Najgori trener u istoriji Premijer lige, pokvario Inter i Atlantu, pa postao selektor Holandije

Prošlo je više od mesec dana otkako je Barselona postavila Ronalda Kumana za trenera, a Holandija izgubila selektora. Trideset i kusur dana kasnije, čelni ljudi holandskog fudbala našli su zamenu u vidu Franka de Bura koji bi trebalo da vodi državni tim do 2022. godine.

Zašto pišemo u potencijalu? Naime, 50-godišnji stručnjak će voditi Lale na predstojećem Evropskom prvenstvu 2021. a očekivanja neće biti mala. Po završetku Eura sledi ocenjivanje učinjenog i ukoliko fudbalski savez ne bude bio zadovoljan, tražiće se novi selektor.

U najužoj konkurenciji za stratega reprezentacije koja je pre deset godina bila vicešampion sveta, a pre šest bronzana na Mundijalu, bili su još Frank Rajkard, odnosno Peter Boš. Nekadašnji trener Barselone nije želeo da se vrati najvažnijoj sporednoj stvari na svetu, Boš je bio istrajan u nameri da odradi ugovor sa Leverkuzenom koji važi do leta 2022. Pominjao se još Henk ten Kate kao želja igrača, stidljvo se provlačilo ime Masimilijana Alegrija, ali je izbor pao na De Bura, četvorostrukog osvajača titule sa Ajaksom.

Veza De Bura sa selekcijom Holandije je neraskidiva, ali ako se sagleda čitavu trenersku karijeru, imao je više neuspešnih epizoda nego onih za pamćenje.

Da krenemo od argumenata "za". Odigrao je 112 mečeva za Oranje, više imaju samo Vesli Snajder (134) i Edvin van Der Sar (130). To je jasan pokazatelj da mu je selekcija Holandije urezana u DNK i da bi bio maksimalnom predan premijernom angažmanu u reprezentativnom fudbalu.

"Zajedno sa pozicijom premijera, selektor reprezentacije je najvažniji posao u Holandiji. O tome svi pričaju", kazivao je ranije Frank de Bur.

Ako prethodni argument nije bio dovoljan, onda ovakva izjava dovoljno govori sa kolikom će se ozbiljnošću posvetiti zadatku. Nije mala stvar ni to što je legenda Ajaksa sedela na klupi Holandije tokom Mundijala u Južnoj Africi. Doduše kao desna ruka tadašnjeg selektora, Berta van Marvajka. Tada je ostvaren najveći uspeh Oranja na planetarnim smotrama od 1978. kad je takođe poražena u finalu.

Tu je i druga strana medalje. Možda merodavnija kada je u pitanju izbor čoveka koji će komandovati državnim timom. Odnosi se na učinak tokom trenerske karijere.

Pomenuli smo četiri titule sa Ajaksom. Poslednja je osvojena 2014. i od tada, ništa ozbiljno Frank de Bur nije postigao. Posle PSV-ovog pokoravanja Eredivizije u sezoni 2015/16, De Bur je spakovao kovere i uputio se u Milano. U Interu je izdržao samo tri meseca. Nije ni moglo drugačije, jer je u 11 utakmica njegov tim poražen pet puta, uz dva remija i četiri pobede. Sledeća stanica Selhurst Park i blamaža u Premijer Ligi. Četiri utakmice, četiri poraza i otkaz u Kristal Palasu. Ožiljak i sramota koje je pokupio u Londonu teško će biti zaboravljeni, a za to se postarao Žoze Murinjo. De Bur se po odlasku iz Londona odvažio da komentariše Murinjovu raspodelu minuta Markosu Rašfordu, a Portugaloac mu odgovrio u skladu sa reputacijom koja ga prati:

“Pričitao sam da najgori trener u istoriji Premijer lige, Frank de Bur, smatra da nije dobro za Rašforda da ima mene za trenera. Da mu je Frank trener naučio bi kako da izgubi svaku utakmicu“, odbrusio je Murinjo.

Usledila je selidba daleko od Evrope. MLS je delovao kao poligon gde bi Holanđanin mogao da se vrati osvajanju trofeja. I uspeo je u tome. Njegov tim zaslužio je dva pehara, ali sporadična, u kupu šampiona i US open kupu. MLS je ostao misaona imenica, a Atlanta - iako prethodno prvak - zaustavljena u finalu Istočne konferencije od Toronta. Iako je raspolagao sa jednim od najmoćnijih timova lige, sa Pitijem Martinezom, njegovi prezimenjakom Džozefom i Ezekijelom Barkom.

Promocija Franka de Bura očekuje se do kraja ove ili početkom naredne sedmice. Zatim sledi objavljivanje spiska igrača za prijateljsku utakmicu sa Meksikom, odnosno duele u Ligi nacija protiv Bosne i Hercegovine odnosno Italije, 11. i 14. oktobra. Hoće li očarati ili razočarati?