Na koga je sve ljut Miloš Milojević...

Bio je u sličnoj situaciji Vladan Milojević u proleće 2019. godine, zaključno sa izgubljenim finalom kupa protiv Partizana na stadionu Rajko Mitić. I tada je svlačionica Crvene zvezde pucala od samozadovoljstva, rutine, profesionalne apatije, ali je Vladan Milojević sačekao naredne letnje pripreme za radikalne korake. Promenio je kapitena (umesto Savića traka je data Marku Marinu), promešao karte i dobio novu energiju uoči evropskih kvalifikacija.

 Njegov naslednik Dejan Stanković bio je radikalniji. Znalo je u vreme legendarnog veziste dobro da zavarniči u odajama podno severne tribine, posebno kada je Stanković video da mu tim igra bez garda, brojeći utakmice do osvajanja titule ili kraja sezone. Sadašnjeg stratega Sampdorije potčinjeni su se ozbiljno plašili, što u balkanskim okvirima i nije loše.

I njega je uspeo da u tom odnosu sa igračima da nadmaši Miloš Milojević, čovek odgajan u skandinavskom sportskom duhu nije mogao da se načudi kako mu vojska koju predvodi izgleda u drugom poluvremenu sudara na Napretkom. Crvena zvezda nije otaljavala posao, podigla je segment rutiniranja na viši nivo, verovatno ni prvi ni poslednji put ovog proleća. Tačno je da je teško raditi na automotivaciji kada znaš da si već praktično osvojio titulu, i da ti je u većini mečeva potrebno 50 odsto realnih mogućnosti da dođeš do pobede. Ali postoji jedan problem koji bi igračima, ali i rukovodiocima Crvene zvezde mogao da otvori oči i ukaže na ispravnost izlaganja Miloša Milojevića.

NIJE TAKMIČARSKI FUDBAL PREKIDAČ ZA STRUJU

Mentalitet se ne vežba, sa mentalitetom se rađaš. Isto tako takmičarski fudbal nije prekidač za struju da ga pališ i gasiš po potrebi. Deluje da će Crvena zvezda izgubiti mnogo vremena od februara do početka juna, s obizrom da se utakmice slične onoj sa Napretkom ciklično ponavljaju i odrađuju. A iz takvog stanja hiberancije i zasićenosti, Crvena zvezda treba da uđe u rov već sredinom juna i kopa formu dostojnu Lige šampiona. Ne ide to baš tako jednostavno...

Milojević razočaran i ljut: Mentalitet na nivou druge lige, verujem da su igrači srećni zbog Napretkovog gola

Na konferenciji za medije Miloš Milojević je uzburkao javnost rečima „da su se pojedini igrači Crvene zvezde obradovali izjednačujućem golu Napretka“. Prva asocijacija na ovu konstataciju vodi ka destrukciji u svlačionici, narodski rečeno „bušenju“, ali bio je to poslednji apel mladog trenera igračima da preuzmu odgovornost. Posebno što crveno-beli tokom ovog proleća mogu da igraju bez opterećenja i u jednoj vrsti višemesečne audicije zasluže mesto u timu za Ligu šampiona. Crvena zvezda je u sportom ritmu odigrala prvo poluvreme, ali i takvo igra bila joj je dovoljna da povede, i još par puta ozbiljno zapreti. U drugom se ugasila, počela serijski da gubi druge lopte, lako poklanjala prostor Napretku i na kraju – poklekla.

RETKI IMAJU MENTALITET ZA LIGU ŠAMPIONA

To je odgovornost Miloša Milojevića kao prvom u lancu komandne odgovornosti, posebno što pred svaku utakmicu govori o motivaciji kao sastojku u igri njegovog tima koji ne sme da bude upitan. Moguće je da će se Miloš Milojević ujesti za jezik već danas ili za nekoliko dana, jer veliki sistemi kao što je Crvena zvezda rade po onom principu pranja veša unutar kuće... Ako je već tako Milojević već danas treba da ode kod direktorskog tandema i doslovce im kaže ko od aktuelnih igrača ima mentalitet dostojan Lige šampiona, i ko zapravo želi da igra takmičarski fudbal u kontinuitetu.

U Kruševcu je bilo mnogo slabih jedinki. Počev od Azarova i Kingsija Kangve, preko Stefana Mitrovića, sve do napadača Aleksandra Pešića koji je prilikom izjednačujućeg pogotka Matića napustio svoju zonu u defanzivnom prekidu, iako je Aleksandar Dragović samo delimično otklonio opasnost. Mnogo je tu bilo i taktičke aljkavosti, i neodgovornosti i zalutalih misli. Kao još nekih detalja koji otkrivaju da je Zvezda u Kruševcu bila raspojasana vojska, sa pojedincima koji su spakovali stvari za višednevni odmor.

Kada ste u višemesečnoj zoni komfora vaš um ne može da bude ni radan, ni kreativan... O tome treba ozbiljno da misle u Ljutice Bogdana.