Na tribinama koreografija, 65.000 ljudi i „tuča“ za karte – kako to nama nemoguće zvuči

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Budimpešte)

Nedavno je Nikola Jokić rekao, a Svetislav Pešić ga podržao u stavu, da Srbi ne vole sport, čak ni košarku, nego pobede. A, šta tek onda da pričamo za fudbal, u kojem čak ni tih pobeda nije bilo previše u poslednje tri decenije...

U pravu je Dragan Stojković kada je rekao da gubi volju za fudbalom kada izađe na Marakanu i vidi prazne tribine. Jedino što je pogrešnu utakmicu uzeo kao parametar, pošto je protiv Mađarske kazna bila na snazi, a mogao je to mnogo ranije da kaže, onda kada ni 10.000 navijača nije moglo da se skupi na tribinama protiv, recimo, Norveške u Ligi nacija. I to u periodu kada je vladala euforija oko Orlova, kada su još gorele vatre u srcu iščekujući Mundijal.

Porazno je za nas zvučala vest iz mađarskih medija da su ulaznice za utakmicu sa Srbijom, skoro 65.000 primeraka, rasprodate u roku od tri i po sata. U novinama i na portalima se prave specijalne emisije sa brojnim gostima koji govore o „utakmici godine“, kako duel sa Srbijom tretiraju u Budimpešti.

Taj sudar sa realnošću smo osetili odmah po sletanju u Budimpeštu u petak ujutro. Vremešna gospođa na pasoškoj kontroli, kada je uzela srpsku putnu ispravu u ruke uzvratila je sa:

„Iz Beograda? Sigurno ste došli na utakmicu. Ide i moj sin, samo o tome priča. Pa šta da vam kažem osim – srećno“.

A, njen dosta mlađi i poprilično gabaritniji kolega iz stolice pored nadovezao se, naravno uz osmeh:

„A, ne, ne, nema srećno za sutra veče“.

Piksi: Zabijali su nam nož u leđa jer ne vole uspeh Srbije, u Kataru sam svesno prećutao neke stvari

Da ciklus ne postane cirkus

Na stadionu „Puškaš arena“ je pripremljena koreografija za večerašnji meč. Oko nje se potrudila navijačka grupa „Brigada sa Karpata“, zeleni, beli i crveni najloni su postavljeni po stolicama, nešto će, jasno, biti u bojama mađarske zastave, šta tačno – videćemo. Koreografija na utakmici reprezentacije... To nama baš ne zvuči poznato. Ne sećamo se kada se videlo tako nešto poslednji put na Marakani kada je igrao državni tim.

A, ne pamti se ni kada je bio pun stadion. Tačnije, poslednji put tribine su bile krcate kada je Kristijano Ronaldo gostovao sa Portugalijom. Srbija je tada već bila izgubila sve šanse za plasman na Evropsko prvenstvo kroz kvalifikacije, pa su ljudi došli da gledaju prvu zvezdu Navigatora. Ni pre, a ni posle toga, tribine nisu bili ni izbliza tako popunjene.

Recimo, na startu ovih kvalifikacija protiv Litvanije bilo je 21.000 navijača da podrže Orlove. Protiv istog rivala Mađare je gledalo 58.000 gledalaca. Na prijateljskoj utakmici protiv Estonije naše severne susede gledalo je 41.000 navijača. Protiv Bugara 53.000, a protiv Češke prošlog meseca hiljadu i po fanova više. Brojke o kojoj u Srbiji može samo da se mašta.

Kod nas da na ulici zaustavite desetoricu ljudi i pitate ih zašto ne idu da gledaju reprezentaciju, daće vam deset različitih odgovora. Od manjka ljubavi prema vrhuški FSS, do nedostatka rezultata, sumnje u kvalitete selektora, pojedinih igrača, loše infrastrukture na stadionu... Jedino što se ta ista priča vrti već 30 godina. Menjaju se čelnici Saveza, selektori, igrači, ali se slika na tribinama ne menja. Samo u kratkom periodu dok je Radomir Antić bio na klupi Orlova podrške navijača je bilo. Pre i posle toga – slabo. A, nije da nije bilo dobrih rezultata, plasmana na velika takmičenja.

Srbija bez Veljkovića na Mađare

Piksijevi Orlovi ne gube u gostima

Kažu da čoveka najviše nervira kada ga po nečemu porede sa drugim, po sistemu „kako ti to ne možeš, a X može“. Ali, eto, Mađarima ne smeta što nisu ni bili u Kataru, Škotima ne smeta da od „Hempdena“ naprave pakao iako decenijama, do skoro, nisu igrali na velikom takmičenju. Čak je i Uleval u Oslu redovno pun, iako tek oni ne pamte kada su videli prvenstvo sveta ili Evrope.

A, mi ćemo, ako Bog da, spojiti nastup na Svetskom i Evropskom prvenstvu, uz prethodni trijumf u Ligi nacija i sutra opet neće imati ko da isprati Orlove put Nemačke. Opet će se naći bezbroj izgovora za tako nešto. Ali, hajde, da prvo oni overe tu kartu za povratak na šampionat kontinenta posle 24 godine, pa možda se otopi i led oko srca navijača.