Najbolji koji propuštaju Mundijal: Nema golgeterskog teroriste, Kvaradone, Zlatne lopte i "prve pratilje"

Svetsko prvenstvo, događaj koji okuplja najbolje na svetu. Ili makar najveći deo krema planetarnog fudbala. Ipak, ima i onih kojima će, i pored toga što će imati priliku da odmore od naporne sezone, narednih mesec dana teško pasti, jer svojim kvalitetom i ambicijama pripadaju Mundijalu, ali će isti morati da posmatraju kraj malih ekrana.

Da li zbog manjka fudbalskog talenta u svojoj zemlji, odluke selektora ili povrede što ih je "pokosila" taman pred početak Mundijala. Upravo smo pomenute kriterijume koristili i sastavili tri tima od fudbalera koji neće igrati na Svetskom prvenstvu.

Krenimo onda od najjačeg, sastavljanog od povređenih igrača, najjačeg od pomenuta tri. Nije doduše bio nekoliko dana pre početka prvenstva, ali su se u samo dva dana razmaka povredili prvo Sadio Mane potom i Karim Benzema, "prva pratilja" osvajača Zlatne lopte i najbolji fudbaler na planeti lično... Inače, biće ovo treći Mundijal u istoriji na kojem nećemo gledati osvajača Zlatne lopte iz te godine, a prvi još od 1978.

IGRAČI KOJI ZBOG POVREDA PROPUŠTAJU SP

(4-2-3-1) Menjan – Džejms , Kimpembe, Dijeg Karlos, Ćilvel – Kante, Pogba - Žota, Nkunku, Mane - Benzema

Njima je verovatno najteže. Posebno onima kojima bi ovo bio prvi Mundijal u karijeri. Majk Menjan je jedan od njih. Pažnju Didijea Dešana skrenuo je tek prelaskom u Milan, branio fantastično u prethodnih godinu i po dana tokom kojih je, možemo slobodno reći, bio jedan od najboljih golmana na svetu. Bio je predviđen kao zamena za Iga Ljorisa, ali je sredinom oktobra obnovio povredu lista od koje se nije oporavio na vreme. Njegov saigrač iz reprezentacije Presnel Kimpembe još je malerozniji. Njega je Dešan poveo uprkos tome što je bio rovit, ali se ispostavilo da neće biti spreman za planetarnu smotru te je postupio drugarski i mesto u državnom timu prepustio Akslu Disasiju. Blok ispred Menjana kompletira Dijego Karlos. Nakon odličnih partija u Sevilji, u dresu Aston Vile je trebalo da istakne kandidaturu za mesto na konačnom spisku, ali je brzo po dolasku povredio Ahilovu tetivu i tri i po meseca pre početka turnira ispao iz konkurencije.

Bočne pozicije rezervisane su za Čelsijeve Engleze, Risa Džejmsa i Bena Čilvela. Ovaj drugi posebno nije imao sreće, jer povredio se u poslednjem minutu utakmice između Čelsija i zagrebačkog Dinama koja nije imala preterani rezultatski značaj. Džejms bi s druge strane lako mogao da uđe u konkurenciju za najboljeg desnog beka na svetu, taman je preuzeo poziciju od Kirana Tripijea u reprezentaciji, ali ga je povreda kolena na meču sa Milanom na duže vreme odvojila od terena. U veznom redu ponovo Francuzi, Ngolo Kante i Pol Pogba, vezivno tkivo koje je imalo veliki doprinos u osvajanju svetske krune u Rusiji pre četiri godine.

A u napadu - dobitnik Zlatne lopte i njegov prvi pratilac… Veliki maler poterao je Karima Benzemu i Sadija Manea. Benzemu je Dešan poveo uprkos tome što je početkom novembra obnovio povredu, jer zvanično najboljeg fudbalera na svetu ne otpisuješ tek tako. Trenirao je sve vreme tokom okupljanja odvojeno, a onda mu je na prvom timskom treningu, dan uoči početka Svetskog prvenstva, pukao kvadriceps leve butine pa će ostati na samo jednom učešću na Mundijalima, onom iz 2014. Slična je situacija sa Maneom, povredio se na pretposlednjoj Bajernovoj utakmici u 2022, došao povređen u Katar sa nadom da će se oporaviti, ali je sredinom ove nedelje postalo jasno da su ga Senegalci "izgubili" za turnir. Na suprotnom boku njegov doskorašnji saigrač Diogo Žota koji bi izvesno bio starter u Portugaliji. Kristofer Nkunku verovatno ne bi u Francuskoj, ali bi posle Benzemine povrede i te kako značio, no i sam se povredio tokom mini priprema Trikolora...

IGRAČI ČIJE SE REPREZENTACIJE NISU KVALIFIKOVALE

(4-2-2-2): Donaruma - Di Lorenco, Škrinjar, Alaba, Robertson - Verati, Barela - Salah, Kvarachelija - Haland, Osimen

Jan Oblak i Đanluiđi Donaruma bacili su nas na ozbiljne muke, ali smo se na kraju odlučili za italijanskog čuvara mreže, prvenstveno zbog ovosezonske forme. Uspeo je u potpunosti da istisne Kejlora Navasa iz startne postave, branio je na svakoj od 22 utakmice u svim takmičenjima i primio tek 16 golova, dok se Oblak s druge strane u jednom trenutku bio kritikovan od strane španskih medija zbog izdanja slabijih od uobičajenih. Dominaciju Azura u našem idealnom timu nastavljaju Đovani Di Lorenco – jedini "protivkandidat" Huan Kvadrado čija je karijera u padu – te srce i pluća tima, Marko Verati i Nikolo Barela koji bi komotno mogli da se svrstaju među najkvalitetnije na svetu, ne samo u ovoj ekipi.

Foto: ©AFP

Isto važi i za Endija Robertsona, koji doduše za razliku od pomenutih Italijana nije imao dovoljno kvalitetne saigrače da uopšte može da se nada odlasku na Mundijal. Baš kao i Milan Škrinjar, čija je Slovačka u društvu Rusije i Hrvatske kvalifikacije završila kao treća. Poslednji član odbrane, David Alaba, našao se u prilici, ali je njegova Austrija u baražu izgubila od Velsa pa postoji realna šansa za univerzalac Reala karijeru završi bez ijednog učešća na svetskim prvenstvima.

I mada smo i sami svesni da bi malo koji trener u ovakvom sastavu izašao na teren, odlučili smo se za što ofanzivniju i "zvučniju" ekipu, sa četvoricom napadača. Dok su mundijalske kvalifikacije još bile u jeku, mnogi verovatno nisu ni čuli za Hviču Kvaracheliju, popularnog Kvaradonu, ali smo zbog nestvarnog starta sezone u Napoliju odlučili da ga ipak stavimo ispred Luisa Dijaza koji pritom zbog povrede ne bi ni mogao da učestvuje da je Kolumbija izborila plasman.

Na drugom krilu ko drugi do – Mohamed Salah. Liverpulov napadač je od svih pobrojanih bio najbliži odlasku u Katar, ali je u baražu protiv Senegala promašio jedanaesterac u penal seriji i izrastrao u jednog od tragičara. I na kraju sam špic napada o kojem ne treba previše trošiti reči – Viktor Osimen, najbolji strelac Serije A, i Erling Haland, golgeterski terorista koji je ugrozio sve moguće rekorde partijama u Mančester Sitiju. Tim koji bi, makar tako izgleda na papiru, lako mogao da se pobije za Boginju.

IGRAČI KOJI NISU POZVANI U NACIONALNI TIM

(3-4-3): De Hea - Tomori, Botman, Ramos - Klaus, Alkantara, R. Sančes, F. Mendi - Firmino, Ejbraham, Sančo

To što se David de Hea nije našao na spisku i nije preveliko iznenađenje, Luis Enrike već neko vreme nije računao na njega. Uostlaom, punih godinu dana ga nije pozivao na okupljanja. Odličnim partijama u aktuelnoj sezoni golman Mančester junajteda povećao je sebi šanse da se ipak vrati u državni tim, ali je još krajem oktobra saznao da od toga neće biti ništa, pošto ga Enrike nije stavio ni na širi spisak od 55 imena…Ramos se našao u dosta sličnoj situaciji. Od prelaska u PSŽ rekorder po broju nastupa za špansku reprezentaciju nije pozivan u reprezentaciju. Doduše, prethodne sezone zbog povrede gotovo da nije igrao, ali je ove podigao formu, ustalio se u startnoj postavi i propustio samo dve utakmice zbog suspenzije. Ipak, Enrike očigledno ne računa više na njega.

Za razliku od pomenutog dvojca, nepozivanje Svena Botmana i Fikaja Tomorija je pak pomalo neočekivano, posebno u slučaju engleskog štopera, jer nijedan od njegovih konkurenata iz državnog tima ne blista u klubu. Na bekovskim pozicijama su Francuzi, Ferlan Mendi i Žonatan Klaus. Dešan je odlučio da pozove po jednog desnog i levog beka pa su obojica otpali, a Klausa su francuski mediji "opisali" kao najveću žrtvu Dešanovih odluka pošto je odigrao četiri od šest utakmica u Ligi nacija i od marta redovno dobijao poziv.

U veznom redu opet Španac, Tijago Alkantara, kojeg Enrike već više od godinu dana "zaobilazi", mada je u veznom redu La Rohe konkurencija ionako paklena, a Tijago u poslednje vreme i nije na svom uobičajenom nivou. I dok Enrike pokušava da podmladi tim, Fernando Santoš se odlučio da kod kuće ostavi preporođenog Renata Sančesa koji može da ponudi toliko opcija u veznom redu...

Sančes i Alkanatara iz perioda u Bajernu (Foto: ©AFP)

U napadu je jedini "zakinut" Roberto Firmino, mada i tu možemo da polemišemo, jer je konkurencija u napadu Brazila zaista paklena. Kako bilo, fudbaler Liverpula je postigao devet i namestio još četiri gola u svim takmičenjima, primera radi više od Gabrijela Žezusa, Rišarlisona, Antonija i Gabrijela Martinelija, i ima svako pravo da misli kako je oštećen. Tami Ejbraham i Džejdon Sančo nemaju, napadač Rome je sušta suprotnost igraču iz prethodne sezone, postigao je tek četiri gola i Sautgejt je upravo slabu formu obrazložio kao razlog zbog kojeg ga nije zvao. Sančo čak nije ni bio ozbiljniji konkurent.

PIŠU: Filip Veselinović i Stefan Stanković