Murinju su u Čelsiju „vrat slomili“ princ iz Milana i bivši trener Partizana

U današnjem fudbalu teško da postoji tako popularan trener kao što je bio Žoze Murinjo kada je došao u Čelsi. Kontroverzni Portugalac je sa Portom pokorio i šokirao Evropu a onda kao zvezda prelaznog roka došao u Čelsi koji je započeo eru Romana Abramoviča.

Murinjo je odmah na predstavljanju sebi nadenuo nadimak Gospodin Posebni i od tada je počela euforija oko njega gde god da se pojavi. Bio je veća zvezda od svih igrača Čelsija! Tri godine je sedeo na klupi Plavaca, osvojio sve domaće trofeje ali nije isporučio ono glavno – trofej Lige šampiona. I morao je da ode...

Posle remija sa Rozenborgom na početku grupne fazne elitnog takmičenja, Murinjo je 2007. napustio Čelsi. Zvanična verzija je bila da se radi o sporazumnom raskidu saradnje ali Čelsi je dao Murinju prostora da sam pristane na odlazak pre nego što dobije otkaz. Imao je Posebni kasnije uspešnih i neuspešnih epizoda, sa Interom osvojio Ligu šampiona, trenirao Real Madrid  i Mančester Junajted ali nigde nije bio takva zvezda kao u Čelsiju.

O tim vremenima i odlasku iz Čelsija je nedavno snimljen i dokumentarni film. Jedan od aktera dokumentarca je bivši Čelsijev direktor Piter Kenjon koji je otkrio neke zanimljive detalje.

„Išli smo na projekciju filma o Čelsiju. Bili smo u spa centru, Žoze me je izdvojio sa strane i rekao mi: ‘Pit, vadi me odavde’. Bilo mu je dosta i osetio je da je kraj. Sledećeg jutra smo okupili igrače. Mislili su da ih čeka trening ali ja sam ustao i rekao im da je Žoze otišao. Pogledao sam okolo i nastao je potpuni šok. Petr Čeh se držao za glavu…”, kaže Kenjon.

Murinjovi problemi u Čelsiju su počeli kada je dobio najveće pojačanje i kada se ispunila opsesija Romana Abramoviča. Jabuka razdora između Portugalca i Rusa je bio Andrij Ševčenko. Ukrajinac je došao iz Milana kao jedan od najboljih igrača sveta i ogromna želja ruskog oligarha. Trebalo je da sa Didijeom Drogbom čini nezaustavljiv tandem ali se ispostavio kao promašaj.

Murinjo je kasnije tvrdio da ga on nije želeo.

„Kada su mi ponudili Ševčenka, rekao sam da je on nesumnjivo kvalitetan igrač. Ali on je u Milanu imao status princa, a nama nisu bili potrebni prinčevi. Naša filozofija u ekipi je bila drugačija. Nisam dobio ono što je potrebno timu. A kada trener nije zadovoljan, onda je posao sve teži. Bio sam sve manje srećan, a uticaj nekih drugih ljudi u klubu je postajao sve veći. Osetio sam to...“, pričao je kasnije Murinjo.

Međutim, Kenjon kaže da to nije istina.

„Budalaštine! Nije istina da Murinjo nije želeo da dovede Ševčenka“, kaže sada Kenjon.

I svlačionica je osetila da je Ševčenko problem koji Murinjo ne ume da reši.

“Prvi put sam tada osetio napetost između Abramoviča i Murinja. Mnogo se pričalo o tome čija je želja bio Ševčenko.. Njemu je bilo potrebno vremena da se adaptira i navikne na novu sredinu ali tada je došlo do serije povreda u timu i krize rezultata. Žoze je bio nerovzan i za Ševčenka nije bilo vremena da se uklapa. Tada je buka oko njega postala velika“, otkrio je Frenk Lampard.

Koliko je Abramovič izgubio poverenje u Murinja i koliko mu je bilo bitno da Ševčenko proigra, govori i dolazak Avrama Granta na poziciju direktora fudbala u Čelsiju. Kasniji trener Partizana je bio Romanov blizak prijatelj i na taj način je infiltriran u prvi tim. Gazda je želeo detaljnije i proverenije informacije šta se zaista dešava.

„Ljudi su mislili da Grant sedenjem na klupi potkopava Murinja, ali to nikada nije bio slučaj. On nije oduzeo moć treneru, mada je Murinjo to smatrao nepotrebnim. U međuvremenu, Grant je rekao Abramoviču da su stvari veoma napete i da je Žoze postao veoma nervozan“.

Posle nekoliko meseci netrpeljive saradnje, Murinjo je otišao, Grant ga je zamenio na klupi i doveo Čelsi do finala Lige šampiona u kojem je izgubio od Mančester Junajteda.