Na Vajt Hart Lejnu pamte Marakanu: Bilo je kao u bitki za Alamo! “Zmaj“ je bio fantastičan, samo je Zvezda u Evropi napadala bekovima

Totenhem je stigao kao branilac titule. Imao je i prednost od 2:0 iz prvog meča. Verovali su da su jednom nogom već u četvrtfinalu. I uspeli su. Ali su se tresli. Martin Čivers se dobro seća paklene atmosfere sa beogradske “Marakane”. Totenhemova legenda, trenutno poravnata sa Harijem Kejnom na trećem mestu liste najboljih strelaca u istoriji kluba, pamti tih 90 minuta kao da su se juče odigrali.
“Bilo je kao u bitki za Alamo!”, vrti film Martin u prisećanju za klupski sajt.
“Stadion je bio veličanstven, 70.000 ljudi na tribinama. Neverovatna atmosfera”, nastavlja u dahu.

Ta ekipa Bila Nikolsona inače važi za jednu od najboljih u bogatoj istoriji Pevaca. Početkom 70-ih godina prošlog veka odigrala je 34 utakmica u Evropi. Osvojila Kup UEFA 1972. godine i tako je Totenhem postao prvi klub sa dva evropska trofeja pošto je još 1963. prigrlio i pehar Kupa pobednika Kupova. U sezoni 1972/1973 je tim stigao do finala Kupa UEFA, a onda 1974. do novog finala kada ga je savladao Fajenord.

Čivers je u tom period odigrao 32 utakmice i postigao 22 gola. U finalu iz 1972. godine dva puta je tresao mrežu Vulverhemptona. Sve skupa postigao je čak 174 gola u 367 utakmica za Totenhem. Svega se nagledao. Ali utakmicu u Ljutice Bogdana pamti kao jednu od pet najtežih gostovanja u karijeri.

Zanimljivo, pre no što su se sastali sa Zvezdom, Englezi su izbacili baš Olimpijakos, još jednog protivnika iz ovosezonske grupe Lige šampiona. Punih 47 godina kasnije opet isti rivali. Doduše, okolnosti su se značajno promenile u evropskom fudbalu. Onih 5:0 iz Londona najbolji su dokaz. Ali Čivers se dobro seća koliko je teško igrati na Topčiderskom brdu. Bez obzira na to što su posle golova Čiversa i Alan Gilzina, oba na asistenciju Martina Pitersa, u Beograd stigli sa prednošću od 2:0.

A tamo… Normal Giler, poznati navijač Spursa i tada novinar Dejli Ekspresa, tada je napisao da se Totenhem branio kao nijedan britanskim tim u Evropi! Bio je to kompliment, ali i jasan pokazatelj koliko je Zvezda bila dominantna. Vojin Lazarević je u 48. minutu pogodio za 1:0. I krenula je ofanziva…
“Svi smo se branili. Mislim da sam jedini ostao napred, pokušavao da sačuvam loptu”, kaže Čivers.

Čega se još seća? Ili bolje reći koga? Zvezdinog “Zmaja”. Mada ga u Srbiji tako niko nije zvao…
“Imali su fantastično levo krilo, Dragana Džajića, tada je važio za jednog od najboljih igrača stare Jugoslavije (na Totenhemovom sajtu podsećaju da ga je i legendarni Pele opisao kao “Čudo sa Balkana, prim.aut) i bio je njihov kapiten. Zvali su ga Zmaj (engl: the Dragon). Nikad nisam video da je neko stavio Džoa Kijenara pod takav pritisak. Sve vreme je trčao nazad ka našem kolu, osvrtao se preko ramena, nije znao kuda da trči. Doduše, takav je bio Džo, posle je u svlačionici gledao u džep i govorio: ‘Jesi li unutra, Zmaju’. Tipični Džo”.

Još nešto je impresioniralo Martina Čiversa.
“Imali su bekove (Petar Krivokuća i Mile Novković, prim.aut) koji su se ubacivali iz drugog plana. Nikada se pre toga nismo susretali s tim. U to vreme bekovi na kontinentu nisu prelazili na protivničku polovinu terena, ali Zvezdini su bili kao naši bekovi, Siril i Džo. Sve vreme sun as napadali, konstatan pritisak. Posle gola, pakao! Pregazili bi nas da smo popustili na bilo kom delu terena, ali izdržali smo”, seća se Čivers.

Zvezdini navijači znaju šta im je činiti. Neka Pevci opet upamte Beograd. Sad bi tih 1:0 bilo više nego dovoljno.

(FOTO: MN Press)