Najlepši izlazak u grad: Fudbal poput orgazma! Kao da smo osvojili novac na lutriji

Njegov kolega, Alija Krasić, na sličan način je doživeo emotivni trenutak posle meča na Kraljevici.
„Radio sam za vreme utakmice, nisam gledao, ali sam pratio reakcije momaka iz lokala. Bilo je emotivnih lomova, kad nam je poništen gol, nije mi bilo ni do čega. Ne mogu da opišem kako mi je bilo kad je Brazilac Bezera promašio penal“, vrti glavom Alija, dok mu Faris u prolazu dobacuje:
„Orgazam!“

„Kao da smo osvojili novac na lutriji“, dodao je Krasić.

RUBEŽIĆ I GAĆINOVIĆ SU SE PRE DVE GODINE DOGOVORILI DA ĆE UVESTI PAZAR U EVROPU

Svi su u ponedeljak veče u Novom Pazaru bili jedno. Nevezano za godine, versku pripadnost ili političku opredeljenost, fudbal je opet pokazao da je generator velikih emocija. Možda su se najlepše ocrtale na licima devojaka, koje su nestrpljivo čekale, kako ih lokalci nazivaju, junake iz Zaječara. Među njima je i Bjanka Rubežić, sestra strelca drugog gola protiv OFK Beograda, Slobodana Rubežića.
„Baš sam ponosna na brata! Znam koliko je ovo želeo i prvi put kada je bio ovde. Pre dve godine je takođe sarađivao sa Gaćinovićem i još tad su se dogovorili da će jednog dana uvesti Novi Pazar u Evropu. Eto, dogodilo se posle Slobodanovog povratka iz Aberdina. Njemu je jedino dolazilo u obzir da se vrati ovde. Što se tiče Srbije, nije želeo ni u jedan drugi klub osim u Novi Pazar. Drago mi je što se vratio, ovo je njegova druga kuća, svi se osećamo kao da smo delimično odavde. Živeli smo ovde kad je Slobodan prethodni put igrao na Gradskom stadionu, tako da nam je Novi Pazar svima u porodici kao druga kuća“, kaže Bjanka Rubežić.

Slične emocije deli i Nena Ljajić, njena i Slobodanova drugarica.
„Kad se Rubi vratio, ponovo sam počela da gledam fudbal, koji je u Novom Pazaru nešto posebno. Doživljavamo ogromnu ljubav dok gledamo fudbal, ovo je nešto najlepše što smo mogli da doživimo. Kad se lepe stvari dešavaju u našem gradu svi smo složni, ovo ne može da se kupi. Taj osećaj mora da se doživi“, dodaje Nena.

OMAŽ BIVŠIM ASOVIMA I NAVIJAČIMA: DA SU ŽIVI, SIGURNO BI IH INFARKT STREFIO

Pazarci su u danima velikog slavlja pokazali veličinu. Nisu zaslepljeni uspehom samo aktuelne generacije, već su i kapitene pređašnjih pozvali da uveličaju skup. Na binu su se peli Ljuto Bogućanin, Esad Karišik, Emir Plojović, Enver Gusinac, Koje Košuta... A u publici, među narodom, Admir Kecap, koji je u nedelju pohitao i u Zaječar, da uživo bodri sastav Vladimira Gaćinovića.
„Da nisam bio tamo, kajao bih se sigurno. Onaj doživljaj, atmosfera i utakmica za infarkt. Neopisivo! Drugovi pored mene su bukvalno u suzama doživljavali istorijski plasman u Evropu. U sezoni 2014/2015. smo bli nadomak međunarodne scene, iako smo bili na četvrtom mestu, ali nismo dobili licencu. U međuvremenu je infrastruktura podsignuta na ozbiljan nivo“, ponosan je bivši napadač Plavih.

Oseća i Kecap da je proboj van granica države velika satisfakcija za sve igrače koji su prethodnih godina nosili dres Novog Pazara.
„Kako da ne... Nismo deo sadašnje ekipe, ali su nas pozvali, da nam se zahvale na neki način. Mnogo je muke i odricanja bilo potrebno da se nešto ovako ostvari. Adem je sad tu, pokretač nove energije, Islamović, pa i svi ostali. Ostvarili su san za svakog Pazarca. Ovaj grad živi za fudbal, živi za Evropu. Neki od navijača koji su nas pratili godinama, nažalost, sad nisu sa nama tu, ali što bi rekao jedan moj prijatelj – da su živi, sigurno bi ih infarkt strefio, koliko su iščekivali i maštali o tome“, dodao je Kecap.

OVO SE POREDI SA RADOŠĆU ROĐENJA MUŠKOG DETETA

Na nekoliko desetina metara od sadašnjeg centarfora Jošanice, u obližnjem lokalu u kojem se isključivo služi čaj, sede svedoci istorije fudbala u Novom Pazaru. Sve što se se trenutno dešava preživljavaju sa suzama radosnicama u očima.

„Rođen sam blizu stadiona pre 70 godina. Redovno sam išao na utakmice, ulazili smo, ispadali iz lige, viši, pa niži rang... Ovo što sam sada doživeo je vrhunac svega. Pazar je osnovan pre 97 godina, prezentovaćemo Novi Pazar na lep način, veliki uspeh“, poručuje Safer Sefić. „Još sam pod utiskom pobede u Zaječaru. Ono je bilo za infarkt. Meni nikada nije manjkalo emocija, ali ono je nešto neverovatno. Znate kako, imam osmoro unučadi, muških i ženskih, zdrava deca, ali emocije koje sam osetio posle plasmana u Evropu može da se uporedi sa radošću radošću kad sam ja dobio prvog muškog naslednika od ćerke“.

U klubu koji će za tri leta postati stogodišnjak, 25. maj 2025. ostaće zauvek uklesan posebnim slovima u sportskim alamansima.
„Čak ni ja koji sam večiti optimista i jedan od najvećih navijača Novog Pazara svih vremena i hroničar, nisam mogao da pretpostavio da možemo da se plasiramo u kvalifikacije nekog evropskog takmičenja. Prolazili smo kroz razne rangove, osvajali prva mesta, vraćali se, ulazili, ali ovako nešto ne može da se doživi. Čestitam upravi kluba, fudbalerima, izuzetnom treneru Gaćinoviću, navijačima, ali posebno našem velikanu, generalu Rasimu Ljajiću“, kaže Đerlek Imbaludin Bala.