Savićević: Danas se previše igra, ali ranije je bilo teže

Istina bez filtera, kažu Italijani. Srbi bi rekli bez dlake na jeziku. Tako je Dejan Savićević govorio tokom celog života, pa i u poslednjem Instagram intervjuu sa novinarom Maurom Sumom u kojem je legendarni “Genije“, šampion Evrope sa Crvenom zvezdom i sada predsednik Fudbalskog saveza Crne Gore, govorio o nekim zanimljivim trenucima iz bogate karijere. Za mnoge ste već čuli, ali ipak izdvajamo nekoliko najinteresantnijih odgovora.

Počevši recimo od prijateljskih odnosa sa Zvonimirom Bobanom u vreme ratova na prostoru bivše Jugoslavije.

“Teške godine, građanski rat... Nije bilo lako održati te odnose, ali mi smo bili prijatelji i pre no što smo došli u Milan. Zajedno smo služili vojsku, igrali za reprezentaciju, dogovorili smo se da ne pričamo o ratu, već o drugim stvarima. O ratu jednostavno ne bismo mogli da se saglasimo. Nisu fudbaleri i sportisti krivi što se rat dogodio, već politički interesi onih koji su posle rata postali milijarderi“, kaže Savićević.

Da se manemo mi ipak rata i vratimo na fudbal. U Italiji još pamte utakmicu sa Portom od 1. decembra 1993. i pobedu od 3:0 uz tri asistencije u tom meču neuhvatljivog Savićevića. Nešto manje od dve nedelje pre sudara sa Sao Paulom u borbio za pehar Interkontinentalnog kupa u Jokohami.

“Kapelu je bilo teško sa viškom stranaca (samo su trojica u to vreme mogla na teren u istom trenutku, prim.aut). Ja zato nisam igrao u Jokohami. Kapelo je bio tvrdoglav, kao ja“, priseća se Savićević kako ni sa tom blistavom igrom nije uspeo da ubedi šefa da mu pruži šansu u finalu sa Sao Paulom Kafua, Leonarda, Milera..

Milan je izgubio sa 2:3. Kao što je bez Deja u timu Kapelo maja 1993. izgubio i finale Kupa evropskih šampiona protiv Olimpika. Ali zato sledeće sezone protiv Barselone, tad je već Savićević bio u timu, ubedljivih 4:0 protiv Barseloninog drim-tima sa Hristom Stoičkovim, Ronaldom Kumanom, Romariom, Pepom Gvardiolom... Još pre početka sezone 1993/1994 Kapelo je hteo i da otera Savićevića, ali mu Silvio Berluskoni nije dozvolio. Prosto, Savićević je bio karakter. Umetnik s loptom, ali ne baš najvredniji mačak na svetu. Zato je propustio i finale sa Ajaksom 1995. godine. I opet je Milan izgubio, od Ajaksa sa 0:1.

“Te prve godine sam malo igrao u prvenstvu, onda sam bio povređen. Kapelo je radije birao druge igrače. Nisam ni bio u formi te 1993. godine. Ali Ajaks nisam smeo da propustio. Jeste to bio veoma jak tim, sjajna generacija, ali i dalje sam ljut zbog tog finala. Bile su to moje najbolje godine“.

Ostaje mu dakle ta Atina 1994. i onaj vanvremenski gol protiv Barselone.

“Osećao sam se dobro, imao sam dve nedelje da odmorim. Sada se previše igra. Pre je bilo manje utakmica i bilo je teže. Tada sudije nisu štitile igrače kao danas. Faulovi su se tolerisali“.

Današnji Milan nažalost po navijače nije ni blizu tog Savićevićevog.

“Žao mi je, Inter sada bolje funkcioniše nego mi. To je život, nadam se da će se Milan oporaviti. Ovo što se desilo sa Zvonetom (Bobanova smena, prim. aut) nije dobra za tim i okruženja... Da bi se tim vratio igrači moraju da budu u dobrom raspoloženju, a oni su mnogo menjali trenere, od Mihajlovića, Inzagija... Nisu treneri krivi, već igrači. U moje vreme tu su bili izvanredni fudbaler, Gulit, Van Basten, Rui Kosta, Šefa, Sedorf, Nesta... Sad, kupuje Milan, ali niko da se pokaže i postigne 15 ili 20 golova, da bude lider ekipe“.

Dok je Dejo igrao, bio je tu, samo poređenja radi, i Roberto Bađo.

“Jedan od najvećih italijanskih fudbalera u istoriji. Stigao je 1995. god nas, ja sam tu već bio tri sezone i nosio 10 na leđima. Bađo nije ni tražio desetku, jer je znao da je moja, i to pokazuje koliko je bio veliki. Žao mi je za onaj penal sa Svetskog prvenstva 1994 (finale protiv Brazila, prim.aut)“.

Sad se pak kao potencijalno najveće pojačanje Milana za leto pominje Luka Jović.

“Iskreno, ne znam ga toliko dobro. Imao je sjajnu sezonu u Nemačkoj, ali ja tamo gledam samo Bajern i Borusiju. Video sam ponešto, ali malo. U Realu je malo toga uradio. Znam ga otkako je imao 17 godina, obećavao je, onda nije prošao u Benfiki, pa je bio baš dobar u Nemačkoj. Ne mogu da sudim“, završava Savićević.

(Foto: ©AFP)