Na Čairu podgrejane stare tenzije – zapadna tribina protiv kapitena

(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Niša)

Svako ko plati kartu za tribine, ima pravo da viče šta želi. Još jedna u nizu otrcanih sportskih fraza. Postoji li ipak tačka gde „navijačka demokratija“ prelazi granicu dobrog ukusa?

Da biste uopšte shvatili zbog čega se ovim bavimo, vodimo vas na nasumice izabranu utakmicu Radničkog. Meraklije su na jugu, osim ako je utakmica radnim danom – a poslednjih meseci češće je tada nego vikendom – tada bojkotuju. Sve ih je manje iz godine u godinu.

Publika se proredila i na zapadnoj tribini, ali njih desetak (možda ni toliko) tu su već decenijama. Svako ima svoje tačno određeno mesto. I na plus 40, i po snegu i ledu. I u Evropi, i ono kad je bila Srpska liga.

Dovoljno je tiho i dovoljno su blizu klupama da povicima kreiraju opšti ambijent na stadionu. A tu ima svega i svačega. Psovke su toliko „kreativne“ da vam uši prokrvare. Prvo nezadovoljstvo sudijskom odlukom na svakoj utakmici inicira ono čuveno „lopovi, lopovi“.

To su isti oni koji su sa Nenadom Lalatovićem dva puta prešli pun krug od mržnje do obožavanja. Doduše, i kada se skandira miljenicima, od njih kreće. Saša Stojanović Caki i Rjota Noma poslednji su koji su imali tu čast.

E sad, ima već dosta vremena kako je toj grupaciji glavna meta – kapiten Radničkog Aleksandar Pejović?! Bukvalno se čeka njegov prvi pogrešan potez, pa da se, čini se, sve lične frustracije izruče na onog koji je, ako nam je dozvoljeno da sudimo, to najmanje zaslužio.

Predugo to traje da bi Pejović ostao imun. Prošle sezone je u nekoliko navrata ulazio u verbalni obračun sa tim delom tribine, sećamo se gola za izjednačenje protiv Mladosti iz Lučana, u prvoj prvenstvenoj utakmici u 2023. godini, kada je iz njega eksplodirao nakupljeni bes. Činilo ga je to često prenervoznim, pa je, uz Kristijana Belića, bio fudbaler sa najviše zarađenih kartona u Mozzart Bet Superligi prethodne sezone (12 žutih i dva crvena).

Letošnjim dolaskom na Čair, trener Nikola Trajković obavio je razgovor sa kapitenom i od njega tražio da promeni raspoloženje i bude pozitivniji. Neuporediv je ambijent u kojem ekipa funkcioniše sada u odnosu na košmarnu prošlu sezonu, ali došla je ova utakmica sa Spartakom (1:1) minulog vikenda, Pejović je zaista odigrao slabo, publika se od starta okomila na njega i nervoza je mogla da se seče nožem.

Do te mere da je, verujemo, Trajković i sam bio u dilemi – da li da menja iskusnog vezistu i učini uslugu i njemu i ekipi ili će ga dovesti u još neugodniju situaciju kada bude napuštao teren i suočio se sa dotičnim navijačima na zapadnoj tribini. Srećom, Pejović je bio dovoljno pribran da teren napusti na suprotnoj strani, a sticajem okolnosti, nepuna dva minuta kasnije, Radnički je izjednačio...

Da li je u zenitu svoje karijere? Svakako da nije. Da li bi za Radnički bilo bolje da Trajković ima alternativu na toj poziciji, samim tim i luksuz da nekad odmori i osveži svog uskoro 33-godišnjeg kapitena? Nema sumnje. Da li je trećeplasirani fudbaler na večnoj listi odigranih utakmica u fudbalskom šampionatu Srbije (iza Janka Tumbasevića i Vladimira Radivojevića) imao svojih loših dana? Pa samo prošle sezone je promašio penal u Evropi protiv Gzire, ali i u Lazarevcu u poslednjem kolu plej-auta, kada je Radnički mogao da spasi neizvesnosti baraža...

Najbolji tim 13. kola Mozzart Bet Superlige: Kragujevac u ofanzivi

Najbolji igrač 13. kola Mozzart Bet Superlige: Luka Zorić i prva “devetka” za savršeni het-trik

Ali, i kada ga leva noga ne sluša, kao recimo sad protiv Spartaka, Aleksandar Pejović je gotovo redovno na vrhu kolona većine statističkih parametara, posebno onih koje se tiču pretrčanih kilometara. Čak i da ostavimo statistiku po strani, golo oko onih koji fudbal ipak malo bolje poznaju kaže da, čast svima, Radnički u svojim redovima nema takvog, pa još maksimalno požrtvovanog, fudbalskog znalca.

I povrh svega, dok ovo pišemo, prema zvaničnim klupskim podacima, kraj Pejovićevog imena stoji broj od tačno 99 odigranih takmičarskih utakmica u Radničkom. Sledeća će mu biti okruglo stota u dresu kluba kome je puno dao, u gradu u kome se porodično skućio i sa kojim se i na taj način identifikovao.

A navijači? Njihovo je da bodre svoj klub i izražavaju nezadovoljstvo, da sami sebi biraju (anti)heroje. Samo da ne bude kao u onoj pesmi Zdravka Čolića „Sačuvaj me, Bože, njene ljubavi“...