Na birou za nezaposlene: Tešeira najskuplji, ponudu čekaju i Dijego Kosta, Šene, Krkić, Boaći, Garaj, Ramires...
Vreme čitanja: 3min | uto. 02.02.21. | 10:21
Nije još kraj
Prelazni rok u najjačim ligama Evrope je završen uz potpuno evidentnu finansijsku dubiozu širom Starog kontinenta. Nema lige u kojoj se trošilo višestruko manje no što je uobičajeno, klubovi su uglavnom trgovali pozajmicama, tražili igrače kojima ugovori ističu za šest mesci pa su im ugovori jeftiniji... A i u takvim okolnostima neki igrači nisu uspeli da pronađu klub i završili su na birou rada.
Najpoznatije ime je svakako Dijego Kosta, koji je raskinuo ugovor sa Atletikom i tako Madriđane spasao obaveze da mu isplaćuju glomaznih 9.000.000 evra godišnje. Nešto je sigurno dobio, ali su Jorgandžije svakako uštedele, jer nije bilo nikakve logike da daju toliki novac za igrača koji je ove sezone odigrao samo 204 minuta. Na vrhuncu karijere bio je prava napast za sve odbrane na svetu, napadač koga bi svaki trener poželeo, ali objektivno – povrede su ga uništile i sada čekamo da vidimo gde će. Šuškalo se da bi mogao u Boku Juniors, pa čak i neki od top šest klubova Premijer lige, pominjao se i Vest Hem, ispostavila se da ta glasina nije tačna, pa čekamo... Svakako će dobiti samo ugovor do kraja sezone...
Izabrane vesti
Kosta je dakle najzvučnije ime, ali barem po proceni specijalizovanog sajta Transfermarkt ne i najskuplje. Jer bez posla je i Aleks Tešeira, momak koji je žario i palio u dresu Šahtjora pre no što je 2016. za 50.000.000 evra otišao u Đengsu Suning. I on je već veteran, nije ta klasa, ali ne košta ništa, a prošle sezone je u Kini na 20 utakmica dao 10 golova i namestio još pet, što će reći da bi mogao da bude od koristi nekome ko traži levo krilo.
Kosta i Tešeira su prema proceni Transfermarkta jedini slobodni igrači čija bi vrednost – da imaju klub – bila osmocifrena. Svi ostali su daleko iznad. Ali da i te procene u praksi ništa ne znače govori i to što su još od ranije bez posla i neka druga velika mada već islužena imena, poput Ahmeda Muse, Danijela Staridža, Alešandra Pata, Ramiresa, Vilfreda Bonija ili Ezekijela Garaja.
Fudbal ipak ume da bude surov, Garaj je recimo poslednju utakmicu odigrao još 1. februara 2020, dakle pre tačno godinu dana. Onda se povredio, na leto rastao sa Valensijom, ovog januara ga je navodno merkao Betis, realnija opcija je meksički Kruz Azul, za sada pak – ništa. Pata su mediji dovodili u vezu sa Milanom i prvenstveno klubovima iz MLS lige, preko bare bi mogao i Staridž, koga hoće i ekipe iz Čempionšipa...
Ove zime pomenutima su se pridružili još neki poznati asovi, Lase Šene je raskinuo ugovor sa Đenovom, Ajaks ga nije hteo nazad, hoće ga Kaljari. Pablo Pjati, bivše krilo Valensije, takođe je bez posla.
Kad su u pitanju igrači koji imaju nekakve veze sa Srbijom, iz Crvene zvezde je otišao Ričmond Boaći, nude ga po Skandinaviji, nema još posla, Bojan Krkić više nije pod ugovorom sa Montrealom, Marku Jankoviću je zbog rezultata zdravstvenih pregleda propao već dogovoreni transfer u Legiju, prema dostupnim podacima posao traži i bivši levi bek Partizana Mohamed El Munir...
Naravno, cela ova lista bi mogla brzo da se promeni, recimo, Kejsuke Honda je kasno sinoć potpisao za portugalski Portimonense nakon što se rastao sa Botafogom, s druge strane, francuski mediji pišu da će se Vukašin Jovanović danas rastati sa Bordoom kako bi potpisao za Elče. U ovoj nimalo normalnoj “novoj normalnosti“ takvih će poslova sigurno biti još.
Ako bismo dakle birali najboljih 11 slobodnih igrača to bi otprilike izgledalo ovako: Hese Gonzales - Marsinjo, Garaj, Šimunović, Mino – Ituraspe, Ramires, Šene – Musa, Dijego Kosta, Aleks Tešeira.
