Najbolji iz šampionske generacije, nije želeo da gubi, ali ovu bitku nije mogao da dobije

Odlazak Siniše Mihajlovića sa životne pozornice zaustavio je svet na trenutak. Tužna vest udarila je poput brzog voza ljubitelje fudbala širom sveta, jer uz Mihino ime nikad nisu išle reči poput predaje ili poraza. Bio je pobednik, čak je i tu zlu bolest već jednom savladao... Ipak, surova sudbina želela ga je sad tamo, na nekom drugom mestu, među besmrtnima...

Borba i uspeh, prirodno su išli uz Sinišino ime na čitavom životnom putu, a da je rođeni pobednik bilo je jasno već na početku istog. Uz epitet člana šampionske generacije Vojvodine Mihajlović je u Crvenu zvezdu stigao kao poslednji delić istorijskog mozaika. Kao jednog od najmlađih u timu koji je pokorio Evropu i svet, od prvih koraka u Ljutice Bogdana saigrači su ga gledali kao mlađeg brata.

Dočekan raširenih ruku, kudravi momčić iz Slavonije brzo je postao veoma važan deo epohalnog tima i deo generacije koja je ostvarila verovatno najveći sportski uspeh na ovim prostorima. Posebnu ulogu u Sinišinoj adaptaciji i sazrevanju imao je Dragiša Binić, jedan od najiskusnijih u tadašnjem timu crveno-belih. Osam godina stariji ofanzivac iz Golubovca u to vreme imao je već zavidan staž kako na terenu tako i na beogradskim ulicama. Očigledno mu nije nedostajao ni njuh za kvalitet, ne samo fudbalski, već i ljudski.

Od prvog dana je Binić uzeo mladog saigrača pod svoje, novog cimera skraćenim kursom uveo je u svet u kojim je Mihajlović ne mnogo kasnije samouvereno i dominantno koračao. Dok je fudbala pamtiće se Mihini slobodnjaci, Božja levica razorne moći, ali i mentorska uloga u poznim igračkim godinama na Apeninima koja mu je potom olakšala ulazak u trenerske vode. Mnogobrojnim današnjim asovima Mihajlović je bio oslonac tokom prvih, nesigurnih, fudbalskih koraka, a sluh za igrače na početku njihovog puta pokazao je i kao trener, pruživši prvu šansu mnogim kasnijim fudbalskim zvezdama kako u Milanu, Bolonji, Sampdoriji i ostalim klubovima koje je vodio, tako i u reprezentaciji. Sve to po modelu koji je osetio na svojoj koži kroz druženje i stasavanje uz Binića.

"Miha je drhtao od Ljupka. Drhtao. Ali bukvalno. Tih, miran, dete iz Borova Sela. Ja ga uzmem za cimera, kraj mene je odrastao. Pobednik, pozitivan. Da l' su u pitanju izlasci, devojke, oružje", pričao je između ostalog Dragiša Binić prilikom osvrta na istorijsku generaciju Zvezde, a povodom 30 godina od uspeha u Bariju.

Nisu ostale tajna brojne dogodovštine koje su proživeli zajedno Mihajlović i Binić i kroz koje su postali prijatelji za ceo život. Poznat je bio i ostao Bina po tome da bez ustručavanja i zadrške iznese stav na svaku temu, te su kao svedoci velikog drugarstva njega i Siniše ostale anegdote, ipak, tužna vest ga je ostavila bez reči, bez glasa. Suvog grila, u čast cimera i voljenog druga međutim smogao je snage da odgovori na poziv, još jednom premota film i oda počast kako sam kaže - najboljem među njima.

"Izgubio sam deo sebe, prijatelja, brata. Mnogo mi je teško", isuztio je Binić i dodao: "Izgubili smo dobrog čoveka, najboljeg u našoj generaciji. Bio je pravi drug, kakvog je teško naći. Bio je pobednik, borac koji ne želi da gubi i ne prihvata poraz kao opciju. Pokazao je to tokom života, na terenu i van njega. Nadao sam se da će i ovu bitku dobiti".

Više od tri decenije prijateljstva ostaće kao lepa uspomena na velikog prijatelja.

"Bili smo cimeri u Zvezdi. On najmlađi, ja najstariji. Od tog perioda nas je vezalo neraskidivo prijateljstvo. Dosad nisam sreo takvog čoveka, takvog pobednika, takvog borca. Pamtiću zauvek savaki zajednički trenutak".

Pamtiće Mihajlovića svi istinski ljubitelji i poštovaoci fudbala, a uz fudbalske uspehe i majstorije na terenu, da čuvaju uspomenu na loknastog beka ostaće igrači koji su stasali pod njegovim velom, baš kao što je on rastao uz Binića. I svako od njih bi gotovo sigurno potpiso Binićeve reči - otišao je jedan od najboljih...