Na kraju sve zavisi od Vladana Milojevića...

Postoji ta šala u zvezdaškoj javnosti – koja je zapravo surova zbilja u stvarnosti – da u statutu kluba sa Marakane treba da stoji član o tome da jedan trener može u kontinuitetu da provede na užarenoj klupi najviše dve godine. Preveliki je to pritisak navijača, klupskog rukovodstva, uticajnih zvezdaša, medija. Lepo je to i objasnio Vladan Milojević uoči utakmice sa Lilom.

Kada se pobeđuje ubedljivo – liga i protivnici su slabi. Kada se pobeđuje mršavo, onda se upotrebljava teza o tome da je Zvezda u krizi igre. Kada se gubi – toje kataklizma. Kada se dobija – to je normalna pojava.

I moguće je da je kod Vladana Milojevića došlo do zasićenja, kao uostalom i u prvom mandatu kada je šest meseci ranije hteo da napusti klupu, ali su glasine o miljeniku sreće naterale da još jednom ponovi podvig i uđe u Ligu šampiona. Trajaće još nekoliko dana, najviše sedam, jesenjo-zimska saga o novom ili starom treneru Crvene zvezde.

I sve ća na kraju isključivo zavisiti od Vladana Milojevića. Da li u njemu ima još kremena i žara da se rve sam sa sobom, prevelikim očekivanjima javnosti i nezahvalnim načinom života za jednog trenera – da potencijalno konstruiše novi tim Crvene zvezde. Pokazao je trijumfu u Šturmu iskusni Aranđelovčanin da je trenerska mačka, i da uživa u koži otpisanog autsajdera. Sa teretom serijskih kikseva, kada su i deca u vrtiću pričala o njegovom odlasku (ili smeni, nazovite kako hoćete), Vladan Milojević je uspeo da odigra najbolju utakmicu na evropskoj sceni. Ne spektakularnu u ofanzivnom delu, ali odlično pripremljenu. Tačno je Zvezda napadala slabe tačke Šturmovog romba, trčala kao nikada ove jeseni, imala takvu energiju da bi navijači oprostili i poraz u Štajerskoj. Upućeni kažu da je Vladan Milojević posle Šturma bio jako zadovoljan, da je delovao srećnije nego posle pobede nad Liverpulom.

Gotovo sigurno Vladan Milojević je drugi put u karijeri obezbedio evropsko proleće na klupi Crvene zvezde, postao tek drugi trener na klupama srpskim predstavnika sa dvocifrenim brojem bodova u grupnoj fazi (na uzorku od šest utakmica). Prvi je Dejan Stanković.

Činjenica je da je Vladan Milojević uspeo da sanira kiks protiv Pafosa (jedini veliki kiks), ali isto tako je činjenica da srpski šampion, u ovoj trofejnoj eri, nikada nije slabije izgledao na domaćoj sceni. Demotivisano i sterlino. Do te mere da je povremeno delovalo da Vladan Milojević ne drži volan ekipe čvrsto sa obe ruke. Da jer izgubio i svlačioicu i hemiju na kojoj zasniva uspehe.  Osećalo se i zasićenje kod njega, profesionalno i ljudsko razočaranje. Čak se u jednom trenutku predao, ali iskusnim maneverom, kada je pomenuo Alberta Rijeru uoči meča sa Lilom, uspeo je sebi da olakša posao. Pridobio je deo javnosti, malo i populističkim govorm.

Na današnji dan nije poznatob hoće li Vladan Milojević u januaru predvoditi crveno-bele protiv Malmea i Selte, kada mogu da uhavate i direktan plasman u osminu finala Liga Evrope. Šanse su mu značajno veće nego pre početka utakmice u Štajerskoj. Mada je ovde poslednji utisak najjači, zavisiće i od učinka protiv TSC-a i lučanske Mladosti.

Pokazao je određene mane Vladan Milojević, ali pitanje je da li u ovom trenutku, kada Partizan ima prednost, Crvena zvezda može da nađe boljeg od Vladana Milojevića. Stranac više nije opcija, jer crveno-beli neće biti ušuškani u velikoj prednosti na zimskoj pauzi. To je komocija na koju su navikli. Čeka ih i na proleće borba na tri fronta.

A, Vladan Milojević i kada nije u piku trenerske forme zna da se takmiči. Pokazao je to u mečevima Lige Evrope, i vezao het-trik pobeda. Još jedno dostignuće koje je do četvrtka veče bilo u vlasništvu Dejana Stankovića.