Najbolji igrač 32. kola Mozzart Bet Superlige: Miloš Ristić – došao je tiho i ulazi u legendu

Drugi put uzastopno, Radnički iz Kragujevca ima igrača kola u Mozzart Bet Superligi Srbije. Nakon Vasilija Đurića, sada je zasijao vezista Miloš Ristić. Tihi i nenametljivi Šumadinac je eksplodirao ove sezone i sa 29 godina igra fudbal života. Minulog vikenda je bio arhitekta ubedljive pobeda Kragujevčana u Kruševcu. Dva gola i asistencija su mu doneli zvanje najboljeg igrača lige u prošlom kolu. Dugogodišnji rad, trud i upornost se isplaćuju.

“Drago mi je zbog priznanja, još draže zbog važne pobede. Sada moram da častim u svlačionici. Evo Vasa je upravo sa mnom pa ćemo zajedno”, kaže Miloš Ristić na početku priče za Mozzart Sport.

Iako ste delovali fizički i psihički isceđeno posle poraza od Vojvodine u Kupu Srbije, uspeli ste da ekspresno odreagujete. Da li si očekivao baš ovakav odgovor?

“Iskreno, mnogi su mislili da smo ostali bez goriva, ali pokazali smo da ima snage i motiva u nama. Od prvog minuta se videlo šta tačno želimo na terenu i to smo sproveli u delo. Idealnih 45 minuta za nas i 3:0 na poluvremenu. Nismo mogli da poželimo bolji početak”.

Koliko je teško igrati te utakmice “na moranje” jer Napredak vam je bila najbolja šansa za pobedu u gostima u plej-ofu?

“Jeste, te utakmice su najteže... Svi su mislili da nas čeka lak posao jer Napredak objektivno nema velike ambicije s obzirom da ne može ni u Evropu, ni da ispadne. Ali tada momci igraju rasterećeno, za sebe, neku svoju statistiku… Igrači koji su ranije igrali manje, sada jure neke svoje minute i da se dokažu treneru. Uopšte nije lako igrati protiv takvih ekipa”.

Iako ti golovi kao zadnjem veznom nisu u opisu glavnog posla, juče si bio u centru pažnje.

“Moja pozicija je takva da ne dajem baš često golove, ali juče me je išlo. Namestio sam Zoriću prvi, preuzeo odgovornost kod penala i ispratio situaciju kada je Neca Tomić šutirao slobodnjak. Mnogo mi to znači i baš sam srećan što sam dao doprinos da osvojimo tri mnogo važna boda. Za penale smo inače određeni Vidosavljević i ja, ali pošto on nije bio na terenu, ja sam preuzeo odgovornost”.

Ipak, nije bilo sve baš idealno. Zaradio si i žuti karton zbog kojeg si suspendovan za naredni meč protiv Mladosti u Kragujevcu.

“Ne znam šta bih rekao za taj start... Po meni to nije bilo za karton jer sam pre toga udario loptu i posle zgazio igrača. Posle tog kartona je za mene utakmica bila gotova u glavi. Baš me je to utuklo jer nemam pravo da igram sledeće kolo, a svaki bod je od ogromne važnosti. Mnogo mi je krivo što neću moći da pomognem u toj utakmici”.

Ponikao si u Mladosti koja te je slala na pozajmice u Lajkovac, Požegu dva puta… Tamo si debitovao u Superligi Srbije. Da li bi imao poseban motiv protiv Mladosti?

“Iskreno, ne bih. Igrao bih kao i protiv svakog drugog protivnika. Jeste da imam tamo mnogo dobrih drugara i prijatelja, ali na terenu se to sve zaboravlja”.

Da li ti je žao što u Lučanima nisi dobio ozbiljniju šansu?

“Naravno da jeste. Tamo sam bio od kadeta, pa išao na razne pozajmice i nadao se. U toj jednoj sezoni sezona sam igrao 14 utakmica u Superligi i mislio sam da će naredna biti moja i da ću imati veću minutažu. Ali sve se okrenulo… Ni ja ne znam šta se izdešavalo… Krivo mi je što nisam više igrao tamo”.

Koji je bio razlog nepoverenja?

“Ni ja ne znam. Neško se tamo za sve pita, bio je tu pomoćni trener Stanić koji je tada bio glavni. Imali smo nekih nesuglasica i onda su me sklonili i razišli smo se”.

Kako si završio u Kragujevcu?

“Znam da su me pratili još dok sam igrao treću ligi u Slogi iz Požege. Kontaktirali su me prošle godine dok sam bio igrao Prvu ligu Srbije u Slobodi. Nekih dvadesetak dana pred kraj sezone sam čuo da ljudi iz Kragujevca dolaze da me ozbiljno gledaju. Snimali su me tri-četiri utakmice i svidelo im se to što su videli. Pozvao me je sportski direktor Slavko Perović, predstavio mi njihovu fudbalsku priču i lako smo se dogovorili”.

Da li si tada mogao da zamisliš da ćeš se već u prvoj sezoni boriti za izlazak u Evropu?

“Znao sam da idem u veći klub i rang više i mislio sam da će mi biti potrebno više vremena da se uklopim u sistem tadašnjeg trenera Joksimovića. Nisam očekivao baš ovoliku minutažu u prvoj sezoni, a bolju godinu nisam mogao ni da zamislim”.

Tek sa 29 godina si postao standardan superligaški igrač i skrenuo pažnju na sebe. Da li si ranije sumnjao u sebe?

“Nisam. Mislio sam da će se to desiti mnogo ranije dok sam bio u Lučanima ali razne okolnosti su se tako namestile. Zaobilaznicom sam došao do Superlige. Godine jesu prolazile ali sam znao koliko sam dao fudbalu i da će mi se kad tad vratiti. Jeste da imam 29 godina ali sam primer da nikad nije kasno. Kada sam došao u Kragujevac, povredio sam se u prvoj prijateljskoj utakmici i morao sam da pauziram mesec i po dana. Tek posle četvrtog kola sa se vratio na teren i postao standardan igrač i evo igram svaku utakmicu”.

Tvoj fudbalski procvat se nekako poklapa sa dolaskom Feđe Dudića na klupu Radničkog…

“Kod Dudića sam proveo skoro svaki minut na terenu. Mislim da sam se uklopio u njegov sistem rada i da dajem ono što on traži od veznih igrača. Očigledno da sam opravdao poverenje i minutažu”.

Šta traži od tebe?

“U defanzivi da sam blizu igrača, da ne ostavljam mnogo prostora prednjim veznim protivnika, da sam uvek uz njih, da tražim kontakt igru i da budem čvrst u sredini jer je to srce tima. Što se ofanzive tiče, očekuje se da tražim loptu, menjam strane, budem uvek neka vrsta martinele u ekipi…”.

Koliko je zadnjem veznom teško da pokrije sav taj prostor s obzirom na stil igre Radničkog?

“Nije lako jer ovaj naš sistem iziskuje dosta snage i energije. Sve se to nadomesti jakim treninzima u toku nedelje. Zato imamo snage za tranziciju koja traži od nas”.

Ima li još snage u vama da izdržite do kraja?

“Ima. Svesni smo koliko smo blizu cilju ali i da ćemo tek na kraju sezone postati svesni šta smo uradili ako budemo četvrti ili peti. S obzirom kako je sezona počela, sa pet-šest poraza, niko nije mogao da veruje u ovo”.

Sledeći meč protiv Mladosti vam je poslednji “lakši” posle čega ide paklen raspored. Sa koliko bodova bi bio zadovoljan do kraja?

“Moramo da pobedimo Lučance po svaku cenu jer onda ide baš težak raspored: Gostovanja TSC-u i Zvezdi, pa nam dolazi direktan konkurent Vojvodina i na kraju idemo Partizanu na noge. Najbitnije je da pobedimo Mladost, a onda da probamo da dođemo na nekih četiri do pet bodova iz preostala četiri kola. Cenim da će to biti dovoljno za plasman u Evropu. Kragujevac se probudio i uradićemo sve da se upišemo u istoriju kao prva generacija koja je obezbedila plasman u Evropu. Navijači su stalno uz nas, juče je ih je bilo 300-400 u Kruševcu i daju nam fantastičnu podršku. Ambijent u gradu je prelep, komentari pozitivni i presrećni smo što smo probudili Kragujevac”, kaže Miloš Ristić koji pokazuje da rad, upornost i strpljenje isplate.