Najmanji Partizanov problem je golman, ali je – problem

Najveća odgovornost za posrtanje kluba je na čelnicima, potom trenerima (trojica samo ove sezone), tek onda igračima, s tim da je u haosu kakav vlada Humskom teško ostati imun na utisak da crno-beli nemaju jasnu strategiju kako bi trebalo da im izgleda kompozicija tima, počev od mesta među stativama.

Prošlo je godinu i devet meseci od odlaska Vladimira Stojkovića u Saudijsku Arabiju, a Partizan je propustio da iskristališe golmana sposobnog da ga valjano zameni. U zaključku velikog dela javnosti krije se samo jedan od odgovora na pitanje zašto ekipa u poslednje vreme liči maltene u džak za udaranje, da na njoj iskaljuje bes ko stigne.

Stojković predstavlja referentnu tačku, važi za najboljeg srpskog golmana u 21. veku, bio je reprezentativac, pravilnim načinom treninga i ishrane produžio karijeru (brani i u 40. godini), a klub nije uradio ništa da bi formirao odgovarajuću zamenu. Jasno je bilo i kad se drugi mandat Velikog Vladimira bližio kraju kako će teško biti nadomestiti njegov odlazak, da bi vreme pokazalo koliko je bio značajan i uticajan na ekipu i da je teško, možda i nemoguće, popuniti njegove cipele. Ipak je to veliki broj.

Prvu grešku koju je Partizan napravio jeste što je još za vreme Stojkovićevog boravka promovisao Aleksandra Popovića u startera, a znatno iskusnijeg i kvalitetnijeg golmana preselio na klupu. Obrazloženje je glasilo da je tadašnjem treneru Savu Miloševiću bilo pogodnije da na taj način ispoštuje bonus pravilo i mladi Užičanin je počeo da brani. I greši... A onda, kad je napredovao, stekao sigurnost, počeo da spasava ekipu u nekim susretima – što samo pokazuje koliko je tim bio loše selektiran kad je golman bio najbolji pojedinac – u Humskoj su napravili drugu grešku. Oko Aleksandra Popovića formirali su hajp da je golmanska budućnost kluba i srpskog fudbala i ubeđivali javnost da ima kvalitet da brani u nekoj od „Liga petice“, navodno odbili ponudu iz Francuske vrednu 1.000.000 evra. Na sve to nadovezao se još jedan propust, jer ako je već označen kao perspektiva, dečko koji obećava, onda je klub, sa svim strukturama, od trenera golmana do predsednika, morao da stane iza Popovića i kad je grešio. Priordno je da mu nekad ne ide. Kao, na primer, u večitom derbiju februara 2022. kad je bodovna prednost Partizana počela da se topi. Nedugo posle toga Popović je „smenjen“ i u završnici prethodnog prvenstva uglavnom je branio Nemanja Stevanović.

Aleksandar Popović (© MN Press)

Dijametralno suprotan slučaj zabeležen je u aktuelnoj sezoni. Počeo ju je Stevanović, tadašnji trener Ilija Stolica verovao je da je snalažljiviji nogama i da bi začetkom akcija iz kaznenog prostora mogao da utiče na lakši ulazak u igru. Ispostavilo se da je na početku prvenstva Parni valjak teško prihvatio ideje Ilije Stolice, grešio serijski, nije se ni Stevanović proslavio i čim je usledila prva promena trenera, a na klupu seo Gordan Petrić, bivši član Čukaričkog je ražalovan. Nije branio sve do susreta sa Vojvodinom u Novom Sadu, a onda je primio dva gola i ne samo svojom krivicom uticao da se zaostatak za Crvenom zvezdom poveća na 22 boda, a klub dva kola pre kraja osnovnog dela prvenstva spusti na četvrto mesto tabele Mozzart Bet Superlige.

Tako se stvorila dihotomija golmana u Humskoj i došlo do nimalo zavidnog položaja da za godinu i po od odlaska Vladimira Stojkovića Partizan nije iskristalisao njegovog naslednika. Propustio je priliku da istrpi Aleksandra Popovića u njegovim kriznim trenucima i omogući mu da napreduje. Da mu je zaista verovao, ne bi ga tek tako dvaput sklonio sa crte (tokom prolećnih delova prošle i ove sezone). Sve to utiče na psihu mladog golmana i možda ga u okolnostima ograničenog poverenja sprečava da pokaže šta sve ume. Ostaje i dilema kako su u Humskoj reagovali na reči „Zašto se 17. put povlačimo?“ posle čega je Gordan Petrić istakao da je „izgubio kontrolu nad svlačionicom“ i može biti da je i to jedan od razloga što je pred meč u Novom Sadu, odloženim dejstvom, sklonjen Popović. Uz napomenu da je imao nekoliko kikseva koji su sve skupa doveli do rokade.

Nemanja Stevanović u Novom Sadu (© Star sport)

Ako je Popović osetio da klub nije do krajnih granica uz njega, onda i Nemanja Stevanović ima razloga da veruje kako nije dovoljno ispoštovan. Čak u stručnim krugovima vlada mišljenje da je bolji golman od konkurenta, te da je zaslužio šansu, kontinuitet kakav je ukazan Aleksandru, a nije ga dobio. I dalje se pamti kako je Stevanović u završnim minutima finala Kupa 2017. sačuvao Partizanu pobedu nad Crvenom zvezdom, kako je na kraju te sezone odmenio povređenog Filipa Kljajića, kako je uskakao po potrebi svaki put kad je bilo gusto (penal serija sa Sočijem), ali... Lozničanin je slat na čak tri pozajmice (Teleoptik, Rad, Čukarički) i nijednom nije stekao dovoljno poverenja ljudi iz kluba. Da jeste, on bio bio „broj jedan“. Ovako je mahom rezervna opcija.

Najlošije po crno-bele je što ovakim tumbanjem, maltene na svakih šest meseci, dovode i same čuvare meže u zabunu. Jedino je povoljno što među njima nema sujete, upućeni kažu da se dr(u)že, hrabre, motivišu, mada nema ni jasnog opredeljena ko bi za sledeću sezonu trebalo da bude prva opcija.

Ima Partizan i trećeg golmana. Samo što ga navijači maltene nisu videli na delu. Otkako je stigao avgusta 2022, posle Stojkovićevog odlaska u Al Fejhu, Milan Lukač branio je samo jednom, u uvodnom duelu Kupa Srbije ove sezone, u Sremskoj Mitrovici, kad je poražen slabijim izvođenjem penala od prvoligaša Radničkog.

UČINAK PARTIZANOVIH GOLMANA U SEZONI 2022/23

Aleksandar Popović 34 utakmice, 37 primljenih golova, 13 puta nesavladan;

Nemanja Stevanović šest utakmica, osam primljenih golova, dvaput nesavladan;

Milan Lukač jedna utakmica, jedan primljen gol.