Na ove Zvezdine klince se kladio Zvezdan Terzić!

Nije to izum Zvezdana Terzića, pre bi se reklo da je to funkcionerska finta (ne)potrebnog marketinga Zdravka Mamića koji savršeno dobro zna da podigne cenu talentovanim igračima.

Znao je direktor Crvene zvezde i ranije da na nejaka ramena "klase 1996" stavi veliko opterećenje rečima o supertalentu, upoređivanjem sa Falkaom i drugim savremenim fudbalskim junacima. Možda nije pedagoški, ali ima onih koji će vam reći da Zvezda, finansijski urušen klub, nema vremena da mazi robu iz sopstvenog magacina, već da ih bajkovitim pričama stavi pod test karektera. Po ko uspe da prevaziđe tu zamku znači samo jedno - da je kadar za najviše domete. Kao Marko Grujić.

Obećanje sa Marakane: Sledeće godine stajemo iza naše dece! Od Adžića, Račića, Vanje i Stanojeva 20.000.000 evra

Zvezda je od pomenute "klase 1996" inkasirala 15.000.000 evra, ali Zvezdan Terzić je najavio veći finansijski benefit od dve godine mlađih dečaka koji vode ljutu borbu sa Brodarcem za titulu šampiona Srbije u omladinskoj konkurenciji. Možda će drugo mesto u ovom uzrastu ti momcima ostaviti otvoren ožiljak na mladom srcu, ali kako god završili sezonu činjenica je da tu ima ozbiljnog talenta. A da li će biti kvaliteta za prodaju pitanje je od milion dolara? Činjenica je da mogu mnogo i da ih je nekad zadovoljstvo gledati. To puca od igre iz prve, od štikli, makazica, pravovremenih istrčavanja, kreacije... Pitanje je kome će od njih da se poklope kockice fudbalske talije, tako potrebne da se zaokruži uspeh. Kako bilo MOZZART Sport vam predstavlja kontingent Zvezdine dece na koje se kladio Zvezdan Terzić u jučerašnjem obraćanju. Tačnije, od koje očekuje ozbiljne igre i još ozbiljniju tržišnu cenu.

DEJAN JOVELJIĆ (napadač 1999. godište): Nije slučajno što ga renomirani svetski mediji prepoznaju kao jednog od najtalentovanijih špiceva na svetu. Karakterno igrač za top klub, momčić iz Bijeljine koga nisu, niti će, zaneti svetla velikog grada. On je fudbalski Rambo sa vaspitanjem umiljate devojčice koga će svaka prestonička majka uskoro poželeti za zeta. Za njega se već zna da odgovorni u Crvenoj zvezdi neće morati da mu resetuju glavu. Pravo jagnje koje se na terenu transformiše u krvoločnog vuka željnog golova. I tako iz meča u meč. Zapao je za oko javnosti još na kadetskom turniru u etno selu Stanišići kada je postigao pobednosoni gol u finalnom meču protiv zagrebačkog Dinama. Odličan u završinici, kvalitet mu je više što nije "lenji" napadač, nego vapi da suparničke štopere udavi visokim presingom. Bio već na pripremama sa prvim timom.

MANE: Spoznao je i tamnu stranu fudbalske Jomedalje, pošto ga je mononukleoza odvojila od terena šest meseci. Imao je ovog proleća i slabija izdanja izazvana dugom pauzom. Deluje da će morati da radi na mišićnoj i funkcionalnoj masi kako bi mogao da se rve sa seniorskim štoperima. Narednih 18 meseci biće krucijalni za njegov razvoj.

Upoznajte Dejana Joveljića: On nije špic koji traži dubinu! On je predator koji daje golove! (VIDEO)

SLAĐAN RAKIĆ (štoper, 1999. godište): Ima u redakciji MOZZART Sporta njegovih velikih fanova koji su posle prvog gledanja euforično uzviknuli: "Daj, bre, ovog malog u prvi tim, neka ga odmah upare sa Frimpongom. Brži je od svakog štopera u Superligi". Vrlo autoritativno deluje na terenu, kao da je neko pravio foto-robota centralnog defanzivca potrebnog Crvenoj zvezdi. Brzina mu omogućava da stoji visoko, jako visoko. On je od onih štopera kojima je lopta istinski prijatelj, pošto ima tehniku veznog igrača i odlično čita igru.

MANE: Visina. Prirodni nedostatak u mlađim konkurencijama je nadoknađivao tehnikom i agresijom. Međutim, primer Miloša Stojanovića, koji je isto tako bio dominantan u omladincima, sigurno će naterati čelnike crveno-belih da budu oprezni kada je u pitanju konačna reč brzonogog centralnog defanzivca. Potrebna mu je sezona u seniorskom fudbalu kako bi gubio vazdužne duele i dobijao redovno lakat u zube. Tako će još bolje čitati igru. 

LUKA ADŽIĆ (ofanzivni vezni, 1998. godište): Već je dobro poznat javnosti, dao je dva gola za seniorski tim. Kada kažete talenat obično mislite na plemenite igrače poput Luke Adžića. To što on ima ne stiče se nikakavim dodatnim radom i treninzima. Čista estetika, tehnika i dribling. Rečju – talenat. Neustrašiv u igri jedan na jedan, uvek bira atraktivna rešenja, voli direktne rivale da pošalje u "kukuruz". Mogao bi da bude jedan od onih koji će istok i zapad Marakane dizati na noge pri svakom prijemu lopte.

MANE: Kada ste pripadnik fudbalske loze možda je i normalno da imate izražen ego. Ne radi to namerno, ali ponekad se u njegovoj igri primećuje da ne bira prosta rešenja ili proste asisencije ka usamljenom saigraču. Neki naivan sebičluk. Ranije je igrao iza špica, sada uglavnom po levom boku. Ponekad nije dovoljno prisutan u igri bez lopte.

VELJKO NIKOLIĆ (ofanzivni vezni, 1999. godište): Kao i u slučaju Luke Adžića. U tim krhkim i nejakim nožicama krije se esencija talenta. Estetski savršeno izgleda, lepo ga je gledati na terenu. Pri svakome dodiru loptu miluje kao prvu dečačku ljubav. Može da bude mozak ozbiljnog tima. Ne zna se da li su mu brže ubojite lopte ka napdačima, ili racionalne fudbalske misli. Jedan od kapitalaca, prava bi šteta bilo da naredne sezone ne bude bar među 18 u prvom timu.

MANE: Svi fudbalski stručnjaci složni su u oceni. On ima sve - od natprosečne fudbalske inteligencije do savršene tehnike koja mu omogućava da stalno nosi lepak na kopačkama (lopta mu se lepi). Ali fizika može da predstavlja ozbiljan problem. Pitanje je kako bi se snašao u duelima sa starim superligaškim kajlama na pozicijama zadnjeg veznog. O duelima sa, primera radi, Evertom, da ne pričamo. I njemu je potreban seniorski fudbal.

UROŠ RAČIĆ (zadnji vezni, 1998. godište): Izuzetno je kompatibalan sa gore opisanim Veljkom Nikolićem. Ako je prvi mozak, drugi je srce i pluća omladinskog tima. Lako osvaja prostor, ume da pretrči i pojede kompletan vezni red rivala. On je za razliku od brojnih klasića druga krajnost. Previše je fzički dominatan. I njemu je vreme za seniorski fudbal kako bi se videlo gde je tačno u ovom momentu. Ima mišljenje da bi mogao da eksplodira kao Marko Grujić.

MANE: Tokom utakmica za seniorski tim videli smo da još nije naštelovao nogu za duge i ubitačne dijagonale. Međutim, to su finese koje će morati da mu daruje stručni štab. Čini se da u Ljutice Bogdana još nisu rasčistili šta bi i kako sa njim. Tokom zimskih priprema igrao je na poziciji štopera, iako je školovan kao "četvorka" i "osmica".

JUG STANOJEV (krilni vezista, 1999. godište): Došao je tiho iz kulskog Hajduka u Crvenu zvezdu, kao neiskorišćeno dete Vojvodine. Međutim, pokazao kako i igrači iz sekundarne selekcije mogu da procvetaju kada im se sve poklopi. Odlaskom Adžića među seniore počeo je šansu da dobije u kontinuitetu i to obilato koristi. Omladinskim tim Crvene zvezde leti na krilima Juga Stanojeva. Ubedljivo najbrži igrač omladinske lige, a to je referenca koja se ceni. Rešenjima i promenom ritma izuzetno podseća na Ognjena Koromana.

MANE: Kada bi imao mirnoću u završnici i u trenucima kada treba da podeli poslednji pas već bi bio pečen za prvi tim. Zna da izdivlja, ali je pored toga savršen materijal za obrađivanje. Neki majstor taktike bi od njega napravio vojnika i najjačeg aduta. Stanojev će biti veliki ispit i za Jovana Stankovića i za svakog budućeg trenera.

LAZAR ROMANIĆ (krilo i napadač, 1998. godište): Dug i iscrpljujući put je imao u Crvenoj zvezdi. Igrao je i levog beka i krilo i napadača. Ovo je bila njegova jesen, kralj protivničkog peterca. Iako je lutao dobra je što je igrao na više pozicija, pa se može opisati kao ofanzivni ol raund igrač. I brz i spretan. Lako oseti nesigurnost i krv na kopačkama suparničkog štopera.

MANE: Igrao je nekoliko utakmica za OFK Beograd u drugoligaškoj konkurenciji i to bez jakog učinka. Možda ga je pozajmica u nesređenoj sredini malo unazadila. Za njega naredne dve sezone mogu da budu presudne.

LUKA ILIĆ (vezni, 1999. godište): Vragolan iz Niša. Ne igra fudbal, nego se igra fudbala. Tehnički je već na nivou ozbiljnog takmičenja, dobro oseća prostor i ubacuje se iz drugog plana. Vezista koji ne priznaje alibi pasove unazad, i on kao Veljko Nikolić nosi lepak na kopačkama. Ispunjava oko pojavom i samopuzdanjem.

MANE: Baš ono što smo rekli, previše fudbal doživljava kao dečju igru. Zna da zaspi, da ga nema na terenu. Menjao je pozicije (ofanzivni, krilni i defanzivni vezni), što ga je usporilo u razvoju. Poslednje utakmice nagoveštavaju da je na pravom putu. S njim ne mora da se žuri.

IVAN ILIĆ (vezni, 2001. godište): Najmlađi debitant u istoriji Crvene zvezde. Kada oduševite legendu poput Dejana Stankovića, onda znači da ste megatalenat. On je najveća opklada Zvezdana Terzića, pošto je percipiran da obori visinu transfera Marka Grujića. Ima noge lake kao perce, a visinu i projektovanu snagu potrebnu za fudbalskog višebojca.

MANE: Igra sa dve ili tri godine starijim momcima. Vidi se da još nije prošao pubertet i da nije formiran kao muškarac. Međutim, snaga će doći, ostalo ostaje.

Post festum istorijskog debija Ivana Ilića: Lepi labude, tvoj hleb još nije pečen

VANJA VUČIĆEVIĆ (napadač, 1998. godište): Izgubio je godinu dana zbog spora sa Čukaričkim. Snažan napadač, sidraš koji ima nešto u nogama. Levom pogađa kao iz praćke. Ozbiljan materijal za nadogradnju, lako bi mogao da čini ubitačan tandem sa Joveljićem ili Romanićem.

MANE: Nema utakmice. Niti je konkurentan u seniorskom timu, niti igra za omladince koje je, realno, prevazišao. A to može da bude pogubno.

ALEKSA TERZIĆ (levi bek, 1999. godište): Ne upada u oči kao vezisti ili napadači, ali još jedan iz plejade interesantnih materijala. Lako se ponavlja, igra u oba pravca. Ne staje, bek sa dobrom tehnikom. Sve je to začinjenom odličnom levom nogom.

MANE: Potrebno mu je nekoliko kilograma funkcionalne mase, baš kao i Joveljiću.Sa njim ne treba žuriti.

STEFAN CVETKOVIĆ (1998. godište, krilni vezista): Kapiten omladinskog tima koji već dugo igra za omladince. Kada je gusto, on je taj koji prelama utakmice. Brzina je tu. Snaga je tu. Međutim, vreme je da počne da šparta seniorskim terenima.

MANE: Mnogo oscilira. Zna sam da urniše rivala, ali ima i utakmica kada ga prosto nema. Možda i logično. Bilo bi zanimljivo videti ga na poziciji desnog beka. 

(FOTO: Star Sport, FK Crvena zvezda)