Najlošija Srbija u Piksijevoj eri, ali naš tim uvek igra do kraja (VIDEO)

(od izveštača Mozzart Sporta iz Razgrada)

Pala je Srbija. I sa prvog mesta i u očima navijača. Trebalo je da iz Razgrada osvetli put ka Nemačkoj, a izgubila se u bugarskoj nedođiji i više nije lider kvalifikacione Grupe D. Pretekla ju je Mađarska, koja posle junskog ciklusa ima isto bodova, ali bolju gol-razliku, dok naš tim ima daleko vidljivijih problema nego što se verovalo. Ako je u Beču upozoren koliko mu je odbrana klimava, onda je protiv tima Mladena Krtajića, koji obiluje sopstvenim problemima, ali je energetski bio daleko sigurniji, spoznao da tu mora neuporedivo staloženije. Jedino što ga „čupa“ jeste, kao i protiv Jordana, što nikad ne odustaje, što igra do kraja, čak i kad je rezultat nepovoljan i to mu je omogućilo da ovo gostovanje završi sa pozitivnim remijem – 1:1.

Nikad nije jednostavno igrati na strani, makar preko puta bio tim tek u stvaranju. Nije lako ni kad povrede saseku granu na kojoj Orlovi redovno stoje, pošto su pred okupljanje ostali bez napadačke snage (zbog povreda nije bilo Mitrovića, Vlahovića i Jovića), ali je isto tako jasno da su manjkavosti uočene u uvodna dva kola došle na naplatu. Ovoga puta usled lanca grešaka u poslednjoj liniji što je početkom drugog poluvremena kaznio Kiril Despodov i činilo se da je publici na stadionu Ludogoreca (gde inače igra) omogućio da se raduje prvencu u kvalifikacijama, sve dok u nadoknadio nije poentirao Darko Lazović, pokazavši da Dragan Stojković ume da napravi izmene i da ne odustaje i kad je na ivici ambisa.

Bez obzira na tah hitac krilnog fudbalera Verone, Srbija će pred septembarski prozor imati dosta „domaćih zadataka“. Ni ono viđeno u Beču, iako je bio kontrolni duel sa Jordanom, ni protiv istočnih komšija ne obećava. Pogotovo u odbrani. Tri primiljena gola od ekipa slabije rangiranih na FIFA listi jesu tema za razmišljanje. Još kad se tome doda da igre maltene nije bilo, a da je do gola Lazovića izostalo i ono što nas je u poslednje dve i po godine krasilo (realizacija) može slobodno da se konstatuje da je ovo bila najlošija utakmica Piksijevog tima. Makar takmičarskog karaktera. A opet, srećni smo što je i u takvim okolnostima završena bodom.

Izgledala je Srbija kao da se vremenskom mašinom vratila nekoliko godina unazad. Delovala je sporo, anemično, dekoncentrisana u odbrani, neuverljiva na sredini terena i bezidejno u napadu. Jedino se oslanjala na individualna rešenja u pokušaju da kreira šansu. Samo što u fudbalu važe pravila kao i u životu, koliko poštuješ loptu, toliko ti ona vraća. Na dve trećine terena naš tim je bio loš i kad je tako onda ne deluje logično da tamo gde ga rival čeka ušančen, sa velikim brojem igrača, probije bedem. Makar on bio popustljiv u nekim prethodnim utakmicama.

Na ovoj je Mladen Krstajić promovisao kvartet u defanzivnoj liniji, a Popov, Antov, Hristov i Gruev udaljili od gola projektovane pokretače naših akcija. Kad se tome dodaju uloge Ilieva i Kraeva dobija se neravnopravna borba šest na tri i postaje jasno zašto su se Dušan Tadić, a naročito Sergej Milinković Savić mučili da uđu u kazneni prostor i(li) stvore šansu Dejanu Joveljiću. Dvojica glavnih kreativaca su upala u zamku domaćina, delovalo su neslanažljivo između njihove dve linije i tek bi po neku loptu distribiirali na stranu. Kad bi stigla na desnu, Andrija Živković je, osim u jednoj situaciji (prošao Petkova, umalo da autogol postigne Anotv) delovao bojažljivo da krene napred. Levo bi nekoliko puta protutnjao Filip Kostić, ali je ostao nedorečen.

Isostavilo se da je Srbija maltene bacila pod tepih uvodnih 35 minuta i, iako je imala kontrolu nad dešavanjima na terenu, tek u završnih desetak pre velikog odmora stvorila tri obećavajuće akcije. Uglavnom zahvaljujući Tadiću kome je dugo trebalo da uhvati prepoznatljiv ritam. Kapiten je najpre proigrao Kostića (krilo Juventusa otišlo suviše uz liniju), zatim prebacio odbranu domaćina i omogućio Joveljiću da spremi šansu Lukiću (sviran ofsajd), da bi upravo fudbaler Fulama probao sa distance.

Mršavo je to bilo od lidera Gripe D, koji je probleme imao u začetku akcija, u odbrani, a ona se činila nesihronizovanom što nas umalo nije koštalo. Strpljivo je selekcija Mladena Krstajića čekala priliku da zapreti, svesna da se može osloniti ili na kontre ili na greške našeg tima. Dočekala je lošu kominikaciju Vanje Milinković Savića i Nemanje Gudelja, ali Kiril Despodov kao da se sam iznenadio manjkom rutine u našem timu; probao je Čočev posle karambola u kaznenom prostoru Orlova; a najbolju šansu Bugarska je imala kad je naša odbrana „pukla“, Gudelj zakasnio da formira ofsajd, da bi na dodavanje Despodova za Ruseva napadač CSKA 1948 promašio ono što ne bi smeo. Srećom po nas.

Samo, sreća je varljiva kategorija. Ono što Rusev nije u 31, jeste Despodov u 47. minutu. Kad bi mogao da kaže „hvala“ odbrani Srbije poslao bi zahvalnicu na više adresa, prevashodno Strahinji Pavloviću i Nemanji Gudelju, posle čijih propusta je kapiten Ludogoreca provukao loptu kroz više pari nogu iza Vanjinih leđa i tad je delovalo da je đavo došao po svoje. Mogao je da nam se dodatno nasmeje kad je rezervista Filip Krstev uzdrmao prečku...

Kad je Piksi video da smo u problemu, da ne vladamo situacijom, probao je najpre uvođenjem još jednog špica (Đorđa Jovanovića), zatim krila (Lazovića i Mladenovića), želeo je da dobije na visini slanjem Grujića na teren. Nije vredelo. Sve što je Srbija uradila do sjajnog gola Lazovića svelo se na pas Sergeja za Jovanovića (u nastavku akcije loša reakcija Kostića) i nekoliko centaršuteva Tadića koji nisu završili gde je kapiten zamislio. Bila je i velika šansa Mladenovića u završnici, ali novi fudbaler Panatinaikosa, ipak, nije centarfor da ti je iskorisito. Zato jeste drugi rezervista, Darko Lazović kad je naš tim baš pritisnuo, a bugarski se povukao.

Što samo sugeriše koliko je ova ekipa moćna sa Mitrovićem (i u tom pogledu) i koliko gubi na težini (doslovce) kad njega nema. Zato želimo da verujemo da je ovo bilo samo slabo veče. U suprotnom...

BUGARSKA – SRBIJA 1:1 (0:0)

/Despodov 47 - Lazović 90+6/

Razgrad

Stadion: Ludogorec Arena

Gledalca: 8000

Sudija: Krejg Poson (Engleska)

BUGARSKA (4-4-2): Djulgerov – Popov (85. Galčev), Antov, Hristov, Gruev - Petkov, Iliev (66. Stefanov), Kraev, Čočev (66. Krastev) – Rusev (81. Petrov), Despodov (78. Delev)

SRBIJA (3-4-2-1): VMS – Milenković, Gudelj, Pavlović – Živković (71. Lazović), Maksimović (81. Grujić), Lukić (58. Jovanović), Kostić (71. Mladenović) – Tadić, SMS – Joveljić.

GRUPA G:

Bugarska - Srbija 1:1 (0:0)

/Despodov 47 - Lazović 90+6/

Mađarska - Litvanija 2:0 (1:0)

/Varga 32, Salaj 83/