Murinjo locirao problem: Mislimo lako ćemo, pa mrtvima dozvoljavamo da udahnu život

Izgledalo je kao šetnja kroz park, a onda se zakomplikovalo i Karlos Espi je, u saradnji sa Kilijanom Embapeom, morao da spasava stvar u sudijskoj nadoknadi. Real je savladao Elče sa 3:2, ali trener Žoze Murinjo nije sasvim zadovoljan, jer Kraljevski klub je sebi već dozvoljavao da mora da se čupa u poslednjim minutima.

Moći će to da radi protiv Elčea ili Deportiva – i tada je junak bio mladi Espi – ali jači rivali neće to dozvoljavati. Murinjo je toga svestan, pa postavlja dijagnozu…
“Isprva je bilo lako i bili smo u fazonu ‘lako ćemo’.  A onda je od tog 'lako ćemo' došlo do toga da smo izgubili kontrolu. Ušli smo u ‘okej’ dinamiku. Nismo dali gol, nismo završili utakmicu pobedom od 3:0 ili 4:0… Ali bar je gotovo. Ne znam koja je prava reč, ali kao da biramo lakši put. A kad ti sve izgleda lako, onda ti stvari izmaku kontroli”, sumirao je Murinjo utiske.

Zna on dobro da je to česta mana velikih timova. Koja se ne ispravlja baš lako.
“Problem je očigledan. Imaš te utakmice koje izgledaju kao da su govore, ali nisu. Jedino objašnjenje koje mogu da pronađem je to da su to lake utakmice, ali ako ih ne završiš… Dobro je što tim reaguje na te poteškoće, a to je najvažnije. Dobro je i što nikome ko gleda Realove utakmice nije dosadno”.

To što je uvek raspoložen za šalu ne znači da pokušava da sakrije problem.
“Posle prvog poluvremena osetio sam da bismo mogli da postignemo treći, četvrti ili peti gol. Ali spustili smo intenzitet, ostavili previše prostora… Pokušao sam da nam sa Džudom i Braimom dam nešto više čvrstine u sredini. Ali onda su oni pogodili za 2:1, a na ovakvim terenima, sa ovakvom atmosferom, i tim koji izgleda mrtav najednom oživi”.

Zaključak je dakle…
“Ovaj tim je ujedinjen, motivisan, postoji tu prijateljstvo, posvećenost. Moja jedina kritika je što smo mogli ranije da ubijamo neke utakmice. A nismo, nego smo naizgled mrtvima davali šansu da prodišu i udahnu život”.