Na pomolu je prva Savova revolucija od povratka: Ne računa na Mujakića, Goha, Kalulua i Antića

Početni utisak – vrlo dobar. Za „odličan“ je nedostajala pobeda nad kragujevačkim Radničkim kojom bi Partizan izbio na drugo mesto tabele Mozzart Bet Superlige, međutim, u kakvom ga je stanju zatekao, a kakvo je sad, može da se konstatuje kako je povratak Sava Miloševića doneo pozitivan impuls u igri, još značanije u rezultatima.

Od šest utakmica pod njegovom komandom (prethodno, Branislav Vukašinović vodio tim na gostovanju u Lučanima, ali je Milošević praktično već preuzeo dužnost) crno-beli su ostvarili pet pobeda (četiri u prvenstvu, jednu u Kupu Srbije), uz nerešen ishod sa Šumadincima, a osim učinka na semaforu deluje da je igra konkretnija, smislenija, za nivo ili dva, u odnosu na leto kad se tim mučio bilo da je igrao na domaćoj ili internacionalnoj sceni.

Tako je nekadašnji reprezentativac uspeo u osnovnoj nameri, da stabilizuje tim izudaran u večitom derbiju, prethodno eliminisan u pokušaju da se domogne nekog od UEFA takmičenja. Sledeća njegova misija jeste da što bezbolnije, ako je moguće, privede kalendarsku godinu kraju. Da izgebne kikseve kakvima je Parni valjak bio podložan i spremi osnovu za dopunsku selekciju tokom zimskog prelaznog roka. Nije tajna, novca za eksta pojačanja (makar za naše uslove) nema, što bi rekao Predrag Mijatović, crno-beli će morati da mole strance za usluge (pozajmice), ali da parafraziramo Zorana Radmilovića iz Radovana Trećeg „da bi neko došao, mora prvo neko da ode“.

Tu na scenu stupa, opet, Savo Milošević. Bez obzira kako nekom sa strane deluje, trener Partizana je pokazao u prošlosti da je sposoban da vuče i nepopularne, ali poteze u korist tima. Davno smo pisali, još u leto 2022, kako je započeo petu revoluciju u klubu pokušajem da nametne ideju takmičarskog fudbala, dok se jedna od prethodne četiri ticala odricanja čak desetorice fudbalera. Malo ko je u početku podzravio taj potez, nezapamćen rez, ali se ispostavilo da je bilo osnova. Sećate se, beše to period kad se Milošević odrekao Marka Valijentea, Muse Ndžaija, Gorana Zakarića, Nemanje G. Miletića, Miroslava Vulićevića, Nemanje Nikolića, Radivoja Bosića, Dejana Georgijevića, Armina Đerleka i Slobodana Uroševića, pre nego što je levog beka, ipak, vrati u konkurenciju.

Peta Miloševićeva revolucija u Partizanu

Nešto slično Milošević planira u susret zimskom prelaznom roku, u kome je jasno da je Partizanu potreban remont. Kako ne može baš da promeni ceo tim, jer je to maltene već uradio letos u vreme trenerskog mandata Aleksandra Stanojevića, rez će biti manji. No, obuhvatiće neke od fudbalera koji su zamišljeni kao lideri tima, a na terenu nisu opravdali očekivanja.

Prema informacijama Mozzart Sporta, na današnji dan, Savo je voljan da mu za početak 2025. nisu potrebna četovrica fudbalera: Aldo Kalulu, Jung Džun Goh, Nihad Mujakić i Nikola Antić. Svako je imao šansu da se dokaže otkako je došao, ali skoro da se na prste jedne ruke mogu nabrojati utakmice u kojima su igrali za prelaznu ocenu ili u skladu sa potrebamna kluba kakav je Partizan.

Milošević i Kalulu (MN Press)

Savo je taj utisak već predočio čelnicima kluba, međutim, sad sledi drugi deo domaćeg zadatka, koji nije u opisu trenera, nego rukovodilaca. Kako nađi odgovarajući model saradnje, a da ne trpi ionako osiromašena klupska kasa. Naročito ako se zna da neki od pobrojanih spadaju u red najplaćenijih igrača ekipe. Na primer, Kalulu mesečno zarađuje 50.000 evra i samo kad bi se oslobodili njegove plate crno-beli bi nešto uštedeli. Uostalom, povremeni reprezentativac DR Konga je u kalendarskoj godinu dao samo dva gola, a to je poražavajuće za fudbalera koji igra u ofanzivnom delu tima.

Na Goha su Grobar maltene skoro i zaboravili. Otkako je Savo Milošević na klupi momak iz Južne Koreje pratično nije ni dobio šansu, niti je bio blizu prvog tima. Svaki put je ostajao van protokola i to jasno sugeriše da nije u planovima aktuelnog stručnog štaba. Isto važi za Mujakića, koji je praktično nestao sa mape i u poslednje vreme umesto njega, na poziciji štopera parnjak Mihajlu Iliću je Kervin Arijaga, iako je momak iz Hondurasa doveden kao zadnji vezni. Da je u istom košu i Nikola Antić nagoveštava izbor Sava Miloševića na svakoj utakmici posle prve, otkako se vratio. Bivšeg levog beka Vojvodine koristio je kao startera samo protiv Tekstilca, a onda je primat na toj strani terena preuzeo Mario Jurčević i na osnovu svega viđenog deluje da će tako i ostati.

Kako sad stvari stoje, predstojeće utakmice, a na programu će ih biti sedam – pet prema rasporedu i još dve odložene, sa Spartakom i niškim Radničkim – praktično će predstavljati kvalifikacije za ostatak igračkog kadra, da još neko ne završi na transfer listi.