Najbolje poslovanje na svetu, savršen balans "in-out" i dosad neviđeni ugovori

Još se mastilo na ugovoru Julijan Nagelsmana sa Bajernom nije valjano sasušilo kada je Oliver Mintzlaf na oproštajnoj konferenciji za novinare mladog stručnjaka samouvereno poručio: "Julijan će dobro osetiti naše prisustvo u novom klubu. Nastavljamo na napadamo, cilj je da skinemo Bajern sa trona".

A da nisu u pitanju pusta obećanja jasno je svima tek tri meseca kasnije. Generalni direktor Red Bulovog mezimčeta pokazao je da Lajpcig zaista ne odustaje, o čemu najbolje svedoče letošnja ulaganja Bikova.

Niko u Nemačkoj nije potrošio ni blizu koliko Lajpcig. I to nije sve - RB je trenutno i evropski rekorder.

U svega 12 godina svog postojanja Saksonci su napravili velike stvari. Veće nego neki stogodišnjaci, takozvani traditionsverein klubovi - dva puta viceprvaci, dva finala DFB kupa, redovni učesnici Lige šampiona, pre godinu dana čak i polufinalisti elitnog takmičenja.

Ali ono što posebno impresionira kod ovog kluba jeste njegovo gotovo savršeno finansijsko poslovanje. Opravdanost svakog ulaganja. Ekonomska održivost. Ono čemu bi svaka kompanija morala da teži. U godini kada je ostao bez dvojice stubova odbrane (Upamekano i Konate), te najtalentovanijeg trenera Evrope, na Red Bul areni nikakva drama. Iz sestrinskog kluba povučen je Džesi Marš, stručnjak slične filozofije kao Nagelsman, a sa sve otkupima ugovora nekih igrača koji su već u klubu na novajlije je otišlo 91.620.000 evra.

TOP 10 POTROŠAČA OVOG LETA

(Mančester Junajtedu još nije ukalkulisan trošak za transfer Rafaela Varana)

Andre Silva (23.000.000), Joško Gvardiol (18.800.000), Anhelinjo (18.000.000), Mohamed Simakan (15.000.000), Benjamin Henrihs (15.000.000), Kejden Klark (1.820.000).

Zapitaće se sada neupućeni kakva je mudrolija u tome spiskati skoro 100.000.000 kako bi se pokrpile rupe. Međutim radi se o tome da nijednog od ovih igrača Lajpcig nije kupio pre nego što je obezbedio novac za njegovu kupovinu. Kako? Pa prodajom.

Tako u slučaju RB Lajpciga dolazimo do savrešnog balansa: ulazni transferi - 91.620.000 evra; izlazni transferi - 92.000.000 evra. Slično je bilo i prošle sezone: pazar za 53.000.000; prodaja za 56.500.000. Pa onda u sezoni 2018/19: kupili za 65.630.000, prodali za 72.750.000.

Za ovo leto Bikovi planiraju i dolazak Maksensa Lakroe (Volfzburg), taj posao trebalo da staje oko 25.000.000 evra, ali ni to neće značiti odlazak u "crvenu zonu", pošto je na "lageru" novac dobijen od Bajerna na ime obeštećenja za Julijana Nagelsmana.

Pritom, u planu je rasterećivanje igračkog kadra. Kako je Mintzlaf najavio prvi tim ne sme da broji više od 22 fudbalera, iliti po dvojica za svaku poziciju. Marš trenutno radi sa 26 momaka. Na izlaznim vratima su Halstenberg (29), Zabicer (27), Sarači (23), Lukman (23), Samardžić (19), odnosno jedan od dvojice napadača - Serlot (25) ili Hvang (25). A možda i obojica, sve u zavisnosti od dolazaka.

U Lajpcigu su zacrtali za jedan od primarnih ciljeva da budžet za plate ostane na nivou prošlogodišnjeg, što će reći da ne prelazi cifru od 100.000.000 evra. Ovo svakako nije lako postići jer one granice postavljene po ulasku kluba u Bundesligu (da nijedan igrač ne može da prima više od 5.000.000 evra) morale su da budu probijene s rastom klupskih apetita.

Rangnikov "zakon" da igrač koji dolazi ne sme da ima više od 24 i godine i da je poželjno da bude reprezentativac i dalje su (manje-više) na snazi, no dolazak Andrea Silve podgao je najviši platni razred na 9.000.000 evra. Takođe, na preko 5.000.000 po godini otišli su potpisivanjem nastavka saradnje golman Peter Gulači i Emil Forsberg.

Znali su u Lajpcigu dobro šta nosi tržište i kako će budžet za plate morati da se povećava ukoliko žele da ostanu konkurentni i redovni u Ligi šampiona. Tako su još pre dve godine kroz zvanične klupske akte "provukli" veoma zanimljive klauzule. Da, može za Andrea Silvu 9.000.000 po godini, ali ne pod obavezno. Ili bolje reći garantovano.

Takvi i slični, za Lajpcig astronomski ugovori, postaju važeći tek kada klub prebaci 60 bodova u sezoni. Zašto baš 60? Zato što je to otprilike granica koja garantuje plasman u Ligu šampiona. U slučaju da LŠ ne bude osigurana, od ugovorenih primanja isplaćuje se tek 60 odsto.

Zaštićeni i bezbrižni...

I u budućnost zagledani.