ANTOLOGIJA – Derbi broj 33: Prvi put na Marakani i prvi put - Džaja

Punih 17 godina večiti derbiji igrali su se na stadionu JNA u Humskoj. Crvena zvezda i kada je bila nominalno domaćin, kuća joj je bio stadion – Partizana. Tako je bilo sve do 1963. godine, kada su veliki rivali prvi put zaigrali na tek podignutoj Marakani.

Od tog 17. novembra 1963. godine počela je da važi ona krilatica o dve strane jednog brda. Bio je to derbi broj 33, igrao se pred tada rekordnih 75.000 gledalaca, a imao je još jedan detalj koji mu je davao na draži: dotadašnji as Partizana Velibor Vasović te godine je zaigrao za – Zvezdu.

I još nešto – bio je to prvi večiti derbi u karijeri Dragana Džajića. Evo kako je meč izgledao iz pera novinara Politike Ljubiše Vukadinovića:
„Zlatan derbi dobila je Crvena zvezda potpuno zasluženo, golom koji je Prljinčević postigao u 5. minutu utakmice. Mlada tradicija o nepobedivosti crveno-belih na svom stadionu održala se i u jučerašnjoj utakmici starih rivala. Domaćin je imao više od igre u prvom, a gost u drugom poluvremenu. Odbrane oba tima su podnele glavni teret utakmice i iznele ga na svojim plećima. Strelci su bili u senci igrača odbrane.

Pre odmora, napadi Crvene zvezde su bili opasniji. U tom delu  utakmice domaćin je igrao vrlo zrelo, mirno, a njegov protivnik nervozno i nesređeno. U drugom poluvremenu Miša Pavić je povukao svoje momke u odbranu i prepustio je inicijativu Partizanu, koji je imao više od igre i veći broj povoljnih prilika, ali ih nije iskoristio. Pred kraj utakmice teren je napustio Vislavski, zbog povrede. Čop je bio kraće vreme izvan igre u prvom poluvremenu.

Utakmica je odigrana po kiši i na klizavom terenu. Dupke pun stadion pružao je izvanrednu sliku. Sudija Stanković iz Beograda imao je vrlo težak zadatak, ali ga je obavio na najbolji način. Jedina zamerka: nije bio dovoljno strog prema igračima koji su startovali grubo. Da je Lj. Mihajlovića poslao u svlačionicu posle grubog nasrtaja na Čopa, takva odluka sprečila bi i druge nedozvoljene startove.

U predigri glavnog meča dva tima pionira Crvene zvezde zabavljala su gledaoce svojim majstorijama. Dečaci su igrali vrlo lepo, postignuto je 11 golova, izvedene su mnoge vrlo uspele akcije. Bitno je to da su mališani vrlo vešto igrali s loptom. Videlo se da potiču iz iste škole i to vrlo dobre škole.

Posle najmlađih fudbalera gledaoce su zabavljali modelari svojim modelima aviona. U međuvremenu se stadion punio. Veliki broj gledalaca je još pre podne zaposeo mesta na severu i jugu. Pred događaj dana, na raznim stranama velikog stadiona zalepršale su se crveno-bele i crno-bele zastave. Atmosfera je bila fudbalska: osećalo se kako preko 70.000 ljudi željno očekuje veliku bitku. Kad je derbi počeo, iz oblačnog neba počele su da kaplju prve kapi kiše i odjednom su se na svim stranama pojavili amreli. Sitna jesenja kiša pratila je igru gotovo do njegov završetka.

ANTOLOGIJA - derbi broj 1: Kako se rodilo rivalstvo Zvezde i Partizana

ANTOLOGIJA – Večiti derbi u poslednjem kolu, a Zvezdi potrebno 2:0 za prvu titulu u istoriji

ANTOLOGIJA - Derbi broj 13: Rekord koji će teško biti oboren – 7:1 (VIDEO)

Organizatori su se vrlo dobro snašli u ovom sklopu nezapamćenog broja gledalaca na našim fudbalskim utakmicama. Iako je dosadašnji rekord u broju gledalaca premašen za 20.000, i pored toga što je stadion još u izgradnji, održan je red i na stajanju i na tribinama. To nije bio lak zadatak i rešen je na najbolji način.

Iako igrači odbrane nisu bili neposredni protivnici u ovom meču, glavni boj se vodio među njima. U tom uzbudljivom megdanu odnela je pobedu odbrana Crvene zvezde, jer je izdržala sve napade protivnika, dok je odbrana Partizana primila jedan gol, odnosno izgubila dva dragocena boda.

Pretpostavljalo se da će se meč tako razvijati: tehnički štabovi ekipa izabrali su opreznu taktiku, nastojeći da što bolje sačuvaju mrežu svog tima. Znalo se i pre meča da je odbrana crveno-belih bolja od protivničke i to se pokazalo i u jučerašnjem derbiju. Od golmana do levog halfa – sve su to bili igrači visoke klase. Stojanović je bio siguran, odbranio je nekoliko vrlo teških udaraca, dostigao je svoju najbolju formu. Bekoviski par je predstavljao tešku prepreku za oba krila. Čebinac je zamenjen pred kraj poluvremena, jer nije mogao da dođe do reči  od veoma požrtvovanog i brzog Milićevića, koji ga je pratio u stopu. I Durković je imao težak zadatak, ali je u većini dvoboja s Vislavskim odnosio pobedu, naročito u megdanima sa Bečejcem u drugom poluvremenu.

Najbolji igrači odbrane bili su i ovom prilikom Čop, koji je suvereno vladao čitavim poljem ispred svog gola i borbeni Vasović. Popović je toliko onemogućio Kovačevića da se ovaj u drugom poluvremenu povukao u pozadinu, jer je tek tamo mogao slobodno da diše. Golman Partizana, novajlija Ćurčić, učinio je sve što je mogao. Gol koji je primio teško je bilo braniti, jer je udarac bio jak, tačan i izveden iz prilične blizine. Lj. Mihajlović je odlično igrao, dobro se postavljao i startovao, ali su njegovi napadi u nekim prilikama bili grubi. Najviše se isticao Jovanović, koji je igrao u odličnoj formi. U prvom poluvremenu Radović je bio vredan kao krtica, imao je dobar pregled terena, mnogo je trčao, ali je posle odmora popustio. Milanović i Sombolac su bili veoma požrtvovani, ali to nije bio i njihov pun domet.

U celini, odbrana Crvene zveze je radila tačno kao sat, sigurno, pribrano, borila se krajnjim požrtvovanjem i glavna zasluga pripada njoj što je pobeda izvojevana. Ako ocenjujemo dve navale, onda ona u crveno-belim dresovima zaslužuje veće priznanje. Ona je igrala savremenije, bila je vrlo opasna u svojim napadima, brže je igrala loptom. To se naročito ispoljilo u prvom poluvremenu, kad je bila više uposlena. Melić je bio strelac broj 1, kad bi jurišao to bi se osetilo – izmakao bi svojim goniocima i dovodio protivničku odbranu do očajanja. Kostić je odlično počeo, ali se docnije iznervirao objašnjavajući se sa sudijom, koji je prema njemu bio vrlo strpljiv i zadovoljio se time da ga samo zapiše.

Prljinčević se otkupio majstorski postignutim golom iz vrlo teške situacije. Bio je to vrhunac pribranosti i odlučnosti. Džajić je imao nekoliko uspelih begova, ali je za njega odbrana Partizana bila isuviše čvrsta i oštra. Škrbić je bio jedan od najzapaženijih igrača na terenu. Lavovski deo svojih spososbnosti uložio je u korist odbrane. Navala Partizana nije u prvom poluvremenu uspela da se poveže, jer je njen dirigent, Kovačević, bio dobro čuvan. Bila je primorana, naročito u drugom poluvremenu, kada je više dolazila do izraza, da mnogo kombinuje, jer je protivnik brzim intervencijama primoravao strelce da dribluju i koriste se kratkim pasom.

Ti dugi, spori manevri izazivali su mnogobrojne dvoboje s protivnikom, ali nisu stvarali povoljne prilike. Zato je nadmoćnost crno-belih u drugom poluvremenu bila jalova. Kovačević nije bio u formi kao u poslednje dve utakmice, Galić je igrao bez refleksa i bez šuta, Čebinac je toliko „mekan“ igrač da njegove odlike ne dolaze do izražaja čim naiđe na oštrog i robustnog čuvara. Milutinović je više koristio odbrani nego navali, a Vislavskog je Durković tako dobro držao da je uspeo samo nekoliko puta da mu pobegne.

---

CRVENA ZVEZDA – PARTIZAN  1:0 (1:0)
/Prljinčević 5/

Stadion: Marakana
Gledalaca: 75.000.
Sudija: Stanković (Beograd).

CRVENA ZVEZDA: Stojanović, Durković, Milićević, Vasović, Čop, Popović, Melić, Škrbić, Prlinčević, Kostić, Džajić.

PARTIZAN: Ćurčić, Mihailović, Sombolac, Radović, Jovanović, Miladinović, Čebinac (Bečejac), Kovačević, Milutinović, Galić, Vislavski.

---

Dve navale su dale savim različite igre: crno-beli su se gubili u mnogobrojnim kombinacijama i nedostajala im je prodornost u završnim akcijama. Crveno-beli su u prvom poluvremenu igrali savremenije, ali su u drugom poluvremenu retko dolazili do izraza zbog defanzivne taktike svog tima.

Derbi je dobio bolji tim u ovom uzbudljivom meču. Tim koji je umao da sačuva pobedu. To nije bilo lako, jer je uspeh bio ozbiljno ugrožen u drugom poluvremenu. Bilo je vrlo smelo zatvoriti igru s tako minimalnim vođstvom kao što je 1:0. Ali, tehnički štab Crvene zvezde imao je, izgleda, puno poverenje u svoju odbranu i ovog puta njegova taktika donela je dva zlatna boda.

Stekao se utisak da je Crvena zvezda igrala zrelije, smišljenije, uigranije, znala je šta hoće i do tančina je ostvarila svoj cilj. Njena pobeda je čista i mnogo znači u njenom bilansu na putu ka osvajanju titule prvaka jesenje sezone.

Stojanović je u dva maha u velikom stilu raščistio situaciju pred svojim golom. U prvom poluvremenu bacio se u noge Kovačeviću u trenutku kad se ovaj spremao da izjednači rezultat, Posle odmora, slobodan udarac koji je izveo Koačević primorao ga je da krajnjim požrtvovanjem odbije loptu. U gužvi koja je nastala, on se smelo bacio među nekoliko pari nogu ispred sebe. To je bila šansa za Partizan, ali je neko od strelaca šutnuo loptu pored direka u gol-aut. Glavnu ulogu u toj gužvi odigrao je Stojanović.

Jedini gol dao je Prlinčević posle izvanrednog centaršuta Melića. Jovanović je pokušao da loptu odbije, ali je u duelu s Prljinčevićem loptu tako zakačio da je pala ispred protivnika, koji je odmah pucao u gornji desni golmanov ugao.

Sudija Stanković zaslužuje puno priznanje zbog dobrog suđenja. Imao je veoma težak zadatak. Bio je energičan i veoma se trudio. Njegova fizička kondicija pomogla mu je da izdrži vrlo jak tempo. On bi, međutim, morao da bude stroži prema igračima koji prelaze granicu dozvoljene oštrine“.

Foto: FK Crvena zvezda