasnije morao da objašnjava javnosti da nije odbio da igra protiv Kairata.

Naprotiv, Ćabi Alonso je smatrao da treba da ga dovede u red. Ostavio ga je na klupi uz reči: ako nećeš na beka, nećeš ni da igraš.

Alvaro Arbeloa nije ni izbliza toliko dobar trener kao Alonso, verovatno nikada neće ni biti, ali jednu stvar je znao – Fede nije bek. Kapa dole za sve što je učinio uz aut liniju kada se tako nešto moralo, morao je na kraju krajeva i Arbeloa tako da ga koristi u prvim mečevima. Ali madridski mediji već su pisali da je svako malo Fede od članova stručnog štaba dobijao tihe poruke...
“Fede, želimo od tebe da postigneš 10 do 12 golova. Želimo te blizu protivničkog kaznenog prostora, da šutiraš što je više moguće“.

Rezultat? Od januara 2026. do danas Federiko Valverde je upisao osam asistencija i postigao četiri gola. Sva tri u sinoćnjoj rapsodiji protiv Mančester Sitija kada je odigrao utakmicu karijere, naterao Arbelou da ga naziva “Huanitom 21. veka“ po Realovoj legendi kojoj stadion “Santjago Bernabeu“ i dan danas peva na svakoj utakmici.

Valverde je, uostalom, u Madridu već skoro deceniju, odigrao je 362 utakmice (38 golova, 43 asistencije), tri puta je osvajao Primeru, dva puta Ligu šampiona, ostale trofeje da ne pominjemo. Imao je i ranije periode kada je Kraljevski klub ponajviše zavisio od njega, ali Real je takav da će uvek pre da skrene pogled ka nekom Embapeu, Vinisijusu, Belingemu, kome god samo dok taj neko u nogama nosi raskošan talenat i tu aristokratsku dozu arogancije.

Fede je drugačija vrsta fudbalskog plemića. Njegovo postojanje u Realu je otelotvorenje one grčke definicije da je aristokratija vladavina najboljih. Jer Valverde jeste tu na vrhu. Već godinama. Samo mu to niko ne priznaje.
“On uvek zasija. Samo što ljudi ne vide taj tip sjaja. Ljudi ne vide igrače koji trče. A, uveravam vas, Trentu je mnogo lakše da se brani kada se neko brani sa njim. Fede ne samo što daje golove, on tehnički isijava. Taj će da se prilagodi svakoj situaciji. Bio desni ili levi bek, iza napadača, štoper, vezista... Samo još golmana nije igrao“, hvali ga i čuveni Tjeri Anri.

🔥🔥🔥
Častimo čitaoce Mozzart Sporta sa 2.000 dinara!
🔥🔥🔥

Kad je već pomenuo Trenta, red je da pitamo i njega...
“Ponestaju mi reči kojima bih mogao da ga opišem kao igrača. Oduševljavao me još dok sam bio u Liverpulu. I smatram da je on bez sumnje najpotcenjeniji fudbaler planete. Tek kada zaigraš s njim shvatiš koliko daje timu. On pokrije bukvalno svaki pedalj terena. Sve nam da. Možda kao saigrač ne mogu da mu dam bolji kompliment od toga da je fudbaler na koga uvek možeš da osloniš. Uvek je tu. I nikada nas nije izneverio. Ljudi će možda sada početi da primećuju, ali on je već godinama na samom vrhu liste najboljih vezista“.

I svi to negde znamo, ali objektivno: da vas je neko pitao prekjuče da sastavite idealnih 11 današnjice, koliko vas bi u tim uvrstilo Valverdea? Pored svih tih Vitinja, Belingema, Pedrija, Bernarda Silvi, Bruna Fernandeša i koga sve već nismo uzdizali u nebesa, uglavnom opravdano.

(©Reuters)

Neopravdano je to što smo zapostavljali možda ne očigledno najboljeg, ali utisak je bar najvrednijeg među njima. Najvrednijeg u smislu truda koji će da uloži na ama baš svakoj utakmici. Najvrednijeg u smislu koliko je vredan svakom treneru koji ga ima. Pokušajte samo da se setite ko je još, pored Dominika Soboslaja i Fedea Valverdea, od tih vezista vrhunske klase pristao da se spusti na beka?
“Rekao sam mu da želim golove i asistencije kao iz perioda pod Ančelotijem (u sezoni 2022/2023 dao je 12 golova i imao sedam asistencija). Ne košta da pitam... Želeli smo da bude agresivniji, da napada prostor iza protivničke poslednje linije, znali smo da će tu biti mesta. Pomogao je i Trentu pozadi, dao tri gola. Nezaboravna partija. Fede je moja produžena ruka na terenu. On je simbol toga kako bi fudbaler Reala iz Madrida trebalo da izgleda. Neće da stane ni kad ga sve boli. On vodi primerom. Ponosan sam, zaslužio je sve ovo“, govorio je Arbeloa.

Zaslužio odavno jeste, iako je na prethodnih 75 utakmica u Ligi šampiona dao golova taman koliko i sinoć – tri. Ali nije sve u golovima. Ima nešto u istrajnosti, upornosti, žrtvi. Kad se to sve iznese, onda prirodno dođu i sve one veštine i golovi istinskih fudbalskih majstora.
“Definitivno jedna od najboljih utakmica moje karijere, u smislu golova. Zaista sam uživao, dugo nisam ovako. Sanjaš o ovakvim mečevima“, komentarisao je sam Valverde, ponovo skroman, a uvek usmeren  na ono što je najbitnije – na tim.
“Moramo jedni druge da tretiramo kao braću. Da se podržavamo, da se branimo, da se pomažemo, da jedni drugima čuvamo leđa. Pokazali smo da je ova grupa jedinstvena i da zajedno možemo da napravimo velike stvari. I Vini me je pitao da li želim ja da izvedem penal. On je Realova legenda, veliki prijatelj. A penal? Promaši se, i to je deo fudbala“.

Istorijska noć. Het-trik protiv favorizovanog protivnika. I nema “ja“ u njegovim rečima. Ima samo tim. Ima i taj Vinisijus što je poslednjih nedelja bio pod najvećim pritiskom. Da preformulišemo onu staru o majkama i zetu: svaki bi ga trener uzeo za kapitena.